Darvinova dilema: da li je kambrijska eksplozija bila prebrza za evoluciju

Izvor: NCSE ““Darwin’s Dilemma”: Was the Cambrian Explosion Too Fast For Evolution?”

Da li se geološki brza diversifikacija tokom kambrija odigrala isuviše brzo da bi se mogla obrazložiti normalnim evolutivnim procesima?

Jedan nedavno objavljen rad u časopisu Current Biology1 pruža veoma važan uvid u pitanje koje kreacionisti već dugo postavljaju u vezi sa kambrijskom eksplozijom, velikom diversifikacijom koja se pojavila pre otprilike 530–520 Ma (miliona godina). Pitanje je: da li se geološki brza diversifikacija tokom kambrija odigrala isuviše brzo da bi se mogla obrazložiti normalnim evolutivnim procesima? Da li kambrijska eksplozija predstavlja pretnju za teoriju evolucije? Istraživači sa Univerziteta u Adeleidi na ova pitanja daju odlučan odgovor: “Ne.”

Autori Majkl Li (Michael Lee), Žilijen Sobrije (Julien Soubrier) i Gregori D. Edžkomb (Gregory D. Edgecombe) zaključuju da, uprkos brzoj stopi evolucije tokom kambrija, “najbrža pretpostavljena stopa je i dalje dosledna evoluciji nastaloj prirodnom selekcijom, kao i podacima pridobijenim na osnovu živih organizama, što potencijalno rešava ‘Darvinovu dilemu’”.

Ovo istraživanje neće baš obradovati savremene kreacioniste koji, prateći dugu i čuvenu tradiciju, zloupotrebljavaju kambrijsku eksploziju u svrhu napada na evoluciju.

Istraživači su proučavali rodove zglavkara, što je bio logičan izbor, s obzirom na dominaciju zglavkara još od kambrija pa sve do danas. (Više od 80% poznatih životinjskih vrsta spada među zglavkare.) Upoređujući genomske i fenotipske podatke sa bogatim fosilnim zapisima zglavkara, Li i ostali su utvrdili da je stopa evolucije tokom kambrija bila u okviru normalnih evolutivnih procesa i vremenske skale fosila. Zaključili su:

…da bi se uočena stopa molekularne evolucije mogla usaglasiti sa razlikama između višećelijskih tipova unazad do 586 Ma, što je (iako to još uvek prethodi kambriju) sada u potpunosti u skladu sa nedavnim otkrićima najranijih višećelijskih organizama.

Ovo istraživanje neće baš obradovati savremene kreacioniste koji, prateći dugu i čuvenu tradiciju, zloupotrebljavaju kambrijsku eksploziju u svrhu napada na evoluciju. Njihova najčešća replika je da je evolutivni skok koji je zabeležen tokom kambrijuma uključivao previše promena, koje su se odvile prebrzo, te da stoga kambrijum predstavlja jednu prazninu u fosilnim zapisima, koja se najbolje može ispuniti natprirodnim objašnjenjem. Na primer, Henri Moris (Henry Morris), osnivač Instituta za proučavanje kreacionizma, u svojoj knjizi Naučni kreacionizam (1974), napisao je:

“Očigledno je da postoji ogromna praznina između jednoćelijskih organizama i izuzetne složenosti i raznolikosti mnogih tipova beskičmenjaka u kambriju. Ako su prvi evoluirali u druge, deluje prosto nemoguće da se nije očuvao, niti je ikada pronađen bilo kakav prelazni oblik. Daleko verovatnije objašnjenje kada su u pitanju ovakve praznine jeste to da one predstavljaju trajne praznine između stvorenih vrsta. Svaki organizam ima sopstvenu strukturu, koja je specijalno osmišljena da služi svojoj posebnoj svrsi i nije tek slučajno evoluirala putem nekih nasumičnih procesa”.

Kreacionistička retorika se promenila, ali revolt koji ispoljavaju prema kambrijskoj eksploziji i dalje ostaje isti.

Nakon niza pravnih poraza koje je doživela otvoreno religiozna sorta kreacionizma za koju se Moris zalaže, kreacionisti su upotrebljavali ovaj koncept ‘posebno osmišljenih’ organizama kao sastavnu komponentu kreacionizma inteligentnog dizajna. Kreacionizam inteligentnog dizajna je postao bezbedan front za kreacioniste, na kom mogu da prisvoje naučnu terminologiju, dok istovremeno ponavljaju verski motivisane napade na evoluciju.

Kreacionistička retorika se promenila, ali revolt koji ispoljavaju prema kambrijskoj eksploziji i dalje ostaje isti. Filip Džonson (Phillip Johnson), jedan od osnivača kreacionizma inteligentnog dizajna, napisao je u svojoj knjizi Darvin na suđenju (1991):

“Najveći problem koji pred darvinizam postavljaju fosilni zapisi jeste kambrijska eksplozija od pre otprilike 600 miliona godina. Skoro svi rodovi životinja se pojavljuju u stenama iz ovog perioda, bez ikakvog traga o njihovim evolutivnim precima, na kojima darvinisti insistiraju”.

I Moris i Džonson naravno greše kada je u pitanju nauka, ali to nije sprečilo beskrajno ponavljanje njihovih neuverljivih tvrdnji.

Zašto su kreacionisti toliko opsednuti ovim aspektom paleontologije, a ne, recimo, fascinantnim fosilnim zapisima lenjivaca? Šta se to u vezi sa kambrijskom eksplozijom njima čini tako posebno privlačnim?

Na ljudskim vremenskim skalama, i najkraća procena trajanja kambrijske eksplozije – oko 10 hiljada godina – nepojmljivo je duga.

“Iznenadnu pojavu” organizama tokom geološki kratke kambrijske eksplozije kreacionisti zamišljaju kao opipljiv dokaz natprirodnog stvaranja životinjskih ‘vrsta’. U njihovim očima, ove stene svedoče o trenutku stvaranja kada je Jahve izjavio: “Neka pusti zemlja iz sebe duše žive po vrstama njihovim.” Upiru prstom na prekambrijske stene i odsustvo fosilizovanih tvrdih delova kod njih, zatim upiru na kambrijske slojeve sa njihovim obiljem fosila i kažu: “Vidite! Evo, tačno je tu: stvaranje!” Priča, naravno, nije tako jednostavna. Sada znamo daleko više o životu u periodu pre kambrija. Prastari rodovi koji su se kasnije diversifikovali zalaze daleko u prošlost, poput nekog dugog fitilja koji vodi ka konačnoj eksploziji.

Kada se ubrzana evolucija tokom kambrija opiše kao geološki kratka, važno je definisati šta to znači. Na ljudskim vremenskim skalama, i najkraća procena trajanja kambrijske eksplozije – oko 10 hiljada godina – nepojmljivo je duga. Štaviše, sićušni kambrijski zglavkari su verovatno mnogo brže dostizali zrelost i imali su dosta kraći životni vek u odnosu na ljude. Naša antropocentrična percepcija protoka vremena, u kojoj jedna porodica može imati samo tri ili četiri generacije tokom jednog veka, veoma se razlikuje od broja generacija koje su proizvodila kambrijska stvorenja. Deset miliona godina je mnogo vremena, kako su pokazali Li i ostali. Ipak, kreacionisti insistiraju na tome da nije bilo dovoljno vremena za pojavu takve biloške kompleksnosti, pri čemu nikada ne definišu zašto je taj vremenski okvir nedovoljan.

Fossil

Kreacionisti će bez sumnje nastaviti da popuju o kambrijskoj eksploziji. Oni među svojim sledbenicima stvaraju iluziju kako popravljaju neki nedostatak u nauci, dok zapravo ni na koji način ne doprinose naučnom diskursu ili istraživanjima podvrgnutim stručnoj recenziji. Kada se pravi naučni rad, poput Lijevog i ostalih, suprotstavi njihovim isključivim tumačenjima, to ih neće podstaći da stanu i zamisle se. U njihovoj kambrijskoj dilemi se ne radi o stopama evolucije, već o tome kako da prigrabe pravu nauku i stave je u službu dogme.

1 Lee et al., Rates of Phenotypic and Genomic Evolution during the Cambrian Explosion, Current Biology (2013), http://dx.doi.org/10.1016/j.cub.2013.07.055

Autor: Stiven Njutn (Steven Newton)

Leave a Reply