(M)asovna (M)aloumna (R)eakcija

Određeni šarlatani željni pažnje su iznova dokazali da je Srbija plodno tle za svakakve vrste manipulacije.

Retko kada se desi da neka moda koja postoji u svetu zaobiđe Srbiju. Možda kasni neku godinu, ali će sa sigurnošću stići i na tle Balkana. Pored rijalitija, ženskih letnjih čizama, muških brada i happiness coach-eva, antivakcinaška histerija je takođe zahvatila Srbiju. Ako izuzemo dugotrajnu pogubnost rijalitija, ostale pomodne budalaštine ne čine konkretnu štetu građanima, što za odbijanje obavezne imunizacije ne možemo da kažemo.

Nakon što je posle skoro 20 godina reciklirana „studija“ Endrua Vejkfilda, u kojoj se MMR vakcina povezuje sa autizmom kod dece, određeni šarlatani željni pažnje su iznova dokazali da je Srbija plodno tle za svakakve vrste manipulacije. Rodonačelnik antivakcinaškog pokreta u Srbiji je Slađana Velkov, doktorka koja je 16 godina završavala medicinski fakultet u dva grada, doktorka bez licence. Ona je u stanju da obara naučne činjenice rukom pravljenim čartovima, izjavama bez ikakvog utemljenja, samo podgrevanjem večito prisutne paranoje i teorijama zavere. Oko nje se sakupila grupa neostvarenih žena koje su njeni „apostoli“ na internetu, pošto drugi način za plasiranje svojih uverenja nemaju. Pored antivakcinaškog lobiranja, g-đa Velkov se takođe bavi reptilijancima, šupljom Zemljom, bezgrešnim začećem (ne onim bezgrešnim začećem, već objašnjenjem da je to moguće i danas) i tako dalje. Ne bih trošio previše vremena na nju, jer kada bih išao u detalje, moralo bi na časopisu da stoji 18+.

Najveći problem sa delovanjem Velkove i ostalih je to da trenutnim obuhvatom vakcinacije postoji velika šansa da se izgubi „imunitet krda“ i da neke bolesti koje su bile skoro eradicirane ponovo postanu naša svakodnevnica. U tom slučaju, sa povećanjem prirodnog rezervoara virusa, dolazi i do mutacija njih samih, pa ni oni vakcinisani više nisu zaštićeni. Takvom delovanju nadrilekara mora da se stane na put.

Međutim, država je polupasivna kada je ovo u pitanju. Načelno je cela stručna javnost, uključujući i minstra zdravlja, Zlatibora Lončara, osudila ovakvo delovanje i čak i pooštrila kazne za odbijanje vakcinacije, ali su konkretne mere kako bi se suzbilo delovanje protivnika vakcinacije izostale.

Lončar je tražio od stručnjaka da se činjenicama suprotstave sve jačoj antivakcinalnoj kampanji na društvenim mrežama.

Na sednici Odbora za zdravlje i porodicu Skupštine Srbije, Lončar je 2015. godine predložio da to telo jednom mesečno ima tu temu na dnevnom redu, da prati situaciju i upoznaje javnost sa naučnim dokazima i stavovima struke. Šta se sa tim predlogom desilo, ne znamo, ali javnost svakako o tome nije javno obaveštena.

Poslanik DS u Parlamentu, Dušan Milisavljević rekao je da je postao meta uvreda na društvenim mrežama otkako je zatražio jedinstveni stav države i stručnjaka protiv šarlatana koji stavovima protiv vakcinacije zbunjuju i plaše građane Srbije.

Ističući da Fejsbuk koristi organizovana grupa koja „seje strah protiv vakcina na Balkanu“, ne samo u Srbiji već i u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Makedoniji, i da njeni „predvodnici menjaju sedište da ne bi bili locirani“, on je posebno pomenuo dr Slađanu Velkov, za koju je rekao „da nema licencu kao doktor“.

Milisavljević je zatražio da se takvi pojedinci „nazovu imenom i prezimenom i da snose zakonske posledice“ za širenje „srednjovekovnih shvatanja koja imaju samo jedan cilj – da nanesu štetu zdravlju naroda“.

Vrlo jednostavna mera koja načelno postoji, ali se ne primenjuje u 100% slučajeva, koja bi radikalno smanjila uticaj antivakcinaša je izričita zabrana upisa dece u javne vrtiće i škole ukoliko nisu redovno vakcinisana. Ovakva mera bi uticala na određene roditelje da ipak vakcinišu dete, jer će „pre preuzeti rizik nego da dete ostane van vrtića ili škole“.

Političari i dalje, na sreću, ovu temu ne vide kao interesantnu za svoje kampanje i političke programe, mada se stidljivo kod nekih političkih aktera povlačilo ovo pitanje, u nadi da će proširiti svoje glasačko telo van svoje ulice.

Antivakcinaši se često pozivaju na „pravo da odluče“. Da li to znači da onda roditelji imaju pravo da ne upišu decu u školu ako im se to ne dopada? Polumoralno bi bilo kada bi svojom odlukom ugrozili „samo“ svoju decu. U ovom slučaju u opasnosti je cela populacija, što je Ustavni sud Hrvatske tačno procenio da je pravo na zdravlje ispred roditeljskog prava na pogrešnu odluku.

Nauka ne traži da bilo ko veruje u nju, već da ima povrenje u nju, a ko baš želi da se lično uveri u nešto, postoje načini za tu proveru. Šarlatani svoje tvrdnje zasnivaju na „majke mi“. I nikome ne pada na pamet da te njihove tvrdnje proveri, ali će zato od naučne javnosti tražiti more i more dokaza i „pomeraće golove“ dokle god žele da učestvuju u raspravi. Ne treba očekivati da će takvi ljudi da se promene, jer upravo iz tog razloga i postoji OBAVEZA vakcinacije. U nekim razvijenijim zemljama vakcina nije obavezna, jer je obuhvat vakcinisane dece toliki da jednostavno nije potrebno propisivati represivne mere. Primera radi, u Rusiji je vakcinacija, ne samo obavezna, već i prisilna.

Naučna istraživanja se na rade na internetu. Odrastite.

Autor: Miloš Đuričić

%d bloggers like this: