Dragi verniče, zašto veruješ?

Original: The Venus Project “Dear Believer…”

Jesi li se ikada zapitao zašto tvoj bog izgleda baš kao ti ili kao životinje sa kojima deliš ovu planetu?

“Samouverenost uz koju smatram da su druge religije pogrešne, uči me da sumnjam da je i moja” – Mark Tven

Dragi verniče,

Jesi li ikada zastao da se zapitaš zašto veruješ u to u šta veuješ? Jesi li ikada razmislio o tome zašto si izabrao religiju koju si izabrao? Zašto veruješ u put Isusa Hrista kao jedini put do večnog spasenja, a ne u karmu ili reinkarnaciju? Zašto veruješ da je Alah jedini pravi bog, a Muhamed njegov prorok, a ne u Budine četiri plemenite istine? Zašto se držiš Tore kao jedine objavljene božije reči, a ne Bagavada Gite?

Dragi verniče,

Jesi li se ikada zapitao zašto tvoj raj liči na utopijsku Zemlju i zašto je izgrađen od istih osnovnih elemenata koji se mogu naći ovde na Zemlji? Da li si se ikada pitao zašto tvoje božanstvo upravlja hijerarhijom društva koja liči na onu koja je postojala u tom specifičnom vremenskom periodu i mestu gde je i sam sveti tekst napisan? Jesi li se ikada zapitao zašto tvoj bog izgleda baš kao ti ili kao životinje sa kojima deliš ovu planetu?

Dragi verniče,

Da li je religija koju praktikuješ dominantna u tvojoj kulturi? Zar ti nije imalo sumnjivo to što velika većina religioznih ljudi usvaja religiju društva u kojem su rođeni, a opet, ostaju ubeđeni da imaju sreće (ili su izabrani od strane božanstva) što veruju u jedinu, pravu veru? Zar ti ne deluje bar malo zastrašujuće to što skoro svaki vernik bira svoju veru ne po svojim vrlinama, dokazima, moralnim pravilima ili obožavanju božanstva, nego zato što su se rodili okruženi tom religijom. Zašto, od tolikog izobilja vera, skoro svaki vernik na planeti bira onu koja mu je nadohvat ruke? Jesi li hrišćanin zato što si rođen u Americi ili Evropi, musliman jer si rođen u Saudijskoj Arabiji ili Indoneziji, budista jer si rođen u Japanu ili Kini, hindus jer si rođen u Indiji? Može li biti da religija, skoro uvek, zavisi od geografskog područja? Da li iskreno veruješ da bi, da si rođen u drugoj zemlji, nesumnjivo ipak praktikovao istu religiju koju sada praktikuješ?

Dragi verniče,

Da li je religija koju praktikuješ ujedno i religija tvojih roditelja i njihovih roditelja? Da li je to prva religija kojoj si bio izložen? Jesi li znao da su skoro svi vernici završe verujući u ono što su ih naučili roditelji? Zašto nam je neprihvatljivo da neku mladu osobu etiketiramo kao republikansko, marksističko ili kejnisijansko dete, razumejući da ono ne poseduje intelektualne sposobnosti, životno iskustvo i mudrost da donese tako komplikovanu odluku, a ni da trepnemo kada mladu osobu nazivamo hrišćanskim detetom, što je kompleksna odluka. Može li biti da ne postoji muslimansko dete, već samo dete mislimanskih roditelja?

Dragi verniče,

Krajnje si siguran u svoju veru. Znaš da je ona prava, a sve ostale pogrešne. Bukvalno si spreman da se kladiš svojom večnom dušom u to. A opet, jesi li ikada uzeo u obzir da na ovoj planeti postoji dvadesetak velikih religija i bukvalno hiljade drugih? Jesi li znao da samo u okviru hrićanstva postoji preko 45 000 različitih denominacija, od kojih svaka tvrdi da razume ultimativnu istinu bolje od drugih?

Shvataš li da je svaki član svake druge religije podjednako predan, iskren, a njegova uverenja podjednako čvrsta kao i tvoja? Jesi li znao da i oni čitaju nepogrešive svete tekstove, imaju nepogrešive apologete, i oni su iskusili čuda, osetili prisutnost boga, osetili njegov, još uvek tih glas, poslušno prate njegovu savršenu volju celog života, neopisivo ga vole, i spremni su da brane svoja verovanja istom žestinom kao i ti? A opet, kako su sve religije međusobno isključive i kontradiktorne u manjoj ili većoj meri, ne mogu sve biti istinite, zar ne? Ti znaš – jednostavno znaš – da je tvoja vera izuzetak, a opet, ako svaki član svake vere misli isto to, koje su šanse da si u pravu?

Dragi verniče,

Često mi govore da ću zbog svog neverovanja zasigurno propustiti šansu za raj i završti u paklu. Ali čiji raj? U čijem paklu? Često mi govore da treba, za svaki slučaj, da prihvatim boga – na kraju krajeva, šta imam da izgubim? Ali čijeg boga? Pored toliko opcija, zar nije verovatnije da ću napraviti pogrešan izbor? Zar nije bolje da se ne kladim ni u jednog boga nego u pogrešnog boga? Pitaš me, “Šta ako nisi u pravu?”. A šta ako ti nisi u pravu? Šta ako je, umesto Jahove, Alah jedini istiniti bog? Ili Šiva? Ili Vuten? Ili neki bog za koga nisi ni čuo, kome nisi bio izložen?

Istina je, ti već znaš kako je biti ateista za sve ostale vere sem tvoje. Jasno ti je da sledbenici drugih religija greše, da su u zabludi ili da su prevareni. Ali oni to isto misle o tebi. Oni vide tebe isto onako kao i ti njih. Svaki predani hinduista prihvatio je svoju veru iz istih razloga kao i ti tvoju, a opet, njegovi razlozi ti nisu uverljivi, niti ne spavaš noću plašeći se da ćeš se, ako umreš, probuditi u njihovom paklu. Uz sve ovo, zar je zaista toliko teško razumeti da neki od nas ne veruju u jednog boga više?

Dragi verniče,

Pitam se, da nisu religije smo prastare koncepcije kojima su rani ljudi pokušali da objasne i kontrolišu haotični svet oko njih. Iako iracionalne u svojoj srži, nihova pojava svakako nije. Ne krivimo naše pretke što su izmislili religiju. Nije sramota spotaći se kad si slep, ili ako ne uspeš da pravilno skopiš slagalicu u mraku. Ali mi ne živimo više u mraku. Nauka je svetlost na ovom svetu koja nam osvetljava put, raspršuje senke i otkriva čak i najdublje pukotine. Ne živimo više u pećinama. Prešli smo doline, popeli se na planine, i vidimo veličanstveni prizor na drugoj strani. Nisu nam više potrebne utešne priče da bismo se osećali sigurno ili vredno. Zar nije vreme da se naša verovanja slažu sa našim otkrićima? Zar nije vreme da nam ideje odražavaju novu prespektivu? Postoji isto toliko zadivljujućeg, ako ne i više, u stvarnosti kao i u fikciji.

Možda je vreme da prestanemo da sebi govorimo da smo mi razlog stvaranja univerzuma; da je naša kultura nekako bolja od drugih, da je naše pleme izabrano i bolje od svih ostalih. Vreme je da naučimo kakav je univerzum stvarno, čak i ako to urušava našu taštinu, ranjava naš ponos, menja našu tačku gledišta, i primorava nas da priznamo da nemamo sve odgovore.

Pored toliko opcija, zar nije verovatnije da ću napraviti pogrešan izbor?

Verniče, ako istinski vrednuješ istinu iznad svega ostalog – kao što tvrdiš – a istinski znam da je tako – moraš se suočiti sa ovim fundamentalnim pitanjima.

“Mnogo je bolje”, rekao je Karl Sejgan, “prihvatiti tešku istinu, nego utešnu basnu”.

Autor: Brendon Fibs (Brandon Fibbs)

%d bloggers like this: