Nenaučni pogledi su problem saradnje nevoljnih partnera

Original: Slate “Anti-Science Views Are a Bipartisan Problem”

„Među onima koji veruju da se vanzemaljci nalaze među nama, 69 procenata su demokrate, što je značajno veći broj od republikanaca”.

U jedva 48 sati nakon što su predsednik Obama (Barack Obama), guverner Nju Džersija Kris Kristi (Chris Christie) i senator iz Kentakija Rand Pol (Rand Paul) prokomentarisali vakcinaciju, tema je postala okršaj pobronika dva različita stanovišta. Potpomognuti medijskim kritikama Kristija i Pola, demokrate su sa izuzetnim zanosom optužile republikance da dele nenaučne poglede. A konzervativci, razjareni onim što su doživeli kao dvostruke standarde, odgovorili su istom žestinom.

Neodbranjivo je spinovati da je ovo problem republikanaca”, napisala je Moli Hemingvej (Mollie Hemingway), stariji urednik lista „Federalist”, ukazujući na veliki broj skeptičnih osoba prema vakcinama, u inače liberalnim enklavama poput Mari Kauntija u Kaliforniji i na prisustvo istih skeptika i u liberalnim časopisima poput listova „Mother Jones”, „Rolling Stone” i „Salon”. Njen kolega, takođe stariji urednik, Dejvid Harsanji (David Harsanyi), otišao je i korak dalje, pobrojavši „pet načina na koje liberali ignorišu nauku”, od antivakcinaštva i dogme protivnika GMO-a, pa do „upozorivača” u vezi sa globalnim zagrevanjem, frakovanja i čitavog niza paranaučnih uverenja. „Među onima koji veruju da se vanzemaljci nalaze među nama, 69 procenata su demokrate, što je značajno veći broj od republikanaca”, napisao je, citirajući anketu iz 2013., organizacije YouGov i iz elektronskog medija „Huffington Post”. „Demokrate su takođe znatno sklonije nego republikanci da veruju u proricanje sudbine i čak dvostruko sklonije da veruju u astrologiju.”

Imam razumevanja za impuls koji se krije iza obe strane. Razbesni to kada vidite inače smislene prijatelje i pametne saveznike, umrljane katranom „antinauke”, posebno onda kada je tema i te kako vruća. Slava Nila deGrasa Tajsona (Neil deGrasse Tyson) ili masovna popularnost izmišljenih likova poput Tonija Starka (Tony Stark), siguran je znak da nauka, ili makar sirovi scijentizam, ima snažan uticaj na javni život, čak i onda kada široka kultura pati od krize poverenja javnosti u njen autoritet. Biti protiv nauke je na mnogim mestima poziv na stigmatizaciju i gubitak poverenja.

Sve skupa, to govori da su i Hemingvej i Harsanji u pravu – Poštenje nam nalaže jedan ravnopravni pogled na prisustvo nenaučnih verovanja i na levici i na desnici. Imajući to na umu, skepticizam prema vakcinama je najekumenskiji. Organizacija „Pew Research Center” je pronašla tek blage razlike u pogledima prema vakcinaciji – 34% republikanaca, 33% nezavisnih i 22% demokrata veruju da bi roditelji trebalo da imaju poslednju reč po pitanju vakcinacije, dok iz anegdota znamo da je odbacivanje vakcinacije prisutno u konzervativnim religizonim zajednicama (poput Amiša u Ohaju) kao i liberalnim koledž zajednicama poput Buldera u Koloradu. Zapravo, dostupni podaci pokazuju postojanost antivakserskih stavova preko niza ideologija, gde nijedna strana nije verovatnija od druge, kao glavni glasnogovornik antivakserskih uverenja.

Poštenje zahteva ravnopravni pogled na prisustvo nenaučnih verovanja i na levici i na desnici. Što nas i dovodi do problema čitave diskusije – neprijatno je, frustrirajuće neprecizno. Zbog toga što vidimo najsnažnija antivakserska uverenja među grupama dobrostojećih, levičarskih roditelja, pretpostavljamo direktnu povezanost – da ih je njihova politika dovela do tih uverenja. A kada se diskusija okrene ka doktorima prevarantima i farmaceutskim kompanijama u koje se ne može imati poverenje, povezanost postaje sasvim očekivana. U isto vreme, stručnjak političkih nauka iz Dartmuta, Brendan Nihan (Brendan Nyhan), pojašnjava, „Politički liberalizam je deo međusobno povezanog skupa verovanja i životnih stilova na tim mestima i neizgled je najvažniji tumačeći činilac u određivanju toga ko je skeptičan prema vekacinama.” To što su većina skeptičnih prema vakcinama liberali, ne čini skepticizam prema vakcinama liberalnim uverenjem, koje proističe iz liberalnih stavova. I to je istina za čitavu gomilu antinaučnih verovanja, poput verovanja u astrologiju, koja su povezana sa određenim političkim timovima, ali nisu sama po sebi politička.

Sve to pritiva pitanje – kada antinaučno verovanje jeste političko? Reskirajući tautologiju, jeste takvo onda kada postane programsko pitanje same partije o kojoj se govori. Ni skepticizam prema vakcinama, ni njegov rođak, skepticizam prema GMO-u, nisu posebno ni demokratski ni republikanski problem, zato što nijedna strana ne formira politike i svoje agende oko bilo koje od tih tema (Premda, ukoliko se oko bilo kog od ovih pitanja oformi posebna politička grupacija, to bi se moglo desiti, što je jedan od kritičkih razloga zbog kog ne želimo da vakcinacija postane deo šireg pejsaža političkih privrženosti). Nasuprot tome, teme poput klimatskog skepticizma jesu republikanski problem, izdvojen iz drugih antinaučnih verovanja, zbog svog snažnog prisustva u republikanskoj politici. Istina je da obe partije imaju članove sa antinaučnim pogledima. Ali, Republikanska partija je neka od tih verovanja podigla na nivo stranačke platforme.

Da li su i demokrate u sličnoj situaciji? Ne baš. I dok neki konzervativci pravo na abortus tumače kao protivnaučno, citirajući istinu da ljudski život nastaje trenutkom oplodnje, time zapravo mešaju pitanje biologije sa metafizičkim pitanjem. Pitanje za većinu zagovornika prava na abortus nije to da li je fetus ljudsko biće, već to da li je fetus osoba sa pravima i zaštitom koji pripadaju novorođenčetu ili detetu. To je pitanje za religiju, filozofiju i zakone, a ne za nauku.

I to je tačno za mnoštvo političkih i politizovanih verovanja. U potrazi za prednošću privrženosti jednoj ideji, svako se trudi da svoja verovanja umota u plašt objektivnosti. Stvarnost, ipak, kaže da su naša verovanja sve samo to ne. Konstruišemo ih izvan domena naučnog posmatranja, pomoću zamisli koje do nas dolaze preko običaja, iskustava i obrazovanja i za koje nauka daje malo potvrde ili podrške. „Vidimo ono što želimo da vidimo”, piše Džon Djui (John Dewey) u svojoj knjizi, „Ljudska priroda i ophođenje” (Human Nature and Conduct). „Obitavamo na pogodnim okolnostima, sve dok ne postanu opterećena ojačanim razmatranjima.” U takvom okruženju, iskreno oslobađanje, kako kaže, „zahteva svu dostupnu pomoć koju može dobiti, a protiv zakrivljene, sklone preterivanju i bezobzirne tendencije strastvenosti i navike.”

Umesto pokušaja da se napadamo zbog privrženosti nauci, ili odbacivanja iste, prihvatimo duboku subjektivnost naših pogleda i pokušajmo da iskoristimo alate i metode koje nudi nauka, da bi nam pomogli da se informišemo i da bismo svoje stavove ojačali, da bismo ih izazvali, izoštrili i pokupali da ih ukorenimo u našoj zajedničkoj stvarnosti.

Originalni autor: Džamel Boui (Jamelle Bouie)

Preveo i priredio: Marko Ekmedžić

O autoru: Džamel Boui je glavni politički korespondent časopisa „Slate” i politički analitičar za CBS News. Pokriva kampanje, izbore i bitna američka nacionalna pitanja. Bouijevi članci se pojavljuju i onlajn i u štampanim medijima poput listova „New Yorker”, „Washington Post”, „The Nation”, itd. Pre časopisa „Slate”, bio je autor u časopisu „The Daily Beast” kao i u listu „The American Prospect”. Rođen je u Virdžiniji, gde je pohađao i Univerzitet u Virdžiniji i diplomirao na temama iz političke i društvene misli i uprave. Bavi se snimanjem filmskom kamerom, voli stripove i domaći pasulj. Aktivan je na Tviteru.

Džamel Boui

%d bloggers like this: