Čudo preobraćenja na samrtnoj postelji

Izvor: The New Yorker “The fantasy of the deathbed conversion”

Hičens je hrišćanstvo video kao tek nešto više od društvenog virusa sa zanimljivim književnim nijansama.

Nešto ranije ovog proleća, istaknuti evanđelistički hrišćanin pod imenom Leri Taunton (Larry Taunton), izdao je knjigu u kojoj tvrdi da je Kristofer Hičens (Christopher Hitchens), otvoreni ateista, poslednjih godina života “bio na ivici da postane vernik”. Taunton, koji tvrdi da je bio jedan od Hičensovih prijatelja, kao dokaz navodi dva razgovora koja je imao sa Hičensom, tokom putovanja automobilom na debate o religiji i ateizmu. Te debate su, a to se mora reći, Hičensu kao učesniku, bile plaćene.

Hičensova porodica i istinski, stvarni prijatelji, oni koji nisu plaćali da bi provodili vreme sa njim, znaju koliko je ta tvrdnja apsurdna (Imao sam čast da budem jedan od Hičensovih prijatelja tokom poslednjih pet godina njegovog života). Hičens je hrišćanstvo video kao tek nešto više od društvenog virusa sa zanimljivim književnim nijansama. To viđenje se nije promenilo ni najmanje, ni tokom njegove poslednje godine života – perioda tokom kog se Taunton nije čak nijednom ni sreo sa njim. Hičens je voleo da se upušta u vrcave intelektualne diskusije, čak i sa onima sa kojima se odlučujuće nije slagao. Njegova ljubaznost je, kako se čini, pogrešno protumačena.

Leri Taunton

Ova poslednja u nizu tvrdnji je, naravno, tek poslednja u dugom nizu sličnih tvrdnji o preobraćenjima poznatih ateista. To navodi na opravdano pitanje – Zbog čega evanđelistički hrićani (oni koji otvoreno propovedaju hrišćanstvo, prim. prev.), tako često pokušavaju da nađu preobraćenike među mrtvima?

U relativno skorijoj istoriji, najčuveniji posmrtni hrišćanski evanđelista je po svoj prilici Elizabet Koton (Elizabeth Cotton). 1915. godine je izjavila da je, trideset i tri godine ranije, lično Čarls Darvin njoj otkrio na svojoj samrtnoj postelji, da želi da se odrekne doktrine evolucije, u zamenu za hrišćansko spasenje. Tu tvrdnju je oborila, niko drugi do Darvinova ćerka, Henrijeta Ličfild (Henrietta Litchfield), koja je bila uz njega u poslednjim trenucima. Ukazala je na to da Koton, isto kao i Taunton u slučaju Hičensa, nije uopšte bila kod Darvina u njegovim poslednjim danima. A enanđelistički protestanti nisu jedini hrišćani koji su “navučeni” na narativ preobraćenja na samrtnoj postelji. Katolici su tvrdili da je Oskar Vajld (Oscar Wilde) prošao kroz “dugo preobraćenje”. Mormonska crkva je otišla čak toliko daleko, da krsti mrtve ljude, koji to nikada nisu ni tražili. Pro-bono preobraćenje, moglo bi se reći.

Postoje dobrodušni načini da se razume ovo nepočinstvo. Moguće je da posmrtni evanđelisti mrze samu pomisao da će ljudi kojima se dive i u kojima su uočili dobrotu i integritet, biti za sva vremena prognani u Pakao, usled manjka vere. Ipak, ta ideja ne može u potpunosti da objasni ceo fenomen. Anketa iz 2011. godine(1), koju je u Ujedinjenom Kraljevstvu sprovela Fondacija Ričarda Dokinsa (Richard Dawkins Foundation), pokazala je da većina deklarisanih hrišćana, ili nije svesna ili ne prihvata veliki broj osnovnih načela hrišćanstva. Primera radi, tek trećina britanskih hrišćana veruje u Isusovo uskrsnuće, a gotovo polovina ne misli da je on bio Božji sin. Evanđelisti kao da ne mare za to šta ovi obični hrišćani misle. Niko ne priča o tome da je neko od njih, na samrtnoj postelji uspeo da u potpunosti razume hrišćanstvo. Umesto toga, pažnja je usmerena na ateiste, koji su izuzetno poznati, poput Hičensa.

U razgovoru koji smo imali pre nekoliko godina, Hju Dauns (Hugh Downs), televizijski voditelj, dao je ideju zbog čega je to tako. Jedan od razloga zbog čega ljudi idu u crkvu, rekao je, svakako je i intelektualna potvrda. Ljudi odlaze u crkve iz duhovnih i društvenih razloga, dabome – da bi se pomolili i da bi videli prijatelje. Ali, žele takođe da čuju i potvrdu svojih verskih ubeđenja – ubeđenja, koja kako nam Dokinsova anketa pokazuje, mogu izgledati malkice upitno tokom ostatka nedelje. Da li je moguće da evanđelisti pokušavaju da preobrate poznate mrtvace, zbog toga što su sami nesigurni u svoja uverenja? Ako bi mogli da kažu da su se ljudi kojima se dive kao intelektualcima – Darvin, Vajld, Hičens – na kraju života ipak složili sa njima, to bi dalo potvrdu njihovoj sopstvenoj veri.

Hju Dauns

Na kraju. Ono što evanđelisti ne raspoznaju je to da ateizam nije sistem verovanja, poput hrišćanstva, iz kog neko može izaći nakon što sasluša neke argumente ili nakon što prođe kroz nekoliko osvešćujućih razgovora. Ateizam je, umesto toga, jednostavno racionalna odluka da se ne prihvati postojanje Boga bez dokaza. Kao što su mudri mislioci, uključujući tu Laplasa (Pierre-Simon Laplace), Hjuma (David Hume), Sejgana (Carl Edward Sagan) i Hičensa često govorili, za izuzetne tvrdnje, potrebni su vam izuzetni dokazi. Teško je zamisliti neverovatniju, izuzetniju tvrdnju od te da je neka sakrivena inteligencija stvorila univerzum sa preko sto milijardi galaksija, gde u svakoj od njih ima više od stotinu milijardi zvezda i da je onda čekala više od 13,7 milijardi godina, sve dok planeta u zabačenom ćošku jedne od galaksija, nije evolutivno obezbedila atmosferu sa dovoljno kiseonika koji može da održi život, da bi se tek tada razotkrila nizu nasilnih plemenskih zajednica, pre nego što je ponovo nestala.

Zamisao o preobraćenjima na samrtnoj postelji, zahteva još jedno pitanje – Čak ako bi ateista i prihvatio teistički pogled na svet, zbog čega bi odabrao baš hrišćanstvo, a ne neku drugu među brojnim religijama u svetu? Evanđelistički hrišćani pretpostavljaju, sasvim samouvereno, da je hrišćanstvo prirodni izbor. Hičens teško da je delio takvo viđenje. Kako je isticao u svojim delima, niko u Novom Zavetu ne priča o Paklu više od samog Isusa. Novi Zavet je, pisao je, gori od Starog. Novi Zavet je opisivao kao “Nebesku Diktaturu, neku vrstu nebeske Severne Koreje.”

U skladu sa tim, najgore u vezi sa ovim izmišljenim preobraćenjima na samrtnoj postelji je to što, sve i da su stvarna, teško da mogu biti viđena kao Hristove pobede. To su priče u kojima su poslednja bol smrtne bolesti, ili strah od neminovne smrti i večne kazne, ono što doprinosi da inače racionalni ljudi, poveruju u natprirodno.

