Na šta misliš kada kažeš “ja verujem”

Originalni tekst:
What do you mean when you say “I believe”?

Sledeći put kada budete razmišljali o nekom od svojih verovanja, proverite u koju kategoriju upada ta ideja o kojoj govorite i da li zaista želite da kažete “ja verujem” o njoj

Često mislimo da nas naša verovanja definišu, a svakako imaju značajnu ulogu u određenju naših vrednosti, ciljeva i ponašanja. Skloni smo i tome da branimo ideje za koje smo drugima rekli da u njih “verujemo”. Opasnost u izjavi “ja verujem” je u tome da ona stvara povezanost sa izvesnom idejom, što dovodi do toga da je manje verovatno da ćemo odustati od te ideje, čak i onda kada dokazi govore da je pogrešna. Ali, šta ako naša verovanja nisu ono što mislimo da su, odnosno, šta ako su uglavnom trivijalna, refleksna ili ako ih se držimo bez ikakvog razloga? I šta ako čak ne znamo ni šta to znači kada kažemo da “verujemo”?

Da biste bolje razumeli šta vi i drugi možete misliti onda kada kažete “ja verujem”, napravili smo sledeću taksonomiju – spisak sedam veoma različitih značenja koja “verovanje” može imati. Sledeći put kada budete razmišljali o nekom od svojih verovanja, proverite u koju kategoriju upada ta ideja o kojoj govorite i da li zaista želite da kažete “ja verujem” o njoj. Možda ćete videti da se ideja kojom se bavite ne uklapa tako dobro sa vašom sopstvenošću kao što ste to mislili.

  1. Neupitna verovanja – Životno stanovište u vezi sa prirodom sveta i/ili načina na koji bi društvo trebalo da bude uređeno, stečeno u detinjstvu, često preko roditelja, i posmatrano kao aksiomatsko intelektualno svojstvo u odraslim godinama. Naša “verovanja” o moralnosti su često te vrste, bilo da su po prirodi sekularna ili religiozna. (Primeri: “X je očigledno najbolji politički politički sistem”, ili “Očigledno je samo po sebi da Y mora biti jedina prava religija, a da su sve druge religije lažne.”)
  2. Reaktivna verovanja – Ishitrena, brza odluka, načinjena o složenoj temi, bez ulaženja u široko razmatranje u situacijama gde nemate dovoljno iskustva, da bi vam intuicija bila dovoljno razvijena. Na primer, “prvi utisak” o ličnosti novog poznanika ili poznanice. (Primer: “Ne znam šta je to, ali istog časa kada sam je sreo, video sam da je prevrtljiva.”)
  3. Afektivno verovanje – Jedan oblik onog “što je babi milo, to joj se i snilo”, a u vezi sa složenom temom, koja je posebno otporna na činjenično neslaganje, a koja se održava zbog emotivne koristi, mnogo pre nego zbog svoje istinitosti, odnosno usaglašenosti sa činjienicama. Prevare i lažna nauka se često poigravaju sa sklonošću ka takvoj vrsti ideja, koje se gomilaju oko složenih tema u kojima i strah ima značajnu ulogu. (Primer: “Ako svakoga dana budem uzimao ovaj posebni suplement vitamina C, neću morati uopšte da brinem o kanceru!”)
  4. Identitetsko verovanje – Ideje kojih se držimo da bismo se identifikovali kao delovi neke grupe, a ne zbog vrednosti samih ideja (koje mogu i same biti jedva održive). Ova vrsta verovanja se posebno uobičajeno javlja u vreme političkih podela i obično služi omalovažavanju onih koji nisu članovi grupe. Verovanja grupa koje se smatraju protivnicima vaše grupe, obično se izlažu preziru i mržnji. (Primer: “Konzervativci su praktično svi do jednog idioti”, ili “Liberali pojma nemaju o tome kako svet zapravo funkcioniše.”)
  5. Predviđajuće verovanje – Nesigurno, na verovatnoći zasnovano mišljenje u vezi sa mogućim otkrićem trenutno nepoznate činjenične stvari, stvoreno praćenjem intuicije. Uobičajeni primer – Mišljenja o tome ko će pobediti u nekom sportskom okršaju. (Primer: “Verujem da će Partizan postati prvak države!”)
  6. Iskustveno verovanje – Ideje u koje ste počeli da verujete, na osnovu velike količine iskustava iz prve ruke. Na primer, ako ste bili računovođa godinama, verovatno imate dobro zasnovana verovanja o tome šta je pravi način da se srede isplaćeni poslovni troškovi na poreskim formularima. (Primer: “Video sam do sada desetine automobila sa ovim problemom, pa zato tačno znam šta fali i ovom.”)
  7. Analitičko verovanje – Pažljivo razmotrena pozicija, do koje se došlo procenom svih postojećih gledišta i značajnih podataka koji su od značaja za temu. (Primer: “Nakon pažljivog razmatranja dokaza i argumenata i za i protiv, došao sam napokon do zaključka da je hladna fuzija u praktičnom smislu nemoguća za naših života.”)

Kao što možete da primetite, samo tri ove vrste verovanja imaju ikakve veze sa istinom. Ostale se zasnivaju na onome što vam je rečeno i pre nego što ste mogli sami da formirate svoje mišljenje, na onome što vam trenutni osećaj govori (onda kada nemate dovoljno iskustva da bi vam instinkt bio pouzdan), na onome što vam je jednostavno prijatnije da verujete, ili na onome što veruje grupa sa kojom se identifikujete. Ukoliko bismo želeli precizno razumevanje toga kako svet zaista funkcioniše, morali bismo biti oprezni u vezi sa verovanjima koja prihvatamo zbog razloga koji nemaju mnogo veze sa istinom.

Autor: Clearer Thinking

Preveo i priredio: Marko Ekmedžić

%d bloggers like this: