Zašto je prvi slučaj izgubljen slučaj

Izvor: Why the First Cause is a Lost Cause

Svaka posledica u makrosvetu je sama po sebi uzrok naredne posledice. To je neprekinuti lanac koji se proteže upravo do početka vremena, ako je uopšte ikad i postojalo nešto što bi se moglo nazvati početkom…

Uočili smo da u prirodi svaka posledica ima svoj uzrok. Iz tog nepreglednog niza podataka gradimo ideju o pretpostavci da je razumno podrazumevati da SVAKA posledica mora imati uzrok i to smo nazvali Zakonom uzročnosti. Naravno, nismo posmatrali sve uzroke svih posledica koje su ikad postale, što će značiti da je naš argument induktivan. Indukcije nisu potpuno sigurne, ali u makro-svetu, kojem smo neposredno izloženi, nikad nismo naišli na posledicu koja nije imala svoj uzrok. Svedoci smo međutim da, na nivou kvantuma, ‘nestvarne’ partikule (koje su, dakako stvarne, ali privremene) nastaju i nestaju bez uzroka, a vrlo često na mestima gde se neki događaji zasnivaju na verovatnoći više nego na uzrocima.

Svaka posledica u makrosvetu je sama po sebi uzrok naredne posledice. To je neprekinuti lanac koji se proteže upravo do početka vremena, ako je uopšte ikad i postojalo nešto što bi se moglo nazvati početkom… Posledice JESU uzroci. Uzroci JESU posledice. Isti su. I, ako je i postojao početak vremena, to je bila posledica sama po sebi, pa je, prema tome po svemu sudeći, morala imati neki uzrok.

Teisti ove ideje koriste da bi izgradili argument za postojanje Boga i to po sledećoj šemi:

prva premisa: ‘sve ima uzrok,’
druga premisa:’ svemir je nastao,’
te sledi zaključak da ‘mora postojati uzročnik koji je prethodio postojanju svemira.’

Dakle, dekonstruišimo ovaj silogizam, koji je postavljen kao rezultat dedukcije. Dedukcije se zasnivaju na neupitnoj prirodi svojih premisa. Kao što je maločas pokazano, prva premisa ‘sve ima uzrok’ je nepobitna evidentna indukcija. Drugim rečima, verovatno je istinito, ali ne i sasvim sigurno da je istinito, a ne može se potvrditi bez posmatranja uzroka svake posledice, što se neće desiti. Tako to postaje upitno i znamo da se odnosi na makro-nivo prirodnog carstva (zbog čega je ‘u prirodi’ zakošeno u uvodnom pasusu.)

Druga premisa, ‘svemir je počeo živeti’ je apsolutno hipotetička tvrdnja. Zaista ne znamo da li je istinita ili nije. I upitna je. Svakako nema dokaza. Do pre otprilike jednog veka, smatralo se da je svemir svevremen i stabilan kao takav. Onda je otkriveno da se proširuje, a posmatranje čitavog procesa sa vremenske distance urodilo je idejom o ‘Velikom prasku’, koji je naizgled podržavao teističke tvrdnje stvaranja. ‘Veliki Prasak’ je nedavno ponovo razmotren, kao i Svemir koji odskače, Multiverzum, Jedinstvo i naravno, ne možemo ga isključiti, Stvaranje. U suštini, sve su ovo tek predlozi bez observacione potpore, a teško da će dobiti observacijsku potporu u predvidivoj budućnosti. Jednostavno, ne znamo. Nastavićemo tražiti.

Međutim, primetite da tvrdnja da je svemir imao početak podleže teističkoj tvrdnji stvaranja i podrazumeva stvoritelja, ali ukoliko se ne pojavi dokaz, ona je tek još jedna obmana- tvrdnja koja ‘podržava’ drugu tvrdnju.

Sve u svemu, ni jedna premisa ne potvrđuje neophodnu neupitnost koju zahteva dedukcija. Ipak, pogledajmo njihovu ‘dedukciju’.

‘mora postojati uzročnik koji je postojao pre svemira,’
‘Postojao pre svemira’ pretpostavlja da za stvoritelja postoji prostor i vreme pre postojanja svemira u kojem bi stvorio prostor i vreme (što je tema drugog članka, pod naslovom ‘Ne možeš sastaviti IKEA ormar ako nemaš vremena za to’). Pošto je svemir prirodna pojava koju smo vekovima proučavali i koju na neki način razumemo, ova ‘stvaralačka radionica’ je sigurno neprirodna, bolje reći natprirodna. U stvari, stanaru natprirodnog carstva teisti pripisuju moći za koje bi mađioničari dali sve.

E, sad se prisetimo da se Zakon Uzročnosti, kao i svaki zakon fizike odnosi na prirodna carstva. Nemamo pojma šta bi se moglo dešavati u nekom neistražljivom natprirodnom carstvu, ali nemamo razloga da pomislimo da bi u njemu važili zakoni fizike. Tako, ‘mora postojati uzročnik koji je postojao pre postojanja svemira’ sadrži kontradiktornost: da mora postojati neprirodna tačka vremena i prostora koja, makar delimično, poštuje zakone fizike. Istovremeno je prirodna i neprirodna!

U svojim odvojenim potragama za dokazima postojanja svojih bogova, uprkos činjenice da se zna da oni deluju samo u prirodnom carstvu, teisti tvrde, bez razloga, da Zakon uzročnosti deluje i u natprirodnom svetu. Ali, ne baš. Oni žele neku drugačiju verziju. Oni ne žele lanac uzroka i posledica… Oni žele samo jedan uzrok koji nije ni u kakvoj vezi sa bilo kojom prethodnom pojavom i žele da se taj uzrok ukaže neuzrokovanim Bićem. Jeste li se ikad suočili sa boljim primerom argumenta iz greške?

Kao što vidite, mnogo je onoga što ne znamo. Ipak, teistima polazi za rukom da ove globalne nepoznanice shvate kao argument za postojanje njihovog, mada ne i nečijeg drugog, boga!

Autor:Džon Ričards (John Richards)

%d bloggers like this: