Broj 29 – Hronika

Crkva je uvek uz vlast, bila ona prava, svetovna, ili imaginarna, odnosno „nebeska“ ili nepostojeća, poput kraljevske vlasti u sekularnoj republici.

24. februar 2018.

Sa blagoslovom patrijarha Irineja, zvona hrama Svetog Save zvoniće u znak rođenja novorođenčeta porodice Karađorđević, deteta princa Filipa i princeze Danice.

To je prvi put u istoriji da će 49 zvona najvećeg pravoslavnog hrama na Balkanu objaviti takvo rođenje, saopštila je služba za odnose sa javnošću porodice Karađorđević.

Crkva je uvek uz vlast, bila ona prava, svetovna, ili imaginarna, odnosno „nebeska“ ili nepostojeća, poput kraljevske vlasti u sekularnoj republici.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:713468-PRVI-PUT-U-ISTORIJI-Svih-49-zvona-hrama-Svetog-Save-zvonice-u-znak-rodjenja-deteta-porodice-Karadjordjevic

28. februar 2018.

Milan Jordović (41) i bivši veroučitelj Zoran Marinković (43) uhapšeni su u Mrčajevcima kod Čačka, pošto je u automobilu kojim su putovali policija pronašla 27 kilograma skanka.

Droga se nalazila u 52 paketa u prepravljenom bukneru „pasata“ užičkih registarskih oznaka. Jordoviću i Marinkoviću određeno je zadržavanje do 48 sati posle kojeg će biti predati Višem tužilaštvu u Čačku zbog neovlašćene proizvonje i stavljanje u promet opojnih droga.

Zoran Marinković, koji je do pre nekoliko godina radio kao veroučitelj u Osnovnoj školi „Petar Leković“, prilikom hapšenja bio je odeven u žensko odelo.

Policajac zbog toga nije hteo da ga pretrese, čekajući da to uradi koleginica.

Pretpostavlja se da se Marinković maskirao u ženu kako bi vozač i suvozač delovali kao par.

Sveštenik Milan Jordović prilikom hapšenja nije bio u mantiji.

http://infoliga.rs/2018/02/28/veroucitelj-i-svestenik-iz-pozege-uhapseni-sa-punim-autom-droge/

06. mart 2018.

Nakon što su u potpunosti razočarani neprocesuiranjem sveštenika Srpske pravoslavne crkve zbog pedofilije, njihove žrtve odlučile su da pravdu potraže u Londonu.

Žrtve pedofilije i drugih zlostavljanja koje se prema njihovim prijavama, odvijaju unutar bogoslovija i manastira Srpske pravoslavne crkve, odlučile su da na taj način prekinu ćutanje i inertnost pravosudnih organa Srbije i Bosne i Hercegovine. Godinama su se oni i članovi njihovih porodica uzalud nadali da će nakon njihovih svedočenja o sveštenicima – pedofilima iz SPC, biti sprovedena poštena i dosljedna istraga.

„Odmah su zvali i pitali kako smemo da ih tužimo. „Žrtve su se na ovaj korak odlučile nakon što su se vlasti Srbije i BiH te unutar SPC, oglušile o krivične prijave kao i optužbe u medijima, te nakon što je postalo očigledno da je pravosuđe nemoćno da sprovede punu istragu i privede počinioce sudu,“ objašnjava jedan od članova tog tima.

Niz je skandala koji su zbog svedočenja o organizovanoj pedofiliji unutar SPC eskalirali poslednjih desetak godina. Epilog je da su pojedini episkopi i drugi službenici SPC formalno smenjeni sa dužnosti, a potom je sve zataškano, i pred crkvenim i pred „svetovnim“ sudom.

Najpoznatija afera, koja se odvijala u Bosni i Hercegovini, jeste ona sa episkopom zvorničko-tuzlanskim, vladikom Vasilijem Kačavendom. On je polovinom 2013. smenjen sa te dužnosti i formalno penzionisan. Pored video i tonskih zapisa i fotografija koje dokazuju pedofilske sklonosti vladike, Sinod SPC poseduje i svedočenja najmanje 40 mladića o zlostavljanjima kojima su bili podvrgnuti.

„Ja sam tada imao 17 godina. Ušli smo kod njega u dvor i normalno nas je primio kao i uvek. Ponudio nas je tada alkoholnim pićem… Prvo me je počeo grliti i ljubiti po vratu. Osjećao sam se jako loše i prljavo… Molio sam Boga samo da to sve prođe što pre i da se izvučem, samo da odem kući, da se sve to završi…“, sadržaj je jednog od tih svedočenja.

Čak i nakon više medijskih objava i neposrednih svedočenja jednog broja žrtava,Vasilije Kačavenda nikada nije krivično procesuiran. Žrtve jesu bile dugo u strahu, ali je prevladala želja da zaštite decu, potencijalne žrtve.

„Uplašen sam za svoj život i brinem se i za ostale koji su učestvovali u svemu tome i za ljude koji se bore da njega stigne kazna kakvu zaslužuje. On ima veliku moć i dosta ljudi koji ga pokrivaju. Neki se plaše, neke vjerovatno plaća za to, a ima nekih vjerovatno koji su kao on, možda čak i gori… Oni se boje za sebe, pa zato bi nekako svi to da zataškaju, pre svega u Crkvi,“ navodi taj sada punoletni mladić.

Samo formalna odvojenost Crkve od države u Srbiji te u bh entitetu Republika Srpska usmerila je pravni tim žrtava da pravdu pokušaju potražiti kod inostranog pravosuđa.

„Postoji neformalni mehanizam sprege vlasti i Crkve koji bi svoj odraz u slučaju iniciranja postupka protiv Crkve u Srbiji ili Republici Srpskoj na postupajuće sudije i predsednike sudova rezultirao jednim pasivnim držanjem i opstrukcijom koje bi žrtve dovele u još podređeniji položaj,“ navedeno je u obrazloženju zahteva da tužbu preuzme londonski sud.

Ilustrativan je tu primer bivšeg monaha SPC Ilariona, svetovnog imena Jovan Mišić. On je U Srbiji, nakon višegodišnjeg odugovlačenja procesa, konačno 2007. bio osuđen na samo godinu dana zatvora zbog bluda sa maloletnicima. Presudu je poništio Vrhovni sud Srbije te odredio ponovni postupak. Novo suđenje nikada nije zakazano i predmet je otišao u zastaru „zaslugom“ sudije Dragomira Milojevića. Milojević je potom bio suspendovan, ali ispostaviće se uskoro da njegove zasluge za oslobađanje Ilariona nisu zaboravljene. Nekoliko godina kasnije Dragomir Milojević će „vaskrsnuti“ ni više ni manje nego na mestu predsednika Vrhovnog kasacionog suda i Visokog saveta sudstva Srbije!?

Ništa manje zaštite srpske politike i pravosuđa nije bilo ni za episkopa vranjskog Pahomija, optuženog za napastvovanje četiri maloletna dečaka. Dva slučaja proglašena su zastarelim, a za preostale je oslobođen optužbi. Srpski BIRN objavio je kako su dan pre izricanja oslobađajuće presude sastanak održali sutkinja Katarina Ranđelović, predsednik niškog Okružnog suda Danilo Nikolić i tadašnji ministar pravde Srbije Zoran Stanković. Uzalud je Vrhovni sud utvrdio da Pahomije nije osuđen samo zbog ozbiljnih propusta suda u Nišu.

Niz je sličnih primera, naročito onih zataškanih od starešina SPC. Poneki javni istup tek nakratko „zatalasa“ medijsku scenu i potom opet muk. Zato je neobično važno da tužba pravnih stručnjaka uspe i otvori proces pred sudom koji se smatra neutralnim.

Ne tako davno monah Nikolaj iz manastira Kumanica kod Brodareva uputio je otvoreno pismo, naslovljeno na patrijarha Irineja i tadašnjeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića, u kojem je detaljno opisao kako je vladika Filaret ovaj manastir pretvorio u stecište pedofila.

Sve mu je postalo potpuno jasno 2016. godine, kada su Božićnu poslanicu patrijarha Irineja upućenu deci, potpisale i bivše vladike, Kačavenda, Pahomije i Filaret.

http://zurnal.info/novost/21002/zrtve-pedofilije-traze-pravdu-pred-sudom-u-londonu

06. mart 2018.

Zvaničan naziv Srpske pravoslavne crkve ubuduće će biti „Srpska pravoslavna crkva – Pećka patrijaršija“.

Procedura izbora patrijarha biće pojednostavljena i on će se birati tajnim glasanjem, uz obaveznu dvotrećinsku većinu vladika.

Izabrani kandidat za crkvenog poglavara će se zvati arhiepiskop pećki, mitropolit beogradsko-karlovački i patrijarh srpskih i pomorskih zemalja.

Promene u zvaničnom nazivu Srpske crkve objašnjavaju se željom da se ojača veza sa njenim istorijskim središtem u Pećkoj patrijaršiji, ali i s Kosovom i Metohijom kao najvažnijim delom njene jurisdikcije.

https://portalanalitika.me/clanak/295793/novi-naziv-srpska-pravoslavna-crkva-pecka-patrijarsija

09. mart 2018.

Poslanik Muamer Zukorlić ponovo je zatražio da se muslimanima u parlamentu obezbedi molitveni prostor i podsetio da je pre nekoliko meseci o tome uputio formalni zahtev predsednici Skupštini Srbije Maji Gojković.

Zukorlić je rekao da je njegov zahtev u skladu sa ustavnim odredbama o slobodi vere i odredbama Zakona o crkvama i verskim zajednicama, navodeći da se radi o realnoj potrebi.

„Mi muslimani pet puta dnevno obavljamo molitvu i u prilici smo da odlaskom u molitvene prostore izvan skupštine napuštamo radno mesto. Gubimo priliku da sudelujemo u radu i ne uspevamo da završimo obaveze koje smo preuzeli od onih koji su nas birali“, rekao je Zukorlić.

Istakao je da su muslimani i drugi pripadnici različitih konfesija imali svoje molitvene prostore u parlamentu u periodu od 1936. godine do 1945. godine.

Zukorlić je objasnio da je danas izgubio priliku da govori u parlamentu, jer je kasnio zbog odlaska na obaveznu molitvu petkom, kao i zbog gužvi u saobraćaju.

https://www.ekspres.net/politika/poslao-zahtev-pre-nekoliko-meseci-zukorlic-ponovo-trazi-molitveni-prostor-u-skupstini

16. mart 2018.

Sve mi je namešteno. Ti što su me slikali, ne podnose me. Pozlilo mi je, pao sam, jer imam astmu. Jesam popio, ali jedno pivo. Šta je za mene jedne pivo? Imam 110 kilograma.

Ovako govori sveštenik Nenad Obradović (65), iz Drugovca kod Smedereva, nakon što je fotografija na kojoj leži na traktorskoj prikolici pored sanduka pokojnika na putu do groblja izazvala komentare u Srbiji.

„Imamo najpoznatijeg popa u državi.“ kažu meštani.

„Sa popom nam je uvek zabavno. Dođe na krštenje i kaže: Primi moje saučešće!“

„Pop je sam sebe ocrnio. I nije mu prvi put. Sa sahrane su ga već terali, izbacivali su ga sa slave. Mi smo krstili dete prošlog meseca u manastiru Rajinovac jer nam je on tražio puno para. Posle se naljutio, pa nije hteo da nam sveti vodicu.“ kaže jedna meštanka.

„Osećam se povređeno, poniženo i osramoćeno“ – kaže nam pokojnikov unuk Marjan Stojić. „Razumem da se popije, ali za sve postoje vreme i mesto. Ovo je bilo baš nedolično.“

Marjan svedoči da je, verujući da će sve dobro proći, svešteniku pre sahrane platio za opelo 100 evra.

„Pao je na putu do groblja. Kad smo ga podigli, videli smo da ne može da hoda, pa smo ga stavili na prikolicu da sedi. Međutim, on je odmah legao i zaspao. Morali smo stranicu prikolice da zatvorimo, što je mimo običaja, da ne bi ispao. Nije ni okadio leš pokojnika, jer je polomio kandilo kad je pao. Šta je pevao, pojma nemam, jer ga nisam razumeo… Ne znam sad da li je moja duša grešna, da li je deda opevan kako treba“ – sa teskobom priča jedan od dva jedina srodnika pokojnika.

Unuk tvrdi da su posle sahrane popa dugo ubeđivali da ode sa groblja.

„Jedva smo ga namolili da sedne u kombi. Odmah je legao na zadnje sedište i pevao do kuće, ali ne crkvene, već narodne pesme“ – kaže Marjan.

„To mi je namešteno, i kraj – kaže nam nevoljno sveštenik Obradović. Ta dvojica što su me slikala me ne podnose. Popio jesam, jedno pivo. Astmatičar sam, pozlilo mi je, nisam poneo pumpicu. Da sam imao pumpicu, to se ne bi desilo.“

Na priče o tome da su mu se slične situacije i ranije dešavale, kaže da su to samo ogovaranja.

„Kolege i poznanici jedni druge ogovaraju, kao i svuda. A ove sam pustio u crkvu, iako oni nisu puštali sveštenika u kuću. Nije trebalo to da uradim. Sažalio sam se, mislim sirotinja, kuća im izgorela. Na kraju ispadoh ja kriv. Moram sad da idem, imam sahranu, a u penziju idem 1. maja, i to je kraj – stavio je tačku na razgovor sveštenik Nenad Obradović iz Drugovca.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:716977-Posle-opela-pevao-narodnjake-na-krstenju-izjavljivao-saucesce-Pop-Sve-mi-je-namesteno-Sta-je-za-mene-jedno-pivo

19. mart 2018.

Policija iz Kraljeva uhapsila je S. M. (26), sveštenika iz Kruševca, kod koga je pronašla 52 grama kanabisa i 55 grama amfetamina.

Njemu je određen pritvor, a policija ispituje da li ima veze sa prethodnim slučajem dilovanjem droge u kom je učestvovao M.J, paroh crkve u naselju Savinac u Požegi.

http://rs.n1info.com/Vesti/a373081/Uhapsen-svestenik-iz-Krusevca-zbog-droge.html

25. maj 2018.

Za parterno uređenje dela porte u pravoslavnom manastiru Sveti Nikola u Vranju dodeljena je suma od 750.000 dinara, manje od traženih milion dinara.

Komisija za dodelu sredstava crkvama i verskim zajednicama, koju je formiralo Gradsko veće Vranja, dodelila je sva četiri miliona dinara Srpskoj pravoslavnoj crkvi i njenim projektima.

Za nastavak izgradnje pravoslavnog hrama na bunuševačkom groblju dodeljeno je 1,5 miliona dinara, koliko je projektom i zatraženo od gradskih otaca.

Za projekat septičke jame u manastiru Sveti Stefan u Gornjem Žapskom komisija je izdvojila 700.000 dinara, takođe manje od traženih milion dinara.

Eparhija Vranjska za projekat „Očuvanje versko-kulturne baštine Grada Vranja“ dobila je 550.000 dinara, a tražila je znatno više, 1,5 miliona dinara.

Konačno, Crkvena opština Sobina za izgradnju potpornog zida dobila je od Grada 500.000 dinara.

http://intervju.rs/pahomije-od-drzave-dobio-700-000-za-septicku-jamu/

24. jun 2018.

Nakon što je Srpskoj pravoslavnoj crkvi poklonila gradski plac za gradnju pravoslavnog hrama u naselju Krčagovo, a potom i sa milion dinara iz gradske kase pomogla izgradnju istog hrama, lokalna vlast u Užicu namerava da Crkvi oprosti i najveći deo naknade za uređivanje građevinskog zemljišta za istu parcelu na kojoj će se graditi taj hram.

O tome će odlučivati Skupština grada 27. juna, a kako lokalnu vlast predvode naprednjaci sa koalicionim partnerima koji čine i Gradsko veće, koje je prihvatilo zahtev Crkvene opštine užičke i predložilo da to umanjenje bude maksimalnih 99,99 odsto, odluka o tome trebalo bi da bude usvojena.

Uz navode da je „posle 175 godina Užice blagosloveno novim hramom“, te da su dva postojeća hrama – Svetog Đorđa i Svetog Marka – „premali da prihvate sve vernike“, u zahtevu Crkvene opštine je navedeno da „dugi niz godina postoji potreba da se izgradi hram u Užicu koji bi rasteretio dve pomenute crkve i zadovoljio potrebe vernika“.

„Blagoslovom episkopa žičkog gospodina Justina i velike podrške i poklona lokacije i zemljišta Grada Užica u godini 2017. obezbeđeno je zemljište u Krčagovu“, piše u zahtevu koji je Crkva uputila Gradskom veću, 13. juna 2018. godine.

Da bismo izgradili novi hram, neophodna su nam sredstva za nabavku građevinskog materijala i izvođenje radova. Uz blagoslov Božji i molitve Gospodu za sve one koji su dali svoj doprinos da se obezbedi zemljište i projekat, pozivamo vas da nastavimo ovo bogougodno delo. Umanjenjem doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, puno bi nam značilo“, dodaje se tom u zahtevu.

Gradsko veće je prihvatilo zahtev i predložilo da se Crkvi umanji naknada i to za 99,99 odsto, što je maksimalni iznos i, praktično, oslobađanje od plaćanja te obaveze. Osnov za to je pronađen u gradskoj Odluci o utvrđivanju doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta kojom je, u članu 14, propisano da se „za izgradnju objekata za obavljanje delatnosti koja je od posebnog značaja za privredni razvoj grada Užica, kao i objekte tradicionalnih verskih zajednica, doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta može se umanjiti do 99,99 odsto“, te da odluku o visini umanjenja donosi Skupština grada. Inače, to nije prvi put da užička vlast čini „bogougodna dela“ o trošku svih građana Užica. Gradsko veće je 25. maja 2018. godine odlučilo da iz gradskog budžeta pomogne gradnju istog hrama u Krčagovu sa milion dinara, a sa 300.000 dinara i obnovu crkve u Drežniku, selu nadomak Užica.

2017. godine je užička vlast praktično poklonila Crkvi gradsku parcelu od 40 ari u naselju Krčagovo za izgradnju navedenog hrama. Naime, iz budžeta grada Crkvi je, na konkursu za dodelu sredstava crkvama i tradicionalnim verskim zajednicama, dodelila 15 miliona dinara, a tim novcem je Crkva „platila“ to zemljište, koje joj je „prodato“ nakon javnog oglasa o prikupljanju zatvorenih ponuda.

Zakonom je zabranjeno poklanjanje javne imovine i formalno, užička vlast ga nije prekršila ali je, fingiranjem procedura, Crkvi omogućila da gradsku parcelu kupi parama iz užičkog budžeta.

„Građani daju zemljište svojoj SPC na način na koji je to bilo tehnički moguće i siguran sam u to da će kasnije dati i novčane priloge da se ta crkva izgradi“, rekao je Tihomir Petković (SNS), gradonačelnik Užica, a potom objasnio da „zemljište formalno-pravno nije poklonjeno, jer to zakonom nije moguće, već da je Crkvi dat novac da ga kupi“.

Dragan Josipović, tadašnji gradski pravobranilac, koji je sada u penziji, nije reagovao kako bi zaštitio gradsku imovinu. On je 2017. godine u pisanom odgovoru, naveo da mu u to vreme „nisu dostavljene odluke o poklonu zemljišta SPC“ i da zbog toga „ne može da se izjasni da li će preduzimati određene radnje“. Josipović je naveo i to da je 26. januara 2017. godine zatražilo od načelnika Gradske uprave za poslove organa grada, opštu upravu i društvene delatnosti, da dostavi svu potrebnu dokumentaciju, kako bi mogao da se izjasni i dostavi traženu informaciju“, ali ta informacija nije dostavljena, pa je reagovao i Poverenik za informacije od javnog značaja.

Osim u Krčagovu, ranije je planirana izgradnja još dva pravoslavna hrama i to na Međaju, u centru grada, i na Karauli u naselju Terazije. Bez obzira na to što nije bilo javnog konkursa za prodaju parcele na Međaju, koja je takođe u vlasništvu grada, Crkva je, uz odobravanje lokalne vlasti, to zemljište „obeležila“ tako što su ih njeni velikodostojnici osveštali 2014. godine, u prisustvu tadašnjeg gradonačelnika Saše Miloševića (SNS) i Nikole Selakovića, koji je u to vreme bio ministar pravde. Jedino je užički odbor LDP tada zahtevao od gradske vlasti da zaštiti javnu imovinu, a crkvenu vlast u Užicu i Žičku eparhiju pozvao da ne učestvuju u nezakonitim radnjama.

https://www.danas.rs/ekonomija/bogougodno-delo-o-trosku-gradjana/

25. jun 2018.

Sveštenik Vladimir Vukašinović, protiv koga je podneto na desetine pritužbi u Patrijaršiju zbog mahinacija i zloupotrebe novca, jedan je od kandidata za novog dekana Bogoslovskog fakulteta.

Iako je ovaj fakultet daleko od očiju javnosti, deo je Univerziteta u Beogradu. Ima isti status i podleže identičnim uslovima i obavezama kao i ostali fakulteti.

Kandidati su iz redova redovnih profesora i nastavni kadar fakulteta biraće dekana među devet redovnih profesora.

Sveštenik i profesor Vladimir Vukašinović predstavlja sebe kao glavnog kandidata jer ima zaleđinu pojedinih vladika, i to Mirka Bulovića Irineja i Milomira Glavčića Arsenija. Vukašinović se može smatrati rekorderom u crkvenim funkcijama i, kako stvari stoje, prestigao je po broju honorara i sve političare. Desetak raznih primanja, koja, prema procenama upućenih, iznose najmanje 7.000 evra, Vukašinović nadomešćuje i procentom od fotografa koji slikaju venčanja i krštenja u crkvi Ružica i kapeli Svete Petke. Koliko stavlja u crkvenu kasu teško je precizno proceniti, jer je on starešina hrama. S tim i punu kontrolu protoka novca, računa, knjiga…

Vukašinović pride ima i status arhijerejskog namesnika, što znači da u ime patrijarha kontroliše teritoriju Beograda. Radi i revizije blagajničkih knjiga.

Vukašinović je čak i u svom hramu gde služi, u Ružici, za revizije tražio 500 evra, a davao je priznanicu na 30.000 dinara. Reviziju u Hramu Svetog Save naplaćivao je 1.000 evra.

Ime sveštenika Vukašinovića, koji nije bio u milosti patrijarha Pavla, vezuje se i za nestanak skoro pet kilograma zlata i srebra. Bez znanja ostalih sveštenika crkve Ružice, on je zlato i srebro dao zlataru iz Zemuna, D. V. Javna je tajna u Crkvi da je zlato nestalo, a Vukašinović preko svojih veza u Patrijaršiji nestanak ‘napakovao’ drugim sveštenicima, obmanuo patrijarha Irineja i javnost fabrikujući aferu.

U crkvi Ružica instalirane su nadzorne kamere, jer je „primećeno da nekako nestaje novac“. Vukašinović je godinama uzimao deo novca sa ikona (korvana) i to je radio preko svog tadašnjeg pomoćnika M. S. Novac se prvo nosio u zvonaru crkve, izdvajali bi krupnije novčanice, a tek potom donosio na brojanje pred ostalim sveštenicima. Danas samo on ima uvid u snimke sa kamera…

Sveštenik Vladimir Vukašinović u svemu je tražio i nalazio izvor zarade. Tako je prodavao u crkvi i knjige koje je uzeo iz fakultetske knjižare koju je vodio pre 20 godina. Otimao se za krštenja. Na oko 70 krštenja je lažno upisivao ime drugog sveštenika. Kada je uhvaćen, prepravljao je i stavljao svoje ime kako bi sveštenicima izbio argument o svojim mahinacijama.

https://www.blic.rs/vesti/drustvo/preprodavao-knjige-otimao-se-za-krstenja-kandidat-za-dekana-bogoslovskog-fakulteta/dyghn30

28. jun 2018.

Gojko Stojčević, poznatiji kao patrijarh Pavle, koji je na čelu Srpske pravoslavne crkve bio od 1990. godine do svoje smrti u novembru 2009, dobiće spomenik u Beogradu.

Obeležje 44. poglavaru SPC-a biće otkriveno je 15. novembra 2018, na platou ispred Crkve svetog Marka.

U odboru za podizanje spomenika patrijarhu Pavlu su zamenik gradonačelnika Goran Vesić, gradski urbanista Milutin Folić, zamenica predsednika Skupštine grada Andrea Radulović, generalni sekretar predsednika Srbije Nikola Selaković i Dragan Šarić (episkop Stefan).

Plan je da spomenik bude smešten na zelenoj površini između novouređenog dela platoa i tramvajske stanice kod Tašmajdanskog parka.

Buduća pozicija spomenika, istakli su u Komisiji za spomenike i imenovanje trgova i ulica, izuzetno dobro je saglediva iz više pravaca i simbolički je uklopljena u okruženje koje čine crkva, plato i Bulevar kralja Aleksandra.

Patrijarh je predstavljen u sedećem položaju, blago pognute glave i odiše skromnošću i duhovnošću. Spomenik će biti neznatno veći od prirodne veličine, kao što je i praksa pri izradi ove vrste obeležja, saopšteno je u komisiji.

http://mondo.rs/a1115020/Info/Beograd/Patrijarh-Pavle-spomenik-u-Beogradu-ispred-Crkve-svetog-Marka.html

23. jul 2018.

Miroslav Gavrilović, patrijarh SPC, ocenio je da je položaj crkve u Crnoj Gori danas gori nego u vreme okupacije Osmanlija, dok je položaj Srba kao u vreme zločinačke NDH.

Gavrilović je komentarišući česte negativne poruke državnih zvaničnika prema Mitropoliji crnogorsko-primorskoj, kao i najave da bi država mogla da oduzme imovinu pravoslavnoj crkvi ocenio da su one nezamislive u 21. veku.

On je naveo da je to nezamisliv problem za vreme u kojem živimo.

Bilo bi razumljivo da se ovo dešava u vremenu Turaka ili ustaša, ali ne i u našem vremenu mira i slobode, te da je to apsolutno neprihvatljivo i za Aziju, ne samo Evropu, dodao je patrijarh.

Naveo je da će on kao patrijarh ali i Srpska pravoslavna crkva stati u odbranu Mitropolije crnogorsko-primorske, ako to bude potrebno, ali i da neće angažovati samo sebe, već da će alarmirati i ceo svet.

„Ja nisam mnogo upoznat, ali kako čujem, položaj Srba u Crnoj Gori nije dobar. Nažalost! To je jedan narod koji se podelio. Svaka čast državi Crnoj Gori, ona je i ranije bila samostalna država i normalno svaki Srbin prihvata i podržava postojanje Crne Gore kao države, ali stvoriti takav odnos prema Srbima u Crnoj Gori je neshvatljivo!“.

On je dodao da ga trenutno stanje Srba u Crnoj Gori podseća ga na stanje Srba u Hrvatskoj u doba fašizma.

„Nažalost, u Hrvatskoj ni danas nije bolji položaj Srbima. Možda to neprijateljstvo u Crnoj Gori nije kao ono koje je bilo kod ustaša, ali mržnja u narodu, nažalost, postoji. Sigurno da to čine oni koji ne žele dobro ni Srbiji, ni Crnoj Gori. Stara je istina – Podeli, pa vladaj, pa se verovatno drže tog principa“, ocenio je patrijarh srpski.

On je izrazio nadu da će narod biti svesniji od onih koji ga vode i da će naći način da postoji i zajedno živi.

Komentarišući slanje crnogorskih vojnika u južnu srpsku pokrajinu, Kosovo, patrijarh je rekao da je to glupost.

„Da Crna Gora pošalje vojnike na Kosovo i da tamo stišava i smiruje Srbe i ko zna šta još da radi, to zdrav razum i zdravo poimanje ne razumeju. Tim pre što to radi Crna Gora, koja je pravoslavna zemlja, srpska zemlja, da čini takvo jedno delo u korist onih koji su stotinama godina rušili i palili i otimali i sada da im još pomogne u tom nezakonitom delu“, zaključio je patrijarh SPC Miroslav Gavrilović Irinej.

http://mondo.rs/a1120352/Info/Ex-Yu/Patrijarh-Irinej-o-Crnoj-Gori-i-odnosu-prema-Srbima-i-imovini-SPC.html

27. jul 2018.

SPC ima svoje preduzeće, čiji je zvaniči vlasnik Patrijaršijski upravni odbor, a reč je o preduzeću Patrijaršijska dobra d.o.o, za proizvodnju i prodaju vina, suvenira i sličnih proizvoda.

Prema podacima APR-a, direktor ovog preduzeća je protojerej-stavrofor Stojadin Pavlović.

https://insajder.net/sr/sajt/tema/1129/

„Ni Turci nisu branili da Srbi grade pravoslavne bogomolje, ali ovi što to sad rade i nisu hrišćani već bogoborci koji pokušavaju da dave Srpsku pravoslavnu crkvu“.

Ovo su bile reči protojereja-stravrofora Stojadina Pavlovića, upućenih na adresu predstavnika Udruženja stanara naselja Stepa Stepanović (USNSS), koji se protive izgradnji crkvenog objekta pre nego što budu izgrađeni dom zdravlja, još jedna škola i vrtić.

„Ovaj protest je prerastao u zloupotrebu nevladinih organizacija i pojedinih političkih partija. Žele da nezadovoljstvo nekoliko ljudi oboje revolucijom! E, nije im crkva instrument preko koga će to ostvariti! Pogrešnu su adresu izabrali“, naveo je Pavlović. U svom govoru u okviru liturgije Pavlović je rad ovog udruženja okarakterisao kao „nešto najgore i najveću zarazu koja se širi srpskim narodom poistovećujući je sa nevladinim organizacijama“.

Povodom izjave direktora Patrijaršijske upravne kancelarije, Udruženje stanara naselja Stepa Stepanović (USNSS) oglasilo se isitčući kako je ovaj velikodostojnik „njihov rad predstavio u potpuno obrnutom svetlu“. U svojoj Fejsbuk objavi, stanari ovog naselja naveli su da su Pavlovićeve izjave „apsolutno netačne i da on na ovaj način zloupotrebljava položaj koji ima u SPC“.

„Delovanje gospodina Pavlovića tretiramo kao najprizemnije politikanstvo u okvirima crkve, izrečene neistine, imajući u vidu Pavlovićevu funkciju, dovode do opasnog degradiranja pravoslavnih vrednosti i reputacije Srpske pravoslavne crkve“ navodi se u saopštenju.

https://www.blic.rs/vesti/beograd/gori-ste-od-turaka-davite-crkvu-stanari-stepe-nece-crkvu-vec-vrtic-ili-skolu-a-zato/96m98g2

01. avgust 2018.

Upravni odbor Eparhije vranjske razrešio je Upravni odbor Crkvene opštine Klinovac, koji je pokrenuo inicijativu za raščinjenje i uklanjanje vladike vranjskog Pahomija iz Eparhije vranjske najkasnije do 1. novembra 2018. godine.

Članovi u ponedeljak smenjenog Crkvenog odbora održali su u Vranju konferenciju za novinare.

„Odluka Eparhijskog upravnog odbora samo je meni lično uručena, ne i mojim najbližim saradnicima iz odbora, koji su takođe smenjeni. Rečeno mi je da će je oni dobiti poštom“, istakao je smenjeni predsednik Crkvenog odbora u Klinovcu Stojan Stevanović.

On je dodao da je odluka objavljena na sajtu eparhije gde je navedeno da je za novog predsednika izabran član Odbora Zoran Mitić iz Klinovca.

„Klinovački crkveni odbor ima samo jednog člana, novopostavljenog predsednika Mitića, jer ljudi ne žele da učestvuju u radu takvog odbora, koji je ekspresno postavio vladika Pahomije. Niko drugi iz Klinovca neće da bude u Crkvenom odboru dok je vladika Pahomije ovde“, rekao je Stevanović.

„Meni je ovih dana podneta i krivična prijava, sa obrazloženjem da sam ugrozio bezbednost vladiki Pahomiju“ rekao je Stevanović.

On dalje kaže da je ovaj odbor morao da izađe u javnost nakon više obraćanja Sinodu SPC i patrijarhu Irineju, od kojih nije bilo nikakvog odgovora.

Povod za obraćanje vrhu Srpske pravoslavne crkve bio je odlazak sestrinstva iz manastira Svetog Oca Prohora Pčinjskog.

Zbog izostanka reakcije vrha Crkve, sestre su otišle u Gračanicu.

„Sinod i neki crkveni velikodostojnici svojim činjenjem ili pak nečinjenjem doveli su SPC do nezapamćene sramote. Materijalizam, pare, homoseksualizam, pedofilija, jeres, satanizam“, stoji u saopštenju koje je na konferenciji pročitao dojučeranji predsednik Crkvenog odbora u Klinovcu.

Smenjeni članovi odbora zameraju i državi koja se, kako kažu, umešala u „aferu Pahomije“ i odbranila ga od zaslužene kazne.

http://rs.n1info.com/Vesti/a408672/Razresen-crkveni-odbor-koji-je-trazio-Pahomijevo-rascinjenje.html

02. avgust 2018.

Vernici iz okruženja manastira Prohor Pčinjski, tražili su od patrijarha da Pahomija raščini, uz tvrdnje da ne radi u interesu vernika i crkve, i da je vreme da se preispita ko zarađuje od seče šuma na području kojim upravlja Eparhija.

Umesto zvaničnog odgovora, stiglo je rešenje Upravnog odbora Eparhije – da su predsednik i ceo odbor smenjeni, kao i saopštenje da su sve optužbe neosnovane.

Zaštićeni predeli i rezervati prirode na više od 2.500 hektara. Pet godina je kako njima gazduje Eparhija vranjska, na čijem je čelu Vladika Pahomije. Pet godina je, kažu u ovom kraju, kako svakodnevno gledaju istu sliku – šleperi koji voze posečena stabla.

Koliko je šume posečeno, u Eparhiji ne iznose podatak, ali Siniša Piljanović iz Eparhijskog upravnog odbora kaže da za svako stablo postoji opravdanje i finansijska domumentacija, koju je pre pet meseci ispitivala komisija Eparhijskog upravnog odbora i zaključila da se sve radi u skladu sa zakonom.

„I mi smo u saopštenju od 5. aprila pozvali nadležne državne organe da izvrše slobodno uvid i kontrolu naše dokumentacije koja je dostupna svima“, naveo je Piljanović, precizirajući da državne kontrole još nije bilo.

Zašto dokumentaciju niko nije proveravao, iako je samo NVO Zelena mreža podnela desetine krivičnih prijava zbog seče šume u ovom zaštićenom predelu?

Zvaničnih nema, ali jedno od nezvaničnih objašnjenja iz policije, prema rečima novinara Radomana Irića, je da je pečat Eparhije dovoljan za prolaz.

„Recimo, policija zaustavi kamion. ‘Dobar dan. Kuda terate? Šta radite?’ Vozač izvadi papir na kome je pečat Eparhije vranjske, vozač ga pozdravi i vozač nastavlja put“, priča Irić.

Taj put vodi kroz zaštićena dobra u okruženju manastira Prohor Pčinski, ali i kroz lokalna sela, tako da među meštanima sa svakim novim kamionom koji prođe nezadovoljstvo raste.

Siniša Piljanović kaže da su navodi o Pahomiju „više neke seoske priče koje se ne zasnivaju na dokazima“.

Dokazima se bavila komisija crkve. O slučaju seče šuma do sada se zna: Eparhija je proveravala Eparhiju i ustanovljeno da je sve u redu. Država još nije.

http://rs.n1info.com/Vesti/a408892/Mestani-optuzuju-vladiku-Pahomija-za-secu-suma.html

Autor: Vladimir Božanović

%d bloggers like this: