Odakle se pojavio Bog?

Odgovor je jednostavan: iz sna, iz laži i iz objašnjenja.

Na ovo pitanje ste možda naišli u člancima o religiji, psihologiji, antropologiji, filozofiji, komparativnoj mitologiji / religiji, arheologiji, čak i u savremenim naučnim knjigama. Na žalost, odgovora nema, budući da je zakopan u dubinama vremena pre nego što se ljudi razvili veštinu pisanja, a verovatno i pre crteža u pećinama. Nisam stručnjak ni u jednoj od ovih oblasti, ali nalazim da su neke ideje ipak uverljivije od drugih. Ništa ovde nije originalno, a pokupljeno je sa različitih strana.

Inteligencija čovekolikih majmuna je, po svemu sudeći, povezana sa veličinom mozga. Mozak hominida se u rodu homo razvijao sporo do pre oko 200000 godina. Ovo je obeležilo dolazak naše vrste hominida, homo sapiensa. Pretpostavljam da verovanje u natprirodno datira još iz tog doba.

Svako ljudsko društvo poznato do današnjih dana je imalo neku vrstu verovanja u natprirodno. A kako je nastalo? Najuverljiviji odgovor nalazim u činjenici da mi, kao u ostalom i sve druge životinje- sanjamo, ali isto tako, posedujemo i inteligenciju koja preispituje izvor ovog našeg iskustva.

Poreklo bogova leži u verovanju u duhove, odnosno u verovanje da iskustvo razuma u snovima ima svoj izvor izvan ličnosti. Mnoge rane kulture nisu znale da ljudske misli potiču unutar rada mozga. Dok je nastalo pismo, utvrđen je koncept po kome su snovi smatrani porukama od bogova ili nekih drugih vanjskih izvora.

Sva ostala ljudska čula, vid, sluh, ukus i dodir nastaju od spoljnog stimulansa. Kad smo budni i mislimo, ne doživljavamo isključivo mentalne procese. Sećanje pri buđenju i sami snovi koriste različite delove mozga, zbog čega se snovi čine mnogo stvarnijim od pukog sećanja. Snovi često koriste delove mozga koji su odgovorni za obradu normalnih čulnih doživljaja, kao što je vid, na primer. Ovo, nervno iskustvo sna je gotovo isto kao vizuelno iskustvo.

U snovima, koji mogu biti zastrašujuće realistični, često vidimo svoje pokojne prijatelje i rodbinu. Ovo je za naše pretke predstavljalo veliku misteriju jer su oni ‘znali’ da su njihovi voljeni mrtvi, a mogli su ih ne samo videti i čuti, nego i dodirnuti u svojim snovima. Dakle, bez nekakvih drugačijih nagoveštaja, ako vidimo ono što je stvarno, a u snovima “vidimo” one koji su mrtvi, tokom dana po svoj prilici mora postojati i nešto što nismo u stanju videti. Na taj način bi pretpostavka o pokretanju noćnih čula nekim spoljašnjim silama bila logična.

Ono što je usledilo je čista ljudska genijalnost: ljudi su viđali ove slike noću u snovima i nisu ih uvek mogli razumeti. U jednom momentu ljudske istorije, neki ljudi su odlučili da slažu i tvrde da ih razumeju. Mogli su intrpretirati zagonetne poruke mrtvih prijatelja ili rođaka, ili možda čak i komunicirati ili upravljati njima. Rodio se prvi prevarant, koji više nije morao da lovi ili da obrađuje zemlju da bi preživeo, nego je koristio svoju maštu i na taj način obezbedio sebi visoki status u plemenu. I tako su nastali prvi plemenski šamani. To je neodvojivi deo gotovo svake kulture, čak i ove naše moderne (pogledajte samo sve te filmove i emisije, u kojima ljudi pričaju sa duhovima i dušama). Kad danas vidimo da neko navodno upravlja dušom mrtvaca, mi u stvari vidimo zaostatke ljudskog društva od pre možda čak više od 150 000 godina!

Ali, kako stići od duša do bogova? Sviđa mi se ideja koja se zasniva na osnovnoj ljudskoj slabosti, koja i danas postoji. Ljudi na visokom položaju u društvu nerado priznaju da nešto ne znaju, jer se boje da će na taj način izgubiti svoj autoritet u očima drugih ljudi. Prirodno bi bilo da su ljudi zapitali šamana, na primer: Kako nastaje munja? Zašto duva vetar? Kako da spasem svoje bolesno dete? Šaman nije nikako mogao odgovoriti na takva pitanja, ali to nije hteo priznati, nego je izmišljao odgovore koji su se temeljili na nečemu u šta su ljudi već verovali i što je provreno prolazilo u društvu. Naime, one druge, prirodne i stvarne pojave su takođe rezultat delovanja duša, kao i one u snovima, samo što je ovo delovanje jače. Kako su se laži namnožile i vremenom se ponavljale, ove duše su često postajale bogovi. Prve zabeležene religije su imale na hiljade ovakvih duhova- bogova: u krošnjaa, stenama, vodama, oblacima, životinjama, itd.

Kako su objašnjenja postajala složenija, a pisanje omogućavalo da priče i ritualni obredi šamana budu ovekovečeni, bogovi su postajali složeniji, rituali oplemenjeni, a sveštenstvo moćnije i organizovanije. Odavde je verovatno iznikla institucija monarhije, gde je sekularnom vladaru delimično povereno pravo na poslušnost ljudi zahvaljujući uslugama zamišljenih bogova. U jednom momentu, vođstvo je postalo nasledno, što ne srećemo u mnogih vrsta čovekolikih majmuna, gde se za vođstvo može izboriti bilo koja muška jedinka. Tako smo odlučili da se nekom daje pravo da vlada ne zbog njegovih sposobnosti ili zasluga, nego zbog porekla, što je verovatno jedna od najlošijih ideja u ljudskoj istoriji. Tada su šaman i vladajuća klasa uvideli da im se interesi podudaraju: propagirati religiju i božanstva, što je oboma stranama obezbeđivalo moć i bogatstvo.

I na kraju, šta će nam bogovi? Jer sanjamo, jer su neki ljudi vrlo kreativni lažovi, a kao što svi znamo, svaku laž ponovljenu dovoljan broj puta dovoljno glasno ljudi su spremni da prihvate kao istinu.

Autor:Vera Guljaš

%d bloggers like this: