Postoje li zaista dobro i zlo?

Originalni tekst: Do Good and Evil Truly Exist?

U kulturama na koje je uticala manihejska i avramska religioznost, zlo je bilo antagonistička, dualistička suprotnost dobru – dobro će nadvladati zlo (osnovna tema u Bibliji).

Šta su dobro i zlo, odnosno loše? Pre svega, obratite pažnju na razlikovanje prideva i priloga u ovom odista epigramatičkom eseju! Neki kažu, oh kako su samopouzdani, da smo svi rođeni sa mentalnom sposobnošću da razlikujemo ispravno od lošeg. Drugi kažu, i to posebno oni iz verskog stada, da smo svi rođeni sa mentalnim kapacitetom da razlikujemo dobro od zla, ili još pre, dobro od lošeg. Ali zlo, šta je to, ta cela subjektivna reč biblijske tame i opskurnosti? Preuzela je značenje i magna vox (veliki ili moćan glas, latinski) sama za sebe, i to nesumnjivo, religijsko. Znamo šta znači dobro. Znamo šta znači loše. Ali zlo, taj vladajući kralj Logosa, nesumnjivo je na svom visokom tronu sedeo stolećima, već predugo, sa zastrašujućim žezlom u jednoj i bocom otrova u drugoj ruci. Ipak, nasuprot uvreženom mišljenju, nije tu bilo od samog osvita ljudskog postojanja. Bez obzira na to, zlo ima svoju istoriju, videćete – sasvim prozračnu istoriju, štaviše. U kulturama na koje je uticala manihejska i avramska religioznost, zlo je bilo antagonistička, dualistička suprotnost dobru – dobro će nadvladati zlo (osnovna tema u Bibliji). Bog, koji je inherentno dobar, nadvladaće nad Đavolom, koji je inherentno zao. Nadalje, u kulturama sa budističkim duhovnim uticajima, dobro i zlo su antagonističke, dualističke suprotnosti. A ovaj dualizam se nadvladava kroz Sunjatu (Sunyata), prazninu, koja se dostiže onda kada dobro i zlo, dva suprotstavljena principa koja u stvarnosti ne postoje, postanu spojeni, potom ispražnjeni, ostavljajući za sobom jednost, tj. unutrašnju harmoniju.

Šta određuje neko delovanje ili osobu, kao dobru ili lošu, tj. zlu. Da li dobro i zlo zaista postoje? I da i ne. Zlo ne postoji. Ergo, niko nije u sebi zao. Ali dobro postoji. Vidite ga u delanju ljudi, vidite ga u prirodi, na primer onda kada se beba rodi, ili kroz osmehe, gde sam osmeh, tako nevin i čist, pruža zrak svetlosti koji probija i najtamnije budžake života, života na koji smo sa svim njegovim teškoćama, mi odrasli naviknuti. Kada cvet procveta, kada pada toliko kiše da vrt stvara dovoljno povrća za prehranu više porodica, kada pomognete nekome da se oporavi od zavisnosti, kada se Sunce rađa na istoku da označi novi dan, kada pružite nadu onima koji su oboreni i obeznađeni, kada pomažete onima kojima je pomoć neophodna, kada usvojite dete, kada starima pomognete da pronađu mir, itd. Na sve te načine, vidite dobrotu svugde oko sebe, samo ako želite da gledate. Štaviše, vi ste dobri. Dobro je urođeno. Loše, ta logička suprotnost dobru, postoji. Loše se uči. Zapravo, loše nije urođeno. Niko nije rođen loš. Ubistvo je loše. Zlostavljanje je loše. Rat je loš. Neverstvo je loše. Ugnjetavanje je loše. Reći nekome da će ići u pakao zato što je gej ili biseksualan, zato što je ateista, agnostik, sekularista ili slobodni mislilac, zbog prihvatanja drugačije filozofije misli, zbog različitosti, itd., loše je. Ono što remeti život je sve ono loše. Ali ništa nije zlo, čak ni urođeno.

Ko odlučuje ko ili šta je dobro ili zlo, tj. loše? Mi sami. Sami znamo šta je dobro. Sami znamo šta je loše. Posmatranje, obrazovanje i sam život, naučili su nas. Patetična religijo, sklanjaj se! Religija, taj moralni patuljak, ukrala je milionima pristojnih ljudi osnovni integritet i njihovu osnovnu ljudskost. Umorio sam se od uticaja religije na svet. Duhovnost, odnosno spiritualnost, kako se danas često naziva, tako je superiornija od religije. Duhovnost ne teži preobraćenju i potčinjavanju. Duhovnost je ono što je duhovnost, duhovnost čini ono što duhovnost čini – leči i podmlađuje um, telo i dušu osobe. Duhovnost vas povezuje sa onim što vas je i stvorilo – sa multiverzumom. Religija pak, želi da vas preobrati i potčini. Religija ne pomaže. Religija, tako očajno, tako beznadežno prokleta, pokušava da nas ubedi da zlo postoji, iako mi znamo bolje. Religija pokušava i da nas uveri da smo niko i ništa bez nebeskog diktatora (po Hičensu). Zlo ne postoji. Ergo, ne dozvolite religiji da vas ubedi da se bezvredni, nesretni grešnik, kom je neophodno iskupljenje. Ali, napraviću digresiju… Dobro i zlo nisu logičke suprotnosti. Dobro i loše – e, to su logičke suprotnosti. Vaša savest je mera vaše moralnosti. Pažljivo je slušajte.

Autor: Džeremaja Ficvilijem (Jeremiah Fitzwilliam)

Preveo i priredio: Marko Ekmedžić

O autoru:

Džeremaja Ficvilijem je američki student komunikacija, zainteresovan za evropsku književnost. Kada ne piše ili uči o pisanju, bavi se biciklizmom i šahom. Odrastao je u religioznoj porodici, ali je još kao dečak postao ateista.

%d bloggers like this: