Stiven Hoking – kratka biografija

Izvor: About Stephen

Stiven je želeo da studira matematiku, iako je njegov otac preferirao medicinu.

Profesor Stiven Viljem Hoking (Stephen Willian Hawking) je rođen 8.januara 1942. (tačno 300 godina nakon smrti Galilea) u Oksfordu, Engleska. Kuća njegovih roditelja je bila u severnom delu Londona, no za vreme Drugog svetskog rata Oksford je smatran bezbednijim mestom za bebe. Kada je imao osam godina, njegovi roditelji su se preselili u Sv. Albans, grad oko 30 kilomatara severno od Londona. Sa jedanaest godina, Stiven je pošao u školu St. Albans, da bi kasnije (1952.) nastavio školovanje na Univerzitetskom koledžu u Oksfordu, gde je predavao njegov otac. Stiven je želeo da studira matematiku, iako je njegov otac preferirao medicinu. Matematika, međutim nije bila dostupna na Univerzitetskom koledžu, te je upisao fiziku. Nakon tri godine ne preterano teškog rada, nagrađen je statusom počasnog naučnog saradnika.

Portrait of a young Stephen Hawking.

Stiven je u oktobru 1962. došao na Odsek za primenjenu matematiku i teoretsku fiziku (OPMTF) na Univerzitetu u Kembridžu, da bi uradio istraživanje iz kosmologije, pošto takva oblast na Univerzitetu u Oksfordu nije postojala. Njegov mentor je bio Denis Skjama (Dennis Sciama), mada se on nadao da će to biti Fred Hojl ( Fred Hoyle), koji je u to vreme radio na Kembridžu. Pošto je stekao zvanje Doktora tezom „Svojstva rastućih svemira“ postao je, za prvo vreme (1965.), naučni saradnik, zatim viši naučni saradnik (1969.) na Gonvil i Caiuc (Gonville & Caius ) koledžu. Nagradu Adams je dobio 1966. za svoj esej „Singularitet i geometrija prostor- vreme“. Dve godine kasnije, tačnije 1968., Stiven je prešao na Institut za astronomiju, da bi se 1973. vratio na OPMTF, kao naučni saradnik i objavio svoju prvu naučnu knjigu The Large Scale Structure of Space-Time u saradnji sa Džordžom Elisom (George Ellis). Tokom nekoliko narednih godina, Stiven je izabran za saradnika Kraljevskog društva 1974. i višeg saradnika na Tehnološkom institutu u Kaliforniji. Docent na Gravitacionoj fizici na OPMTF je postao 1975., da bi u profesora bio unapređen dve godine kasnije i predavao je matematiku na Lukasovom koledžu od 1979.-2009. Ova katedra je osnovana 1663. novcem koji je u testamentu ostavio velečasni Henti Lukas, koji je u parlamentu predstavljao Univerzitet. Prvi šef katedre bio je Isak Berou ( Isaac Barrow), te Isak Njutn (Isaac Newton) od 1669. Nakon 2009., Stiven je bio direktor istraživanja na OPMTF za Denis Stanton Ejveri (Dennis Stanton Avery) i Seli Cui Vong- Ejveri (Sally Tsui Wong-Avery).

Profesor Stiven Hoking je radio na osnovnim zakonima koji upravljaju svemirom. Sa Rodžerom Penrouzom ( Roger Penrose) je 1970. pokazao da je Ajnštajnova opšta teorija relativiteta podrazumevala mesto i vreme koji su nastali i počeli velikim praskom i da će sve završiti u crnim rupama. Ovi rezultati su pokazali neophodnost ujedinjenja opšte teorije relativiteta sa kvantnom teorijom, drugog velikog naučnog otkrića iz prve polovine XX veka. Jedna posledica ovakvog ujedinjavanja je otkriće iz 1974. da crne rupe ne bi trebalo da budu potpuno crne, nego bi trebalo da emituju „Hokingovu“ radijaciju i na kraju ispare i nestanu. Druga pretpostavka je da svemir nema ograničenja, niti ima veze sa zamislivim vremenom. Ovo bi podrazumevalo da je način na koji je nastao svemir potpuno određen naučnim zakonima. Pred kraj svog života, Stiven je sa kolegama radio na mogućim rešenjima informacionog paradoksa crne rupe, gde se raspravlja o trajnom čuvanju informacija.

Među mnogim knjigama koje je napisao su „Velika skala strukture prostora i vremena“, sa G. F. R. Elisom (Ellis), „Opšta relativnost: Ajnštajnov vekovna anketa“ i „300 godina gravitacije“ sa V. Izraelom ( W. Israel). Među popularnim knjigama, Stiven Hoking je objavio bestseler „Kratka istorija vremena“, „Crne rupe i mladi svemiri i drugi eseji“, „Svemir u orahovoj ljusci“, „Veličanstveni plan“ i „Moja kratka istorija“.

Profesor Stiven Hoking je primio 13 počasnih titula. Godine 1982 mu je dodeljena titula KBC ( Komandant Reda Britanskog Carstva, najprestižnija nagrada koju dodeljuje ova institucija), sedam godina kasnije titula Počasnog pratioca, dok je 2009. postao nosilac Predsedničke medalje Slobode. Uručene su mu mnoge titule, medalje i nagrade, od kojih su najznačajnije nagrada za fundamentalnu fiziku (2013.), Koupli medalja (Copley Medal, 2006.) i nagrada Vulf Fondacije (Wolf Foundation, 1988.). Bio je saradnik Kraljevskog društva i član Nacionalne Akademije Nauka SAD i Vatikanske Akademije nauka.

Dijagnoza amfiotrofične lateralne skleroze, oblika neuromotoričke bolesti je Stivenu postavljena 1963., ubrzo nakon njegovog 21. rođendana. Uprkos vezanosti za invalidska kolica i zavisnosti od komjuterizovanog glasovnog sistema u komunikaciji, Stiven je nastavio da spaja porodični život (imao je troje dece i troje unučadi) sa istraživanjima na polju teoretske fizike i opsežne programe putovanja i javnih predavanja. Zahvaljujući Zero-G korporaciji, iskusio je bestežinsko stanje 2007. i nadao se da će se jednog dana lansirati u svemir.

%d bloggers like this: