Zbogom, ličnosti (II DEO)

Izvor: Patheos “So Long, Self: How Christianity Teaches You to Hate Yourself”

Ne mogu da uđem ni u prodavnicu krofni ili u kafić u mom kraju, a da ne čujem poruke koje se vrte iznad naših glava, kako su ljudi slaba, sebična, beznadežna, moralno nepodobna stvorenja, koja je neophodno spasiti od njih samih.

Koliko prošle sedmice, neko meni veoma blizak se pojavio u unapred pripremljenom video isečku, tokom molitve u velikoj crkvi u gradu. Znam iz iskustva da je u pitanju jedna od najvrednijih, saosećajnih, principijelnih i samožrtvujućih osoba koje biste ikada mogli sresti. Teško da biste mogli naći neku drugu osobu, posvećeniju tome da „čini ono što je dobro” na celoj planeti. Ali, kada je došlo do dela sa njenim svedočenjem, predstavljanjem sebe i svoje ličnosti slušaocima i gledaocima, nije mogla da odoli tome da ocrni sopstvenu ličnost. Prve reči njenog svedočenja su bile: „Prepuštena sama sebi, u svom najboljem danu, Beznadežno sam sebična i ne mogu doneti dobru odluku.”

Ne mogu vam opisati kako je to strašan udarac u pleksus bio za mene. Mogla je da izabere da se predstavi hiljadama onih koji su je gledali tog dana, na bilo koji način, a započela je sa nesretnim samoomalovažavanjem. Ta žena, jedna od najnesebičnijih i najodlučnijih osoba koje poznajem, upravo se ponizila pred svima, nazvavši se sebičnom i nesposobnom da donosi ispravne odluke. To je laž i morala bi da zna bolje od toga— osim što ne zna, zato što je naučena da tako misli o sebi.

Pozitivna slika o sebi, malo sutra.

Znam vrlo dobro zbog čega ljudi govore takve stvari. To je deo obrasca propovedi – Imaš nešto da ponudiš ljudima, ali moraju da osećaju da im je to potrebno i pre nego što ti to ponudiš. Ista je stvar sa bilo kojom trgovinom. Prvo naglasiš potrebu za onim što prodaješ, čak ako to znači i da žestoko prenaglašavaš istinsku potrebu za onim što imaš. Onda im objasniš kako je samo lako dobiti to što nudiš, a kada vidiš da to žele, samo zaključiš prodaju. Evanđelizam funkcioniše na potpuno isti način. To je poslovna transakcija, prodaja i prati ista pravila.

Ali, nakon što se posao sklopi, ljudima ostaje iskrivljeni pogled na same sebe, koji se obnavlja nedelju za nedeljom u crkvi (plus sredom i nekim drugim danima u nedelji, po potrebi). A sada, zahvaljujući čudesima tehnologije, posebno ako živite u mestu poput onog u kom ja živim, možete biti okruženi tom porukom gde god da idete, sve vreme. Ne mogu da uđem ni u prodavnicu krofni ili u kafić u mom kraju, a da ne čujem poruke koje se vrte iznad naših glava, kako su ljudi slaba, sebična, beznadežna, moralno nepodobna stvorenja, koja je neophodno spasiti od njih samih. To je isto kao da živite u vezi sa nasilnikom. Naučeni ste da sebe posmatrate kao beznadežno bezvredne izvan onoga što vaš tamničar može učiniti u vaše ime. Prepušteni sebi, slabi ste i bespomoćni. Daaaaaaaaa, samo to ponavljajte sebi, iznova i iznova.

Dobro jeeeeeeeee… Tako vam dobro ideeeeeeee…

To nisu dobre vesti. To je psihološko uznemiravanje i nasilje, prekriveno šećerom rečnika ljubavi, a još ga zlobnijim čini lepo pakovanje i neizbežno reklamiranje usmereno ka deci, koja nisu dovoljno stara ni da kažu „Sačekaj malo, jako je ružno reći to nekome!”

Vidim najmanje četiri stvari koje su posledica ovog upornog i napadnog slanja poruka samomržnje.

  1. Čini ljude podložnijim kontroli – Znate, nisam pod utiskom da su ljudi koji su zbućkali ovu poruku, zaista namerno sklopili svoju religiju, samo da bi vladali drugima. Ipak, to je jedna od dodatnih koristi ove poruke, a kao posledica, one tradicije koje se drže ove poruke najzagriženije, najduže i zadržavaju svoje članstvo. Proverite samo statistiku. One tradicije koje podstiču pozitivnu samosvest među svojim članovima, imaju visoki procenat otpadnika – gube svoje članove prilično brzo, jer postoji niz drugih tradicija koje će ponuditi istu samopohvalnu poruku. To nije slučaj sa crkvama koje čine da se osećate kao crvi. Te crkve jačaju i ostaće snažne, jer su uverile svoje stado da izvan milosti Božje (koja stiže isključivo kroz njihovu denominaciju), ljudi moraju propasti zato što su iskvareni. Čak je i njihova sposobnost da dovedu u pitanje i kritikuju ovu antihumanističku dogmu napadnuta pre nego što može i da se javi, jer hej, ko si ti da dovodiš u pitanje reč Božju, bezvredni stvore.
  2. Uči ljude nezdravom samoobraćanju, kao samoispunjavajućem proročanstvu – Otima im radost dostignuća, jer svaki poduhvat započinju ponavljanjem teksta koji ih proglašava nesposobnim za svaki zadati posao, a sve i da postignu ono što su pokušali da učine, zasluge će dati nekom drugom, umesto samima sebi. To nije zdrav način života. To je samomržnja, za koju bih rekao da je prožimajuće biblijska, i koči nas kao vrstu.
  3. Daje vam pretežno negativnu sliku o ostatku čovečanstva – Ne mogu vam ni reći koliko sam puta posmatrao to kako se dobra dela drugih ljudi unižavaju od strane ciničnih hrišćana, koji veruju da je „dobro”, neprijatelj Boga. Kod evanđelista posebno, ljudska potraga za dobrotom i napretkom je opasna stvar, kojoj je važno suprotstaviti se. Baš kao što se Jahve u Starom Zavetu usprotivio podizanju kule koja je bila „previsoka” (ček’ samo da izmislimo svemirska putovanja), tako se i evanđelisti protive svakom većem napretku nauke i tehnologije, koji nam daje „previše samopouzdanja” u ono što čovečanstvo može postići. Na ličnom nivou, moram istaći i to da je njihov stav o nevernicima još kud i kamo gori. Sami sebe već žestoko ponižavaju. Ali su oni koji ne gutaju njihove priče, tek beskrajno loši. Gledao sam kao osoba za osobom u mom životu, tumači svaki moj potez na najcrnji mogući način. Pretpostavljaju da je sve što činim podstaknuto samo ličnim interesima, pohlepom, požudom i šta vam već drugo padne na pamet. Izaberite sami karakternu manu. Neki od njih čak zamišljaju da mnome upravljaju zli duhovi. Kako uopšte da pristupite takvom verovanju? Beskorisno je, uzaludno. Da mogu da odustanem od tih ljudi, rado bih to učinio. Ali, to su moji susedi, porodica, saradnici, kolege. Nije uvek lako kao „Pa, samo pokupi svoje stvari i preseli se negde drugde! Jednostavno!”
  4. Napokon, ruši vašu sposobnost za stvaranje zdravih veza, jer vas uči da poništavate sopstvene potrebe – Neki ljudi nisu naučili ovu poruku tako dobro kao ja, ali sam zbog ovog stvarno odlepio. Postoji evanđelistički PR pokret nazvan „Ja sam drugi” (I Am Second, https://www.youtube.com/user/iamsecondHQ), koji cirkuliše po YouTube-u već godinama i uči ljude da ispovedaju da je Isus važniji od njih samih. Moj odgoj je išao i korak dalje. Kao evanđelistički hrišćanin, učen sam da sam treći (prvo Isus, pa svi drugi i na kraju ja). Da zanemarimo semantiku, poruka je potpuno ista:

„Tvoje potrebe, tvoja stremljenja i tvoja dostignuća nisu važna kao potrebe drugih.”

Hranite nekoga tom porukom punih 30 i više godina i dobili ste formulu samozanemarivanja i disfunkcionalnih veza. Kada se osvrnem na veze koje su se loše završile tokom mog života, vidim tu jednu nit koja se proteže kroz sve njih, a predstavlja nakanu da se skrajne, čak suzbije, bilo kakva svest o sopstvenim potrebama, a da bih se posvetio brigama drugih. To na prvi pogled deluje plemenito, siguran sam. Ali, nedostaje ravnoteža. Zdrave veze se zasnivaju na međusobnom davanju i uzimanju. Ne mogu biti samo dajem, dajem, dajem. Kažu vam da će to savršeno funkcionisati, zato što onda kada su ljudi u vezi usresređeni na ono drugo, svi su zbrinuti. Stvarni život ipak ne funkcioniše baš tako. Jedna osoba je uvek bolja u davanju, a ona druga strana će na kraju početi da to iskorišćava. U stvarnom životu, morate uravnotežiti svoje potrebe sa potrebama drugih. To je jedini održivi vid veze koji možete imati, a da je zdrava. Nije to uvek samo „ubijanje sopstvenosti” i ignorisanje sopstvenih potreba, da bi se brinulo o potrebama drugih. Moguće je da je to „najhrišćanskiji” način voljenja, ali je i recept za zanemarivanje, disfunkcionalnost i čak potencijalno zlostavljanje.

Autor: Nil Karter (Neil Carter)

%d bloggers like this: