Broj 20 – Hronika

Svaka država u kojoj je religija na vlasti ili bliska vlasti guši upravo ljudska prava i građanske slobode, na koje se čelnici prebogate SPC pozivaju samo kada im to odgovara.

25. decembar 2015.

Miroslav Gavrilović, po zanimanju patrijarh, preporučio je: “Naša poruka svim Srbima, najpre onima koji su smogli snage i hrabrosti i ostali na svojim vekovnim ognjištima, da i pored mnogih nevolja i opasnosti kojima su svakodnevno izloženi, ostanu na zemlji svojih otaca i predaka”.

Naravno, preporučuje iz svojih dvora, odakle nema nameru da se preseli na Svetu SrBsku Zemlju Kosovo. Opasnosti treba da se izlažu drugi.

Dalje kaže: “A onima koji su izbegli i koji su prognani, da se vrate, obnove svoje spaljene domove i povrate svoju uzurpiranu imovinu.”
I kad se vrate, da se, takođe, izlažu opasnosti.

“Molimo se Gospodu da nikada ne dođemo u priliku da zemlju branimo silom.”
Da, molitva je delotvorna. Zahvaljujući molitvama Gospodu, nikada nismo bili u prilici da zemlju branimo silom.

“Sve dok Kosovo bude u srcu srpskog naroda, dok budemo pevali pesme o Kosovu, dok budemo gajili ljubav prema Kosovu i dok Kosovo bude naša nada, mesto našeg poklonjenja, Kosovo je bilo i biće naše”, rekao je patrijarh Irinej.
Ako budemo pevali pesme o Meksiku, Meksiko će biti naše.

Gavrilović je ocenio da niti možemo niti smemo da zamislimo i razmišljamo kakve bi sve posledice za srpski narod, ali i za hrišćansko nasleđe uopšte mogao da ima prijem Kosova u Unesko. “Takvu odluku moćnika srpski narod nikada ne bi prihvatio”, rekao je on.
To bi bile pogubne posledice otprilike kao prijem Svazilenda u Svetsku Stonotenisku Asocijaciju. A to što bi takvu odluku neko prihvatio ili ne bi prihvatio, ni malo ne menja faktičko stanje stvari.

http://www.vesti.rs/Kosovo/Patrijarh-Irinej-Svaka-silom-nametnuta-nepravda-nije-i-ne-moze-biti-dugog-veka.htmll

25. decembar 2015.

Ministar prosvete Srđan Verbić, predložio je da se ukine verska nastava u ukupno osam razreda u osnovnoj i srednjoj školi. Rukovodeće telo Srpske pravoslavne crkve, tzv. Sveti Arhijerejski Sinod, izdao je saopštenje u kome se kaže da se 95% građana izjasnilo kao vernici, i da je povratak verske nastave vraćanje ljudskih prava i građanskih sloboda i raskid sa ideološkim nasleđem totalitarnog komunizma.

Pozivanje na većinu je logička greška. A religija je takođe ideologija, i to totalitarna. Svaka država u kojoj je religija na vlasti ili bliska vlasti guši upravo ljudska prava i građanske slobode, na koje se čelnici prebogate SPC pozivaju samo kada im to odgovara.

http://www.spc.rs/sr/saopshtenje_za_javnost_26

6. januar 2016.

U kasarni “Banjica-2” u Beogradu osveštan je badnjak, a onda izvršeno nalaganje badnjaka.

Tako je, jer pripadnici Vojske Srbije su isključivo pravoslavci.

Tome je prethodila božićna litija, koja se prvi put organizuje u toj kasarni.
Bojimo se da, nažalost, nije i poslednja.

Litiji su prisustvovali načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković i zamenik načelnika Generalštaba general-potpukovnik Jovica Draganić, a a badnjak je nosio komandant kasarne pukovnik Milutin Matović.
Riba smrdi od glave.

Nakon nalaganja badnjaka prisutnima se obratio se prigodnom besedom profesor Bogoslovskog fakulteta protojerej stavrofor Dragomir Sando.
Naravno, državne institucije Vojska i Crkva moraju da sarađuju za dobrobit naroda.

Istakao je da se, takođe, na ovaj dan dešavalo nešto najsudbonosnije u srpskom narodu, “kada su neprijatelji znali praznik i smisao ovoga dana i onda su nasrtali na najzverskiji način”.
Sve vojske sveta imaju obavezan rekvizit – julijanski kalendar SPC. Ako zarate sa Srbijom, da znaju kada da napadaju.

Nakon prigodnog posluženja vojni sveštenici su učesnicima litije uručili badnjak, džepni kalendar i ikonu, koju im je darivao vladika Šumadijski i vojni gospodin Jovan. Badnji dan je na sličan način proslavljen i u drugim kasarnama Vojske Srbije.
Vladika vojni…

http://www.politika.rs/sr/clanak/346712/Bozicna-litija-prvi-put-u-kasarni-Vojske-Srbije

15. januar 2016.

Knjiga “Verska služba u Vojsci Srbije – uticaj na operacije kopnene vojske” predstavljena u Domu vojske u Beogradu. Autor je pukovnik Stevica Karapandžin.

U knjizi se, između ostalog, razmatra na koji način vojni sveštenici mogu da učestvuju u planiranju i izvođenju operacija kopnene vojske.
Do juče su sveštenici bili stručni samo za pitanja ljudske “duše”, ali vremenom im se delokrug stručnosti širi.

Tu njihovu ulogu neophodno je dalje razvijati – rekao je na promociji jedan od recenzenata, pukovnik dr Rade Slavković.
Uskoro će biti stručnaci za sve.

Profesor Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Bogoljub Šijaković rekao je da je poput veronauke i verska služba u vojsci stvar prava, garantovanog između ostalog i međunarodnim zakonodavstvom.
Klerikali se pozivaju na zakonodavstvo drugih zemalja isključivo kada im odgovara. Da li ste čuli da se neko od njih zalaže za oporezivanje verskih zajednica po ugledu na neke države?

Takođe, on smatra da je postojanje takve službe vid odbrane od verskog fanatizma i agresivnog ateizma.
Verski fanatizam i ateizam su tu negde. Na svakog ubijenog od strane verskih fundamntalista dođe najmanje jedan ubijen od strane agresivnih ateista. Ateistički teroristički napadi su svakodnevica.

Pukovnik Stevica Karapandžin istakao je da se uvođenjem verske službe VS svrstala u red savremenih vojski.
Naravno. Bajke iz bronzanog doba su izuzetno savremene.

“U Evropi samo tri države nemaju versku službu u vojsci: Bugarska, Makedonija i Crna Gora.”
Njihove vojske će propasti u roku od nekoliko dana.

“Igrom slučaja, sve tri su većinski pravoslavne zemlje.”
To je ta globalna zavera protiv pravoslavlja.

“Uveren sam, takođe, da će verska služba imati izuzetnu korist za Vojsku Srbije, ako vojni sveštenici budu i članovi crkve i pripadnici vojske jer samo na taj način mogu pravilo da razumeju svoje dužnosti.”
Koristi od verske službe su višestruke, jer verska služba čini vojsku nepobedivom, a vojnike nera-njivim.

“Ono što mi je bila ideja vodilja od priprema za vraćanje vojnih sveštenika u redove naše vojske do danas jesu reči igumana manastira Vatoped, koje je izrekao prilikom jedne posete Svetoj Gori grupe od 50 oficira, među kojima sam bio i ja. Vatopedski iguman tada je rekao da su naše uniforme sestrinske uniforme i od tada su mi se otkrili i neki drugi aspekti naše profesije – rekao je Karapandžin.
Ima smisla. Monah=vojnik i vojnik=monah.

Na kraju promocije pročitana je odluka Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve kojom je, na predlog patrijarha Irineja, pukovnik Karapandžin odlikovan Ordenom svetog kralja Milutina.
Očekivano. Ko će kome ako neće svoj svome. Sestrinski.

Odlikovanje je dodeljeno za zalaganje na unapređenju verske službe u vojsci, pukovniku Karapandžinu uručio je patrijarh Irinej.
Očekivano. Zalaganje na unapređenju verske službe u vojsci je uhlebljenje za mnoge sveštenike. Pa kako to ne nagraditi ordenom?

http://www.politika.rs/scc/clanak/347238/Vojni-svestenici-brana-od-verskog-fanatizma-i-agresivnog-ateizma

Autor: Vladimir Božanović

Leave a Reply