Ukoliko je mentalno mučenje ono što je neophodno da bi se izvuklo preobraćenje, šta nam to govori o mogućnosti da se oslonimo na osnovne premise hrišćanstva, za početak? Evanđelistima bi bilo bolje da se posvete preobraćenju živih. Preobraćivanje preminulih ukazuje samo na to da ne mogu da ubede one koji umeju da im odgovore. Mrtve bi trebalo da ostave da počivaju u miru.

Kristofer Hičens

Lorens Kraus – kratka biografija

Lorens Maksvel Kraus (Lawrence Maxwell Krauss) je rođen 27. maja 1954. godine. Američki je teoretski fizičar i kosmolog, profesor na Katedri za istraživanje Zemlje i svemira (School of Earth and Space Exploration) pri Državnom univerzitetu Arizone (Arizona State University). Takođe je i osnivač i direktor Projekta koreni (Origins Project) pri svom matičnom univerzitetu. Taj projekat je osmišljen da bi istraživao osnovna ljudska pitanja o sopstvenom poreklu, odnosno o korenima čovečanstva i sveta u kom živimo. U tu svrhu, okupljen je široki niz vrsnih, vodećih svetskih naučnika, prpfesora i javnih ličnosti, koje diskutuju i tragaju za novim prilikama za istraživanje bitnih pitanja koja idu od postanka univerzuma, pa do nastanka života, savremenog čoveka, svesti, kulture, složenih sistema i tehnologije. Istraživanja su popularna i okrenuta javnosti i njenom boljem razumevanju nauke. Ostvaruje se direktna interakcija stručnjaka i zainteresovane javnosti, sa zajedničkim ciljem rešavanja velikih izazova i sticanja novih znanja. Kraus je, osim toga, poznat i kao zagovornik široke popularizacije nauke, državne politike i delanja zasnovanog na čvrstim empirijskim podacima, naučnog skepticizma i podučavanja nauke. Značajni je javni delatnik, koji se zalaže za umanjivanje uticaja sujeverja, predrasuda i verskih dogmi u popularnoj kulturi. Istaknuti je ateista današnjice i autor više besteselera, među kojima su i “Fizika Zvezdanih Staza” (The Physics of Star Trek, 1995) i “Univerzum ni iz čega” (A Universe from Nothing, 2012).

Lorens Kraus

Kristofer Hičens – kratka biografija

Kristofer Erik Hičens (Christopher Eric Hitchens), 13. april 1949. – 15. decembar 2011., bio je engleski pisac, kolumnista, esejista, govornik, književni kritičar i kritičar religije, društveni kritičar i novinar. Pisao je za veći broj novina i časopisa. Bio je autor, koautor, urednik ili pomoćnik urednika više od trideset knjiga, uključujući tu i pet zbirki eseja, sa širokim dijapazonom tema, od politike, preko književnosti, pa do religije. Često je gostovao u tok šou programima, na debatama i predavanjima. Njegov stil debatovanja i vrsta intelektualnog sukobljavanja koju je koristio, učinili su ga i slavljenim i osporavanim, kontroverznom ličnošću i javnim intelektualcem. Bio je poznat po osporavanju, kontriranju u vezi sa više tema u javnom diskursu. Kritikovao je brojne javne, poznate ličnosti, među kojima su bile i Majka Tereza, Bil Klinton (Bill Clinton), Henri Kisindžer (Henry Kissinger) i Dajana, princeza od Velsa. Bio je stariji brat konzervativnog novinara i pisca Pitera Hičensa (Peter Hitchens). Sebe je dugi niz godina opisivao kao socijalistu, marksistu i antitotalitaristu. Svoje odvajanje od etablirane političke levice je započeo nakon, kako je to nazvao, “mlake reakcije” zapadnjačke levice na kontroverzu koja je narasla oko “Satanskih stihova” (The Satanic Verses), za čim je usledilo to što je levica podržala Bila Klintona i protivljenje antiratnih aktivista intervenciji NATO snaga u Bosni i Hercegovini 1990-ih. Kasnije je postao “jastreb liberalizma” i intervencionista, a podržao je i tzv. “Rat protiv terora” (War on Terror, američka politika sukoba sa islamistima širom sveta, nakon bombaških napada od 11. septembra 2001. godine). Hičens je bio istaknuti kritičar religije i antiteista. Čitav koncept boga ili vrhovnog bića, video je kao totalitarno verovanje, koje uništava lične slobode. Zagovarao je ideju da sloboda izražavanja i naučna otkrića zamene religiju, kao načini podučavanja etike i definisanja ljudske civilizacije. 2007. godine, objavio je svoju najpoznatiju knjigu, “Bog nije veliki: Kako religija truje sve” (God Is Not Great: How Religion Poisons Everything), koja je bila bestseler na listi “Njujork Tajmsa”. Često je, zajedno sa Ričardom Dokinsom, Semom Herisom (Sam Harris) i Danijelom Denetom (Daniel Dennett), nazivan i jednim od “Četiri jahača ateizma” (ponegde i “Četiri jahača antiteizma” ili “Četiri jahača novog ateizma”), nakon dvočasovnog razgovora koji su 2007. godine, njih četvorica imali i snimili u Hičensovom domu.

