Nije pitanje da li će vaš posao biti automatizovan, već kada

Kojim god poslom se bavite, fizičkim ili intelektulanim, morate prihvatiti mogućnost njegovog automatizovanja.

Možda trenutno zvuči surovo, ali je činjenica da će vaš posao u naradnih 20 godina verovatno biti automatizovan. Bez obzira koliko ste dobar kuvar, automatizovani sistemi za spremanje hrane[1] će spremiti bilo koje jelo iz njihove baze podataka sa većom preciznošću nego što biste Vi ikada mogli. I da ste naučili svaki metar grada radeći kao kurir, roboti za isporuku[2] će brže i efikasnije isporučiti pakete na bilo koju lokaciju. Već decenijama ste ekspert za neku medicinsku oblast? Nije bitno, jer će softverski paket baziran na dubokom učenju[3] pacijentima dostaviti precizniju dijagnozu od vas u 99% slučajeva. Možete imati završen master u određenom jeziku, ali će prevodilac sa ugrađenom veštačkom inteligencijom[4] i dalje prevoditi tekst ili razgovor bolje i brže od vas. Kraće rečeno, kojim god poslom se bavite, fizičkim ili intelektulanim, morate prihvatiti mogućnost njegovog automatizovanja.

Dugo je važilo mišljenje da su intelektualni poslovi imuni na automatizaciju. „Idi uči školu da imaš dobar pos’o“ naši roditelji bi nam često govorili. Uglavnom se automatizacija koristi kao sinom za robote koji olakšavaju fizičke poslove, ali često ne uzimamo u obzir da su mnogi intelektualni poslovi danas uveliko olakšani ili potpuno otklonjeni zahvaljući računarima. Posao računovođe za koji je nekada bila potrebna diploma danas može da radi gotovo svako sa završenim kursom o Microsoft Excel-u. Mala i srednja preduzeća koja su nekada morali da zapošljavaju i po nekoliko sekretarica danas sve češće imaju automatizovanu govornu poštu ili chat botove na njihovoj facebook stranici koji automatski odgovaraju mušterijama na najčešće postavljena pitanja bez ikakve potrebe da se umeša „pravi“ zaposleni sa druge strane. Čak ni kreativni poslovi nisu imuni, pa sve češće možemo da se susretnemo sa aplikacijama poput Ditty-ja[5] koja tekst koji unesete pretvori u pesmu čija melodija i tekst idu rame uz rame, poput pop pesama koje su pravljene sa namerom da vam ostanu urezane u sećanju. Još jedan primer je BeCasso[6], aplikacija koja pretvara vaše fotografije u slike koje su u stilu čuvenog slikara Pabla Pikasa.

Naše društvo ne razmišlja previše o posledicama automatizacije zbog toga što su sigurni da na njih neće uticati ili zbog toga što misle da je ona previše daleko da bi direktno uticala na njihov svakodnevni život. „Otto kamioni“[7] firme Uber već neko vreme prevoze robu sa jednog na drugi kraj Amerike, a automobili Guglove podfirme „Waymo“[8] već godinama voze gradovima Kalifornije bez vozača.

Uzevši u obzir da nezvanično u Srbiji trenutno radi oko 34000 profesionaih vozača koji se bave prevozom robe i putnika, naivno je misliti da ovakva tehnološka revolucija neće imati uticaj i na lokalnu i na globalnu ekonomiju. Iako je do sada važilo pravilo da se poslovi koji su se gasili kao posledica automatizacije zamenili novim, modernijim poslovima, to u ovakvim uslovima više neće biti slučaj, jer jednostavno više nema inicijative da budu zamenjeni čim ih roboti izvršavaju efikasnije i jeftnije. Istraživanje je pokazalo da gotovo polovina poslova tehnički može biti eliminisano već danas[9]. Jedini razlog što lanac kafića „Starbucks“ nije eliminisao osoblje iako kafa može biti spremljena isto toliko dobro mašinom za tople napitke je zbog toga što je jedan od glavnih razloga što ljudi idu u kafiće to da bi imali fizički kontakt sa drugim ljudima. Mnoge državne firme mogu automatizovati razne poslove da bi smanjile troškove građana. Jedan primer je Železnica Srbije koja može da automatizuje kupovinu karata i tako smanji ili potpuno eliminiše potrebu za kondukterima. Pošta Srbije može web servisima omogućiti svaki vid finansijskih transakcija unutar zemlje ili automatizovati isporuku paketa, što bi znatno smanjilo potrebu za radnicima na šalterima. Razlozi što se ovakvi koraci za sada ne primenjuju su, uglavnom, politički.

I šta raditi kada „sudnji dan“ za našu radnu snage dođe? Kao individualne osobe, ne možemo ništa, ali kolektivno kao građani pred nama su mnoge opcije. Možemo se vratiti u prošlost, tačnije u sistem Jugoslavije i Sovjetskih Država u kome svi imaju posao, bez obzira koliko je apsurdan ili nepotreban, samo zbog toga da ne bi došlo do masovnih protesta i nezadovoljstva u narodu. Možemo i živeti u budućnosti: u društvu u kome po prvi put nije potrebno raditi da bi se lepo živelo. Sva dobra i servisi koje roboti stvore mogu ići ljudima da žive lagodnije i bolje. Ekonomisti već duže vreme diskutuju o ekonomskom sistemu „osnovnog univerzalnog dohotka“[10] koji se zalaže za bezuslovnu i redovnu novčanu pomoć svakom građaninu koji se finansira od uvećanih poreza bogatih, čime se tržište održava živim, a eliminiše ekstremna nejednakost među klasama ljudi. Ovakvi eksperimenti su se pokazali veoma uspešnim u zemljama poput Finske[11]. Na nama je da odlučimo da li ćemo da strahujemo od automatizacije ili da je prihvatimo raširenih ruku, kao prvu stazu ka utopijskom životu u kome su ljudi slobodni da provedu život bez lanaca koje sa sobom nosi posao bez koga smo osuđeni na siromaštvo.

Autor: Damjan Halas

%d bloggers like this: