Jasmin Mohamed – bekstvo iz zatočeništva islama (II deo)

Original: Trapped in A Marriage with an Al-Qaeda Operative, Yasmine Fought Back for the Sake of Her Daughter

UNICEF procenjuje da je 2016. u svetu bilo oko 200 miliona žena u 30 zemalja, od kojih su 27 afričke, a preostale su Indonezija, Irak (Kurdistan) i Jemen, koje su bile podvrgnute genitalnom sakaćenju.

Marzuk se ubrzo potom venčao sa Jasmin Mohamed, dobili su dete, a prividno je bio zaposlen kao vozač kamiona i bio je prijavljen na socijalnu pomoć. CSIS ga je stalno pratio. Često je pozivao Mohameda Zeki Mahdžuba (محمد زكي محجوب‎), još jednog Egipćanina povezanog sa teroristima, u Toronto. Iako je Marzuk kasnije negirao da je poznavao Mahdžuba, kada je Mahdžub uhapšen, imao je uz sebe komad papira sa Marzukovom prethodnom adresom.

1997. je FBI pronašao Marzukovo ime u adresaru koji je uzet iz kuće Vadiha el-Hadža (وديع الحاج‎) u Najrobiju (Kenija). 1998. su se Marzuk i Mahdžub i lično upoznali kući rođaka Ahmeda Akdra u Torontu.

Iste godine, Marzuk i njegov navodni „najbolji prijatelj”, Kanađanin egipatskog porekla Amr Hamed (عمرو محمد حامد) pokreću uvozno-izvoznu firmu 4-U Enterprises. Obojica su otvoreno izražavala svoja verska uverenja i povremeno su na po nekoliko dana nestajali u šumama priobalja, da bi se posvetili, kako su govorili, „duhovnom uzdizanju i učenju Kurana napamet”.

Marzuk je 1998. napustio Kanadu i prešao u Tursku, gde je verovatno upoznao Ahmada Agizu (أحمد عجيزة‎), ponovo Egipćanina i potom otišao ponovo u istočni Afganistan. Nakon što je Hamed ubijen u američkom bombardovanju terorističkog kampa u Afganistanu, u znak osvete za napade bombama na američke ambasade u Africi, Marzuk je otišao u Dubai i dalje u Evropu, da bi se ubrzo ponovo vratio u Dubai i kupio kartu za let ka Azerbejdžanu.

U avgustu je izraelski Mosad presreo razgovor u kom su saznali da će se u Bakuu (Azerbejdžan) susresti egipatski terorista Ihab Sakr (إيهاب صقر‎) i pripadnik obaveštajne službe Irana, pa je uz pomoć CIA-e, organizovan prepad u kom je uhapšen Sakr, zajedno sa Ahmadom Salama Mabrukom (الشيخ أحمد سلامة مبروك) i Marzukom. Uhapsila ih je azerbejdžanska policija i pretukla u pritvoru.

Marzuk je izručen Egiptu, gde je verovatno neko vreme mučen. Suđeno mu je na vojnom sudu, od 16. marta 1999. zbog obuke terorista, zajedno sa grupom nazvanom „povratnici iz Albanije”, odnosno sa teroristima pohvatanim širom sveta u kooridnisanim akcijama CIA-e i lokalnih vlasti. Marzuk je osuđen na 15 godina prinudnog rada, tj. teške robije, kao član al-Džihada. Veruje se da je i dalje u zatvoru, mada za to više nema nikakvih dokaza. Moguće je i da je ubijen u zatvoru, kao i to da je iz zatovra pobegao, što je manje verovatno, s obzirom na to da se od 2008. ne zna apsolutno ništa o njemu.

Šta je to FGM i koji kontekst ima u islamu?

Žensko genitalno sakaćenje, ili ženska genitalna mutilacija (FGM – Female genital mutilation), poznato i kao žensko genitalno sečenje i žensko obrezivanje je ritual sečenja ili uklanjanja dela ili kompletnih ženskih spoljnih genitalija. Ta praksa se sprovodi u Africi, Aziji i na Bliskom Istoku i u zajednicama koje potiču iz zemalja u kojima je FGM uobičajena pojava. UNICEF procenjuje da je 2016. u svetu bilo oko 200 miliona žena u 30 zemalja, od kojih su 27 afričke, a preostale su Indonezija, Irak (Kurdistan) i Jemen, koje su bile podvrgnute ovom sakaćenju.

FGM u praksi obično obavlja tradicionalni obrezivač koristeći sečivo, a obavlja se u bezmalo svim uzrastima, od novorođenčeta, preko puberteta, pa sve do odraslih žena. U polovini zemalja za koje su podaci dostupni, većina devojčica se ovako osakati pre nego što napune pet godina. Procedure se donekle razlikuju od zemlje do zemlje i od etničke grupe do etničke grupe. Uključuju uklanjanje klitorisne kapice i klitorisnog glansa, uklanjanje unutrašnjih usmina, uklanjanje unutrašnjih i spoljnih usmina i zatvaranje vulve. U poslednje navedenoj proceduri, nazvanoj i infibulacija, ostavlja se mali otvor za prolaz urina i menstrualnog odliva. Vagina se otvara za snošaj i nadalje za rođenje deteta.

Praksa genitalnog sakaženja žena ima korene u nejednakosti polova, pokušajima da se kontroliše ženska seksualnost i umišljenim idejama o čestitosti, skromnosti i lepoti. Obično je pokreću i izvršavaju žene, koje ovo sakaćenje vide kao izvor časti i koje se boje da će njihove ćerke i unuke, ako nisu ovako osakaćene, biti društveno ostrakizovane. Zdravstvene posledice zavise od procedure. Mogu da podrazumevaju i hronične infekcije, teškoće u uriniranju i prolasku menstrualnog odliva, hronični bol, razvoj cisti, nemogućnost da se začne dete, komplikacije tokom porođaja i smrtonosno krvarenje. Ne postoje nikakve medicini, odnosno nauci poznate prednosti po zdravlje.

Od 1970-ih postoje međunarodni napori da se oni koji ovo sakaženje praktikuju, navedu na to da od ovog monstruoznog čina odustanu. Praksa je stavljena van zakona i ograničena u većini zemalja u kojima se pojavljuje, iako se zakoni prilično neefikasno sprovode. Od 2010. su Ujedinjene nacije pozvale sve lekare da prestanu sa obavljanjem ovog jezivog čina, uključujući tu i reinfibulaciju nakon porođaja i simbolično „zasecanje” klitorisne navlake. Protivnici FGM-a imaju i svoje kritičare, čak i među antropolozima, koji potežu teška pitanja vezana za kulturni relativizam i univerzalnost ljudskih prava.

FGM je najčešći u i pored muslimanskih zajednica, ali se ne praktikuje u većini muslimanskih zemalja. Prevalentnost zavisi od etničkih zajednica i geografske lokacije. Na arapskom, ovo sakećenje se naziva kafd (خفض‎) ili kifad (خِفَض‎). Reč kitan (خِتان‎) označava muško obrezivanje, ali može obuhvatiti i FGM. Manje drastične forme FGM, koje Svetska zdravstvena organizacija naziva tip I (uklanjanje klitorisne navlake i/ili klitorisnog glansa) se obično u arapskom svetu nazivaju sunećenje.

Viši muslimanski verski autoriteti se uglavnom slažu sa tim da FGM nije verski zahtev u islamu ili da je čak zabranjeno prema islamskim učenjima. Sam Kuran nigde ne spominje ni FGM ni muško obrezivanje. FGM se ističe u nekoliko takozvanih „slabih” hadisa (Ḍa’if (ضَعِيْف)), koji se pripisuju samom Muhamedu, kao nešto plemenito, ali ne i zahtevano. Uz šerijatsko pravo, idžtihad (اجتهاد) je bio jedan od četiri izvora muslimanskog prava kroz vekove. U idžtihadu su i fatve (mišljenja muslimanskih verskih učenjaka, teologa), koje su često širene kroz zajednicu i koje opisuju ponašanja koja su u skladu sa verskim zahtevima. Izdavane su fatve koje FGM zabranjuju, koje ga podržavaju, kao i one koje odluku ostavljaju roditeljima, ali preporučuju da se ne obavlja.

Više muslimanskih vođa je pozivalo kroz istoriju da se sa ovom brutalnom praksom prekine. 2004. godine, nakon što je CNN prikazao snimke devojčice iz Kaira podvrgnute FGM-u, veliki muftija Egipta, Muhamad Sajid Tantavi (محمد سيد طنطاوي‎‎) je izjavio da hadisi u vezi FGM-a nisu pouzdani. Na konferenciji na Al-Ažar Univerzitetu (جامعة الأزهر) u Kairu 2006. godine, istaknuti islamski sveštenici su FGM proglasili nepotrebnom praksom.

Nakon što je 12-godišnja Egipćanka umrla tokom obavljanja FGM-a 2007, Vrhovno veće islamskih istraživanja Al-Ažara je presudilo, prema UNICEF-u, da „FGM nema osnova u temeljnom islamskom pravu ili njegovim delovima, te da je štetna praksa koju ne treba sprovoditi”. Ali Goma (علي جمعة), tadašnji veliki muftija Egipta je izjavio, „Zabranjeno je, zabranjeno i zabranjeno”. Ekmeledin Ihsanoglu (Ekmeleddin Mehmet İhsanoğlu), generalni sekretar Organizacije islamske saradnje je 2012. izjavio da je „FGM ritual koji je preživeo vekove i koji mora biti zaustavljen, jer ga islam ne odobrava”.

Razne škole islamske jurisprudencije su iznele različite poglede na FGM. Malikijski mezheb vidi FGM kao makrumah lilnisa (uzvišeno ali ne i neophodno). Hanbelijski mezheb vidi FGM kao sunna (dobra praksa). Hanifijski mezheb vidi FGM kao nešto preporučeno, a za Šafijski mezheb, FGM je obaveza (vadžib). Za druge teologe, FGM nema nikakvo utemeljenje i opravdanje. Egipatski teolozi, poput Mohameda Emare i Mohameda Salim Al-Ave tvrde da FGM nije islamska praksa i da nema podršku u islamskoj jurisprudenciji.

U maju 2012. je objavljeno da Muslimansko bratstvo u Egiptu radi na dekriminalizaciji FGM-a. Prema izveštaču, Mariz Tadros, „ponudili su da obrezuju žene po nominalnoj ceni kao deo svojih komunalnih usluga, kao potez koji preti da preokrene decenije lokalne borbe protiv ove štetne prakse… Mnogi od Braće (i salafista) kažu da iako FGM nije obaveza, svejedno je mukarama (preporučeno, ugodno u očima Boga)”.

Autor: The AHA Foundation

Preveo i priredio dodatke: Marko Ekmedžić

%d bloggers like this: