10 naučnih ideja za koje bi naučnici voleli da prestanete da ih pogrešno koristite

Izvor: Gizmodo “10 Scientific Ideas That Scientists Wish You Would Stop Misusing”

Činjenica da nauka ništa zaista ne dokazuje, već samo stvara sve više i više pouzdanih i obimnih teorija o svetu, koje se uvek poboljšavaju i ažuriraju, jedan je od ključnih aspekata zašto je tako uspešna.

Mnoge ideje napustile su naučni svet i dospele u svakodnevni govor – i nažalost, skoro se uvek pogrešno koriste. Zamolili smo grupu naučnika da nam kažu koji su to naučni termini koje veliki broj ljudi ne razume. Ovde je navedeno deset termina.

1. Dokaz

Fizičar Šon Kerol (Sean Carroll)kaže: Mislim da je “dokaz” koncept u nauci koji ljudi najslabije razumeju. Postoji tehnička definicija (logička demonstracija da neki zaključak sledi iz određenih pretpostavki) koja je u suprotnosti sa načinom na koji se ovaj pojam koristi u svakodnevnom govoru, što je bliže pojmu “snažan dokaz za nešto”. Postoji razlika između onoga o čemu naučnici govore i onoga što ljudi razumeju, jer naučnici češće misle na onu jaču definiciju. A po toj definiciji, nauka ništa nikad ne dokazije! Dakle, kada nas pitaju “Koji dokaz imate da smo nastali od drugih vrsta?” ili “Možete li stvarno da dokažete da ljudi izazivaju klimatske promene?” često zamuckujemo umesto da kažemo: “Naravno da možemo”. Činjenica da nauka ništa zaista ne dokazuje, već samo stvara sve više i više pouzdanih i obimnih teorija o svetu, koje se uvek poboljšavaju i ažuriraju, jedan je od ključnih aspekata zašto je tako uspešna.

Najbolje teorije (u koje ubrajam specijalnu teoriju relativnosti, kvantnu mehaniku i evoluciju) izdržale su sto ili više godina izazova od strane ljudi koji žele da pokažu da su pametniji od Ajnštajna, ili onih koji ne vole metafizičke izazove svojih pogleda na svet.

2. Teorija

Astrofizičar Dejv Goldberg (Dave Goldberg) ima teoriju o reči “teorija”: Deo javnosti (uključujući one koji vole da nameću svoje ideološke stavove), kada čuju reč “teorija”, izjednačavaju je sa rečima “ideja” ili “pretpostavka”. Ali znamo da to nije baš tako. Naučne teorije su čitavi sistemi ideja koje se mogu testirati i potencijalno opovrgnuti neposrednim dokazima ili eksperimentom koji se može izvesti. Najbolje teorije (u koje ubrajam specijalnu teoriju relativnosti, kvantnu mehaniku i evoluciju) izdržale su sto ili više godina izazova od strane ljudi koji žele da pokažu da su pametniji od Ajnštajna, ili onih koji ne vole metafizičke izazove svojih pogleda na svet. Konačno, teorije se mogu menjati, ali ne beskonačno mnogo. Teorije mogu biti nepotpune ili pogrešne u vezi nekih detalja, a da teorija ne bude opovrgnuta u celosti. I sama teorija evolucije se prilagođavala u velikoj meri tokom godina, ali ne toliko da postane neprepoznatljiva. Problem sa frazom “samo teorija” je taj što implicira da je prava naučna teorija mala stvar, što nije slučaj.

3. Kvantna neodređenost i kvantna čudnovatost

Goldberg dodaje da postoji još jedna ideja čije je nerazumevanje još opasnije od pojma “teorija”. To se dešava kada ljudi prisvajaju koncepte iz fizike u svrhu promovisanja nju ejdža ili spiritualizma. Ovakvo nerazumevanje je eksploatacija kvantne mehanike od strane pojedinih spiritualista, oslikana u užasnom filmu “What the Bleep Do We Know”? Poznato je da je osnov kvantne mehanike merenje. Posmatrač koji meri poziciju ili impuls ili energiju izaziva “urušavanje talasne funkcije”, na nedeterministički način. (Zapravo, jedan od mojih prvih članaka zvao se “Koliko pametni treba da budete da urušite talasnu funkciju”). Ali to što univerzum nije determinističan ne znači da ga vi kontrolišete. Neverovatno je (a iskreno i alarmantno) koliko se, u oderđenim krugovima, kvantna neodređenost i kvantna čudnovatost neodvojivo vezuju za ideju duše, ili ideju da ljudi kontrolišu univerzum, ili neku drugu pseudonauku. Na kraju, mi smo sačinjeni od kvantnih čestica (protona, neutrona i elektrona) i deo smo kvantnog univerzuma, To je odlično, naravno, kao i sama fizika.

4. Naučeno ili urođeno

Evolucionarni biolog Marlin Cuk (Marlene Zuk) kaže: Jedna od mojih omiljenih [zloupotreba] je ideja da je neko ponašanje “naučeno ili urođeno”, kao i ostale verzije ove ideje. Prvo pitanje koje najčešće dobijem kada govorim o nekom ponašanju je da li je ono “genetsko” ili ne, što pokazuje nerazumevanje jer su sve osobine, uvek, rezultat gena, kao i uticaja okoline. Jedino razlike osobina, a ne same osobine, mogu biti genetske ili naučene. Na primer, ako imate dva identična blizanca, koja su odgajana u različitim sredinama, pa se po nečemu razlikuju (recimo govore različite jezike), tada je ta razlika u ponašanju naučena. Ali pričanje francuskog ili italijanskog ili nekog drugog jezika, nije samo po sebi naučeno, jer, očigledno, potrebne su određene genetske predispozicije za sam govor.

Ako imate dva identična blizanca, koja su odgajana u različitim sredinama, pa se po nečemu razlikuju (recimo govore različite jezike), tada je ta razlika u ponašanju naučena.

5. Prirodno

Sintetičkom biologu Teriju Džonsonu (Terry Johnson) smučili su se ljudi koji ne razumeju šta ova reč znači: “Prirodno” je reč koja se koristi u toliko mnogo konteksta sa toliko mnogo različitih značenja, da je postalo skoro nemoguće raščlaniti njena značenja. Osnovno značenje ove reči, razlikovanje fenomena koji postoje isključivo zahvaljujući čoveku i onih drugih, implicira da su ljudi nekako odvojeni od prirode, a da su naša delovanja neprirodna, ako ih uporedimo, na primer, sa dabrovim ili pčelinjim. Kada govorimo o hrani, reč “prirodno” je još problematičnija. Ima različita značenja u različitim zemljama, a u SAD-u, uprava za hranu i lekove (FDA) odustala je od smislene definicije prirodne hrane (uglavnom u korist “organske hrane”, još jednog nebuloznog termina). U Kanadi mogu prodavati kukuruz kao “prirodan” ako izbegavam dodavanje ili izbacivanje pojedinih stvari pre prodaje. Sam kukuruz je produkt hiljada godina selekcije od strane ljudi, i ujedno biljka koja ne bi postojala bez ljudske intervencije.

6. Gen

Džonsona, međutim, još više zabrinjava upotreba reči “gen”: Bila su potrebna dva dana da 25 naučnika smisle definiciju: “deo genske sekvence, koji predstavlja jedinicu nasleđivanja, koji ima vezu sa regulatronim delom, transkripcionim delom i/ili drugim funkcionalnim delobima sekvence”. Ovo znači da je gen diskretan deo DNK koga možemo da pronađemo i kažemo “ovaj deo pravi nešto, ili reguliše proizvodnju nečega”. Definicija ostavalja prostor za manevrisanje; ne tako davno, mislili smo da većina našeg DNK ne radi ništa. Tu DNK smo zvali “DNK smeće”, ali sada otkrivamo da veliki deo tog smeća ima uloge koje na prvi pogled nisu bile očigledne. Reč “gen” se najčešće zloupotrebljava kad joj sledi reč “za”. Postoje dva problema sa ovim. Svi mi imamo gene za hemoglobin, ali nemamo svi srpastu anemiju. Različiti ljudi imaju različite verzije gena za hemoglobin, koji se zovu aleli. Pojedini aleli gena za hemoglobin povezani su sa srpastom anemijom, dok drugi nisu. Dakle, gen pretstavlja porodicu alela, a samo je mali broj članova te porodice, ako uopšte postoje, povezan sa bolestima ili poremećajima. Gen nije loš – verujte mi, nećete živeti dugo bez hemoglobina – ali pojedine verzije hemoglobina koje imate, mogu biti problematične. Zabrinjava me popularizacija ideje da kada je varijacija gena povezana sa nečim, to se predtavlja kao “gen za” to nešto. Ovo implicira da “neki gen izaziva srčanu bolest”, a zapravo je najčešće slučaj da “ljudi koji poseduju taj alel izgleda imaju malo veću šansu da obole od srčane bolesti, ali ne znamo zašto, a možda i postoje prednosti tog alela koje ovo kompenzuju, ali ih nismo primetili jer ih nismo ni tražili”.

Ne tako davno, mislili smo da većina našeg DNK ne radi ništa.

7. Statistički značajno

Matematičar Džordan Elenberg (Jordan Ellenberg) želi da razjasni ovu ideju: “Statistički značajno” je jedna od fraza koje bi naučnici voleli da mogu da povuku i preimenuju. “Značajno” sugeriše važnost, ali test koji ima statistički značaj (termin koji je smislio britanski statističar Ronald A. Fišer (Ronald Aylmer Fisher (1890-1962))), ne meri značaj ili veličinu efekta, već samo da li ga možemo razlikovati, koristeći najpreciznije statističke alate, od nule. “Statistički primetno” ili “statistički uočljivo” bili bi mnogo bolji termini.

To što uz plastične igračke dinosaurusa često dobijate i pećinske ljude ili mamute uopšte ne pomaže.

8. Preživljavanje najsposobnijih

Paleontološkinja Džeklin Džil (Jacquelyn Gill) kaže da ljudi ne razumeju neke od osnovnih principa teorije evolucije: Na vrhu moje liste bilo bi “preživljavanje najsposobnijih”. Prvo, to nisu Darvinove reči, drugo, ljudi ne razumeju šta znači “najsposobniji”. S tim u vezi, generalno, postoji velika zabuna oko same evolucije, uključujući ideju da je evolucija progresivna i usmerena (ili čak da organizmi evoluiraju sa namerom; ljudi ne shvataju ideju prirodne selekcije), ili onu da sve osobine moraju biti prilagodljive (seksualna selekcija stvarno postoji! A takođe i nasumične mutacije!). Najsposobniji ne znači najjači ili najpametniji, već se odnosi na organizam koji se najbolje uklapa u okolinu, što može biti bilo šta od “najmanjeg” ili “najljigavijeg” do “najotrovnijeg” ili “onog koji najbolje preživljava bez vode nedeljama”. Štaviše, stvorenja ne evoluiraju uvek na načine koje možemo objasniti kao adaptacije. Nasumične mutacije ili osobine koje su privlačne drugim jedinkama te vrste mogu imati više uticaja na njihov evolucioni put.

9. Geološka doba

Džil, čiji se rad fokusira na životom sredinama pleistocena, koje su postojale pre više od 15 000 godina, kaže da je uznemirava to koliko ljudi malo razumeju geološka doba Zemlje: Jedan od problema na koji često nailazim je nearzumevanje geoloških doba. Praistorijski period ljudi često sabijaju, pa tako misle da smo pre 20 000 godina imali drastično različite vrste (ne), ili čak dinosauruse (ne, ne, ne). To što uz plastične igračke dinosaurusa često dobijate i pećinske ljude ili mamute uopšte ne pomaže.

10. Organsko

Entomološkinja Gven Pirson (Gwen Pearson) kaže da postoji grupa termina koji idu uz reč “organsko”, kao što su “bez hemikalija” i prirodno. I muka joj je koliko ih ljudi ne razumeju: Manje me uznemirava to što su to tehnički nekorektni termini, jer je, naravno, sva hrana organska, pošto sadrži ugljenik itd. Ono što me brine je način na koji se oni koriste da bi se ignorisale ili umanjile prave razlike u proizvodnji hrane. Proizvodi mogu biti prirodni i “organski”, a opet veoma opasni. Mogu biti “sintetički” i prerađeni, a sigurni. Ako uzimate insulin, verovatno je iz GMO bakterija, a spašava živote.

Anali Nevic glavni je urednik bloga io9. Takođe je i autor knjige “Rasejte se, prilagodite i pamtite: Kako će ljudi preživeti masovno uništenje”.

Autor: Anali Nevic (Analee Newitz)

Anali Nevic glavni je urednik bloga io9. Takođe je i autor knjige „Rasejte se, prilagodite i pamtite: Kako će ljudi preživeti masovno uništenje“.

Leave a Reply