Već uveliko bolestan i pod terapijama za lečenje raka jednjaka, u aprilu 2011. je morao da otkaže gostovanje na konvenvenciji Američkih ateista (American Atheist). Umesto dolaska, poslao je pismo, u kom je napisao: “Ništa me ne bi sprečilo da vam se pridružim, osim gubitka glasa (barem onog izgovorenog), što je posledica duge rasprave koju trenutno imam sa prikazom smrti”. Pismo je završio sa, “I nemojte imati vere”. Pismo tako direktno odbacuje samu pomisao da je Hičens doživo preobraćenje na samrtnoj postelji, jer je sam Hičens napisao, “Iskupljenje i natprirodno spasenje mi sada deluju još praznije i iozmišljenije nego ikada pre.” U septembru iste godine, samo tri meseca pre Hičensove smrti, hrišćanski apologeta i protivnik u debatama, Vilijem Lejn Krejg (William Lane Craig), rekao je da je zadivljen time kako neki hrišćani imaju pozitivna osećanja o Hičensu, uprkos, kako je rekao, njegovim otrovnim napadima na hrišćanstvo. Krejg je napisao da Hičens ima izvesnu simpatičnu džangrizavost, koja svakoga ko ga sretne, tera da ga zavoli, pa se tako i ti hrišćani, iskreno mole za njegovo izlečenje ili za to da spozna Hrista, pre smrti.

Prema Endrjuu Salivenu (Andrew Sullivan, engleski pisac, urednik i bloger), poslednje Hičensove reči su bile, “Kapitalizam. Propast.” Prema Hičensovoj želji, telo mu je zaveštano za medicinska istraživanja. U septembru naredne godine je objavljeno njegovo poslednje delo, “Smrtnost” (Mortality), nastalo iz kolumni koje je tokom bolesti pisao za list “Veniti Fer”.

Među mnogima koji su sa tugom prokomentarisali njegovu smrt, bili su i tadašnji britanski premijer Toni Bler (Tony Blair), Ričard Dokins, Lorens Kraus, Bil Mar (Bill Maher), Stiven Fraj (Stephen Fry), ser Salman Rušdi (Sir Salman Rushdie) i mnogi drugi.

Kristofer Hičens

Autor: Lorens Kraus (Lawrence Krauss)

Preveo: Marko Ekmežić

Reference:
1. https://www.ipsos-mori.com/researchpublications/researcharchive/2921/Religious-and-Social-Attitudes-of-UK-Christians-in-2011.aspx

Autor: Lorens Kraus (Lawrence Krauss)

Preveo: Marko Ekmedžić

%d bloggers like this: