Najveća kompanija u Srbiji zarađuje milijarde, a ne uplaćuje ni dinar poreza

Svi bi pomislili da je to neka opasna kriminalna organizacija koja mora da plati za ovo što radi, ali većina zaćuti kada čuju o kojoj instituciji se radi – Srpska pravoslavna crkva.

Sama pomisao da najveća kompanija u Srbiji ne plaća ni dinar poreza je dovoljna da razbesni bilo koga. Svi bi pomislili da je to neka opasna kriminalna organizacija koja mora da plati za ovo što radi, ali većina zaćuti kada čuju o kojoj instituciji se radi – Srpska pravoslavna crkva. Iako je svako preduzeće koje ostvaruje profit dužno da plaća porez, iz nekog razloga ako se to preduzeće zamaskira kao religijska organizacija neće morati to da radi. Vlasnik kafane i konobar koji uslužuje goste na svadbi moraju da plate porez državi, ali crkva i pop koji isto pružaju usluge za određenu cenu na toj istoj svadbi to neće morati. Kako je ovo moguće u jednoj siromašnoj i sekularnoj državi?

Republika Srbija je sekularna država samo „na papiru“. Zvanično smo sekularni, ali smo zapravo kvazisekularna država, jer u okviru državnog Univerziteta u Beogradu radi i Pravoslavni bogoslovski fakultet, a da i ne spomenemo to što je himna „Bože pravde“. No to su sitnice u poređenju sa pravim problemom – činjenicom da SPC ne samo da ne plaća porez ni za imovinu koju poseduje ni za zaradu koju ostvarije, već pritom i dobija novac od države i uzima ga od građana Srbije hteli oni to ili ne.

Ovih dana je u javnosti ponovo aktuelna tema da ukoliko se šalje pismo automatski dajemo novac SPC za sređivanje Hrama Svetog Save u Beogradu. Ako ne živite u Beogradu ili čak nikada niste bili u hramu – nema veze, morate da platite. Ako niste pravoslavac, već neke druge veroispovesti – nema veze, morate da platite. I tako će SPC ove godine samo ovim aktom dobiti 76 miliona dinara za projekat kome se ukupna cena ne zna, ali po proračunima će koštati 60 miliona evra, a od toga je Vlada donira SA 11 miliona evra iz budžeta. To je, ne računajući sve ostale donacije za SPC, iz budžeta. Takođe, zdravstveno i socijalno osiguranje sveštenika uplaćuje država.

Zašto crkva ne plaća poreze već uzima novac iz budžeta sekularne države? Na ovo pitanje ne postoji odgovor. Da, logično je da nije potrebno da se plati porez na imovinu za manastire stare vekovima. To su spomenici kulture, ali šta je sa zemljištem ili novosagrađenim hotelima i luksuznim stambeno-poslovnim kompleksima? Iako se čini donekle poštenim da manastiri ne plaćaju porez na dobit i PDV za svetu vodicu koje prodaju u suvenirnicama, šta je sa prodavnicama usred Beograda gde se prodaje sve od kalendara i knjiga do alkoholnih pića i kozmetičkih proizvoda?

Jedno je oslobađanje poreza za osnovnu versku delatnost, ali prodavnice i e-prodavnica SPC, a pogotovo Televizija Hram malo izlaze iz tog okvira osnovne verske delatnosti za koju je zakonski crkva oslobođena poreza. Nema čak ni pouzdanog podatka koliki profit ostvaruje SPC, zato što nema potrebe ni da se prebroji novac budući da se nikome ne polaže račun. Svakako je u pitanju višemilionska suma što znači da republička kasa svake godine ostaje uskraćena za par miliona evra.

Samo te „osnovne delatnosti“ donose nekoliko miliona. Kada se uračuna broj beba koje se rode u Srbiji i kojima treba krštenje, svima kojima se naplaćuje opelo i broj venčanja koja se organizuju u crkvi dobija se cifra od preko 25 miliona evra godišnje. Na šta se dodaje 7 miliona evra iz budžeta godišnje. To je samo za „osnovne verske delatnosti“ u koje ne spada zarada od prodaje. Po nekim procenama kada se sve sabere crkva godišnje zarađuje oko 140 miliona evra. Ukoliko je ova procena o zaradi na koju se ne plaća porez tačna, to onda znači da SPC godišnje ostvari veći profit od MK grupe i Delta holdinga zajedno!

Pritom ovakva zarada nije dovoljna predstavnicima religije koja se zalaže za jednostavan život bez bahanalija. SPC je podnela zahtev da im se vrati 1.180 objekata i 70.000 hektara zemlje koje je oduzela država nakon Drugog svetskog rata i nisu zadovoljni što im je od toga vraćeno samo 30%, iako im je vraćena najveća imovina. Sam patrijarh Irinej je objasnio da ovo je ovo pitanje o plaćanju poreza vrlo jednostavno – neće plaćati porez dok im se ne vrati sva imovina.

I, tako u državi u kojoj se deca leče SMS porukama građani moraju da plaćaju milione za radove na hramu u Beogradu. Tako sekularna država smanji platu u javnom sektoru i penzije za 10% kako bi obezbedila dodatna sredsta budžetu, a odbija da uzme od crkve porez na prihode od 140 miliona evra godišnje (ne računajući PDV, ni porez na imovinu poput hotela i luksuznih apartmana, ni novac koji se izdvaja iz budžeta, kao ni poreze od ostalih verskih zajednica). Šta bi sve moglo da se uradi sa tim novcem?

Još je Isus o plaćanju poreza rimskom caru izjavio „dajte caru carevo, a Bogu Božije“. Ali, Srpska pravoslavna crkva voli da bira trešnje i da bira delove Biblije koji joj se sviđaju, a druge da zanemari. U sekularnoj državi crkva ostvaruje veći profit od dve najveće privatne kompanije zajedno. Ni dinar narodu kome treba da služi, već da bi se crkvi moglo isplatiti 7 miliona evra iz budžeta se smanju plate i penzije. Da se ne spomenu tek brojni skandali i to kako se sve krši „odvojenost crkve od države“. SPC funkcioniše kao jedna velika kompanija, a ne plaća poreze i pritom se meša u politiku – nešto što bilo kojoj drugoj organizaciji ne bi bilo dozvoljeno. Veza sa politikom se mora prekinuti, a deo koji duguje državi se mora naplatiti.

Predugo je SPC funkcionisala kao pop u poznatom vicu koji uzme novac koji dobije i baci ga u nebo da Bog uzme onoliko koliko mu treba, a ostalo da ostavi da padnje njemu. Vreme je da od toga što padne deo ode narodu i državi čiji se naziv nalazi u njenom imenu. Srbija dosta duguje Srpskoj pravoslavnoj crkvi, ali to ne znači da ona sme da troši milione koji pripadaju Srbiji i njenim građanima. Barem ne u nekoj sekularnoj državi – kako se već predstavljamo.

Autor: Miloš Todorović

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

  1. Pingback: Broj 29 – Sadržaj