Evolucija ptica (II DEO)

Perje, za koje se dugo verovalo da je jedinstvena odlika ptica, očigledno je evoluiralo kod dinosaurusa mnogo pre nego što su ptice uopšte i nastale.

vp019-evolucija-ptica-slika-5

FANTOMSKI SKOK

Tokom 1990-ih, mnoštvo novootkrivenih fosila pernatih dinosaurusa iz Kine, pomogli su boljem razumevanju nastanka ptica. I premda je mnoštvo tih fosila bilo bez krila, obilovali su perjem – od tananog paperja, pa do kompletno razvijenog perja. Otkriće tih novih prelaznih vrsta, koje su dopunile isprekidani fosilni niz, pokrenulo je promenu toga kako su paleontolozi videli prelaz od dinosaurusa do ptica. Perje, za koje se dugo verovalo da je jedinstvena odlika ptica, očigledno je evoluiralo kod dinosaurusa mnogo pre nego što su ptice uopšte i nastale.

vp019-evolucija-ptica-slika-6

Sofisticirane nove analize tih fosila, koje prate strukturalne promene i mapiraju vezu između uzoraka, podržavaju ideju da su se ptičije odlike razvijale, odnosno evoluirale tokom dugog vremenskog razdoblja, koje se meri zasigurno desetinama miliona godina. Stiven Brusate je, na Univerzitetu u Edinburgu, predvodio tim koji je analizirao fosile Coelurosaurusa (vrsta koja je nastala pre oko 165 miliona godina i postoji i danas, kroz ptice), podgrupe teropoda, iz koje su nastali i Archaeopteryx i savremene ptice (slike 7, 8 i 9). Pratili su promene u nizu osobina skeleta kroz duži vremenski period i otkrili da nema gigantskog skoka koji razdvaja, odnosno razlikuje ptice od drugih Coelurosaurusa.

vp019-evolucija-ptica-steve-brusatte

Ptice nisu tek tako, preko noći evoluirale iz T-reksa, već će pre biti da su se klasične osobine ptica, razvijale jedna po jedna – prvo je došao hod na dve noge, potom perje, zatim jadac, pa onda složenija pera, nalik na ona koja su korišćena za pisanje i napokon, krila”, kaže Brusate. „Krajnji rezultat je relativno glatki prelaz između dinosaurusa i ptica, takav da ne možete da ucrtate tek tako jednu liniju koja ove dve grupe razdvaja.”

Ipak, čim su se te ptičije odlike poklopile, ptice su poletele. Brusateova studija o Coelurosaurusima otkriva to, da kada su se Archaeopteryx i druge drevne ptice pojavile, počele su da evoluiraju mnogo brže od drugih dinosaurusa. Pređašnja, „teorija iznenadnog čudovišta” sve je posmatrala potpuno drugačije. Nije eksplozija evolucije proizvela ptice, već su ptice izazvale eksploziju evolucije. „Izgleda da su se ptice pojavile iz jednog izuzetno uspešnog razvoja tela i sasvim nove vrste ekologije – leta pri maloj veličini. A to je dovelo do evolutivne eksplozije”, kaže Brusate.

OD DINOSAURUSA DO PTICE

vp019-evolucija-ptica-slika-7

Zaboravite, dakle, na ono što ste ranije mislili. Nisu svi dinosaurusi nestali, odnosno istrebljeni pre 65 miliona godina. Štaviše, tu su, svugde oko nas, a neke čuvamo i kao kućne ljubimce.

Kao što je to precizno objašnjeno na šarenolikoj novoj izložbi, otvorenoj 21. marta u Američkom prirodnjačkom muzeju u Njujorku, nazvanom „Dinosaurusi među nama”, ptice su direktni potomci teropodnih dinosaurusa. Ta bića su bila manja od mnogih drugih dinosaurusa, hodala su na dve noge, i mnoga među njima su bila prekrivena perjem i mogla su da lete.

vp019-evolucija-ptica-slika-8

Teropodi (Theropoda, „zverska stopala”) su grupa dvonožnih dinosaurusa, pripadnika roda Saurischia. Iako su većinom bili mesožderi, brojne grupe su postale svaštojedi, bubojedi i biljojedi. Teropodi su se prvi put pojavili tokom kasnog trijasa, pre oko 230 miliona godina, i u njih su spadali svi veliki kopneni grabljivci od rane jure do kraja krede, pre oko 65 miliona godina. Danas su, dakle, njihovi predstavnici 9900 vrsta ptica koje su nastale tokom jure, od malenih specijalizovanih dinosaurusa.

Među osobinama koje povezuju teropode i ptice su stopala sa tri prsta, furcula (jadac), kosti ispunjene vazduhom i (u nekim slučajevima) perje i ležanje na jajima.

vp019-evolucija-ptica-mark-norell

Dakle, ova ideja o poreklu ptica nije nova. Štaviše, još u XIX stoleću je prvi put predstavljena, u radovima engleskog biologa Tomasa Hakslija (Thomas Huxley). Ipak, ta ideja je bila u potpunosti ignorisana čitavih 130 godina, kaže Mark Norel (Mark Norell), kustos odeljenja za paleontologiju Američkog prirodnjačkog muzeja. U poslednjih približno 25 godina, međutim, naučni konsenzus se okrenuo ka ovoj ideji. „Ono što je sada novo je to da nam sva savremena tehnologija govori mnogo više o vezi između dinosaurusa i ptica, nego što smo ikada mogli i da pretpostavimo”, kaže Norel.

vp019-evolucija-ptica-thomas-huxley

vp019-evolucija-ptica-esli-hirsNa primer, nedavna istraživanja pokazuju sličnosti u ponašanju između dinosaurusa i ptica. Kao što izložba i pokazuje, postoje fosilni dokazi da su brojni teropodi polagali jaja u gnezda i čak ležali na njima, poput pravih nosilja današnjeg vremena, kaže student postdoktorskih studija u muzeju, Ešli Hirs (Ashley Heers). Ona proučava to kako ptići koriste svoja nerazvijena krila, koja u velikom broju slučajeva, podsećaju na krila njihovih predaka, dinosaurusa. Druga istraživanja u muzeju pokazuju sličnosti između super-efikasnih pluća dinosaurusa i ptica i ukazuju na to da obe grupe životinja imaju džepove pune vazduha u svojim kostima, koje im pomažu u smanjivanju težine.

vp019-evolucija-ptica-slika-9

Ptice i teropodi su takođe vrste koje obe hodaju, ili su hodale, na dve noge i mnoge su imale, ili i danas imaju, po tri kandže na svakoj ruci, odnosno krilu. Svaka grupa ima i jadac i koštane strukture u grudnom košu, kaže Norel.

vp019-evolucija-ptica-slika-10

A onda, tu je i perje, za koje se veruje da je evoluiralo iz krljušti i koje je isprva imalo značajnu ulogu u pravljenju senke, odnosno u hlađenju tela, uz stvaranje sloja izolacije između spoljne sredine i kože. Takođe, ono je bilo i ukras, u ritualima parenja ili borbi, nalik na ulogu koju perje ima kod savremenih paunova.

vp019-evolucija-ptica-slika-11

U središtu izložbe se nalazi pernati primerak vrste Yutyrannus huali (slike 10, 11 i 12), bliski rođak čuvenog Tyrannosaurus rexa, iz vremena od pre oko 124,6 miliona godina. Zastrašujući predator nije leteo, ali pogled na kasnije teropode, poput Anchiornis huxley-a (slike 13, 14 i 15), koji i dalje liče na dinosauruse, ali imaju krila i repno perje, jasno ukazuju na evolutivni put od ovih drugih, koji su Zemljom hodali pre 161-160,5 miliona godina, do onih prvih.

Izložba pokazuje još niz sličnosti između savremenih ptica, poput nojeva i dinosaurusa, poput Citipatija (slike 16, 17 i 18), kao i neverovatne, nepogrešive sličnosti između jaja svake od grupa.

Po napuštanju muzeja, teško je pogledati čak i običnog goluba istim očima. Ili na milione drugih ptica koje lete po nebu iznad naše planete. Danas, naučnici znaju za oko 13000 vrsta ptica, koje su nastale u raznim epohama naše planete (9900 vrsta je nastalo u juri), što je 2,5 puta više od poznatih vrsta sisara, kaže Norel.

vp019-evolucija-ptica-slika-12

Moglo bi se reći da i dalje živimo u dobu dinosaurusa”, dodaje on.

BITNO JE BITI MALEN

Iako većina ljudi kao ključnu stvar koja razlikuje ptice od dinosaurusa navodi perje ili krila, veličina ptica je takođe bitna. Nova istraživanja ukazuju da su se preci ptica brzo smanjivali, što ukazuje na to da je mala veličina životinja bila bitno svojstvo, koje im je dalo prednost. Štaviše, vrlo je moguće da je upravo to bilo ključno za evoluciju ptica.

Kao i kod drugih karakteristika ptica i smanjivanje je verovatno počelo mnogo ranije nego što su to naučnici isprva mislili. Neki Coelurosaurusi su počeli da se smanjuju još pre 200 miliona godina, čitavih 50 miliona godina pre nego što se pojavio Archaeopteryx. U to vreme, većina drugih grana dinosaurusa se uvećavala. „Umanjivanje je neobično, posebno među dinosaurusima”, kaže Majkl Benton (Michael Benton), paleontolog sa Univerziteta u Bristolu.

Smanjivanje se samo ubrzalo onda kada su preci današnjih ptica dobili krila i počeli da eksperimentišu sa jedrenjem. Bentonova grupa je pokazala da se grana dinosaurusa, poznata kao paraves, smanjivala čak 160 puta brže nego što su druge grane dinosaurusa rasle. „Drugi dinosaurusi su rasli i postajali sve ružniji, dok se ova grana sve više smanjivala”, kaže Benton. „Verujemo da je to podstaklo intenzivnu fazu selekcije.”

vp019-evolucija-ptica-slika-13

Ubrzano smanjivanje ukazuje na to da su manje ptice imale značajne prednosti nad većim. „Moguće je da je to smanjivanje otvaralo vrata novih staništa, novih načina života, ili čak uticalo na promene u fiziologiji i načinima rasta”, kaže Brusate. Benton spekuliše da je mala veličina postala bitna onda kada su se preci ptica preselili na drveće, koristan izvor hrane i mesta za skrivanje.

Ipak, šta god bio razlog, smanjivanje je po svemu sudeći bilo korisna prethodnica letu. I mada i veće životinje mogu da jedre, istinski let uz mahanje krila zahteva određeni odnos veličine krila i težine životinje. Ptice su morale da se smanje, pre nego što su mogle da se otisnu u vazduh na duže vreme od kratkog jedrenja.

BEJBI FEJS

vp019-evolucija-ptica-slika-14

vp019-evolucija-ptica-michael-benton2008. godine, Arkat Abžanov (Arkhat Abzhanov), biolog sa Univerziteta Harvard, do grla je bio u jajima aligatora. Pošto su aligatori potomci zajedničkog pretka sa dinosaurusima, mogu da posluže za korisno poređenje sa pticama. Zanimljivo, ptice su bliži evolutivni srodnici aligatora, nego što su to gušteri. Abžanov je proučavao pršljenove aligatora, ali ono što je na njega ostavilo najjači utisak, bio je oblik njihove glave, koji snažno podseća na ptičije glave. Embrioni aligatora izgledaju prilično nalik na kokošije embrione. Fosilizovane lobanje mladunaca dinosaurusa pokazuju istu mustru – liče na lobanje odraslih ptica. Sa ta dva opservaciona rezultata, Abžanovu je pala na pamet jedna zamisao. Šta ako su ptice evoluirale iz dinosaurusa, tako što su preuzele njihovu shemu razvoja iz rane faze života.

vp019-evolucija-ptica-arkhat-abzhanov

Da bi to testirao, Abžanov je zajedno sa Markom Norelom, Bart-Anjanom Bularom (Bhart-Anjan Bhullar), tada doktorandom u Abžanovljevoj laboratoriji i nizom drugih kolega, počeo da prikuplja podatke o fosilima širom sveta, uključujući tu i drevne ptice, poput Archaeopteryxa, kao i fosilizovana jaja dinosaurusa koji su uginuli u gnezdima. Pratili su to kako se oblik lobanje menjao tokom prelaska dinosaurusa u ptice.

vp019-evolucija-ptica-slika-15

Vremenom su otkrili da se samo lice smanjilo, tj. kolabiralo, a da su narasli oči, mozak i kljun. „Prve ptice su bile gotovo identične kasnim embrionima velociraptora”, rekao je Abžanov. „Savremene ptice su postale još više nalik na bebe, mladunce i menjale su se još manje u odnosu na embrionsku formu.” Ukratko, ptice nalikuju malenim, infantilnim dinosaurusima, koji mogu da se razmnožavaju.

Taj čitav proces, poznat kao pedomorfoza, efikasan je evolutivni put. „Umesto da osmisle nešto sasvim novo, uzeli su nešto što je već postojalo i unapredili ga”, kaže Nipam Patel, razvojni biolog sa Kalifornijskog Univerziteta u Berkliju.

vp019-evolucija-ptica-bhart-anjan-bhullarSve više možemo da vidimo to kako evolucija deluje daleko elegantnije nego što smo to ranije mislili”, kaže Bular. „Brojne promene koje se događaju u lobanji ptice možda su sve redom posledice pedomorfoze, jednog niza promena kod ranih embriona.”


vp019-evolucija-ptica-nipam-patelZbog čega bi pedomorfoza bila tako značajna za evoluciju ptica? Moguće je da je pokrenula minijaturizaciju, ili možda obrnuto. Promene veličine su često direktno povezane sa promenama u razvoju, pa je tako odabir male veličine, možda zaustavio i razvoj odraslih jedinki. „Lukav način da se skrati razvojni niz je upravo to da se rast zaustavi pri maloj veličini”, kaže Benton. Lobanja nalik na bebeću, odnosno onu kod mladunčeta, a koja se sreće kod odraslih jedinki, može takođe da pomogne u tome da se objasni uvećani mozak ptica, s obzirom na to da mladunčad životinja u principu imaju glave koje su velike u poređenju sa ostatkom tela i gde je taj odnos veći nego kod odraslih jedinki. „Sjajan način da se uveća mozak je to da se zadrži veličina mladunčeta i u zrelosti”, kaže on.

vp019-evolucija-ptica-slika-16

I zaista, pedomorfoza je mogla da pokrene čitav niz velikih promena tokom evolucije, možda čak i da dovede do razvoja sisara i samog čoveka. Naše lobanje, koje su u poređenju sa lobanjama šimpanzi velike, moguće je da poreklo vode upravo iz pedomorfoze.

Štaviše, pedomorfoza je doprinela tome da lobanja postane „prazna tabla”, na kojoj je selekcija mogla da pomogne stvaranju novih struktura. Uklanjanjem rilice ili njuške, otvorila je možda put za još jednu od bitnih odlika ptica – kljun.

KLJUN JE STIGAO

Problem sa proučavanjem nečega što se odigralo davno i duboko u evolutivnom računanju vremena je u tome da je nemoguće znati šta se tačno dogodilo. Naučnici ne mogu ni na koji način da precizno dešifruju kako su ptice evoluirale od dinosaurusa, ili pak, koji je niz osobina bio ključan za tu transformaciju. Ali, uz presek tri polja istraživanja – evolucije, genetike i razvojne biologije, sada mogu da počnu sa istraživanjem toga kako se došlo do određenih osobina.

vp019-evolucija-ptica-slika-17

Jedan od Abžanovljevih naročitih polja interesovanja je kljun, izuzetna struktura koju ptice koriste da bi pronašle hranu, čistile se, pravile gnezda i brinule o mladuncima. Njegova teorija je to da izuzetni evolutivni i biološki uspeh ptica, ne potiče samo iz njihove sposobnosti da lete, već pre iz izuzetne raznovrsnosti kljunova. „Savremene ptice su evolucijom dobile par prstiju na licu”, kaže on.

Naoružani uvidom u evoluciju pticu, Abžanov, Bular i njihovi saradnici, uspeli su da urone u genetičke mehanizme koji su potpomogli nastanak kljuna. U novom istraživanju, objavljenom nedavno u časopisu „Evolution”, istraživači su pokazali da čak i minimalne genetičke igrarije, mogu transformisati lice ptice u lice koje podseća na dinosaurusa.

Kod savremenih ptica, dve kosti, poznate kao premaksilarne kosti, spajaju se tako da formiraju kljun. Ta struktura se bitno razlikuje od onih koje su nađene kod dinosaurusa, aligatora, drevnih ptica i većine drugih kičmenjaka, kod kojih te dve kosti ostaju razdvojene i oblikuju njušku. Da bi otkrili kako se do te promene došlo, istraživači su mapirali aktivnosti dva gena koji se javljaju u tim kostima, kod niza životinja – aligatora, živine, miševa, guštera, kornjača i emua, vrsta koje postoje danas, a nalikuju drevnim pticama.

Otkrili su to da su reptili i sisari imali dve zone aktivnosti, po jednu na svakoj strani nosne šupljine koja se razvijala. Ptice su, sa druge strane, imale značajno veću jedinstvenu zonu koja je pokrivala prednji deo lica. Istraživačima je delovalo logično to da bi ono što se vidi kod aligatora, moglo da posluži kao primer za razvoj kod dinosaurusa, uzevši u obzir sličnosti u njuškama i premaksilarnim kostima. Potom su razložili specifičnu shemu gena koja se sreće kod ptica, koristeći za to embrion kokoške i koristeći hemikalije da zaustave, odnosno blokiraju gene na sredini lica. Iz etičkih razloga, nisu dopustili izleganje takvih pilića.

vp019-evolucija-ptica-timoti-rou

Rezultat je bio to da su tretirani embrioni razvili lica koja su mnogo više nalik na ona kod dinosaurusa. „U suštini, uzgojili su embrion ptice vraćanjem unazad, da bi morfološki više podsećao na izgled izumrlih dinosaurusa”, kaže Timoti Rou (Timothy Rowe), paleontolog sa Univerziteta Teksas u Ostinu, koji je ranije sarađivao sa Abžanovim.

vp019-evolucija-ptica-slika-18

Nalazi naglašavaju to da čak i malene molekularne promene, mogu pokrenuti velike strukturalne promene. Ptice „koriste postojeće alate na novi način, da bi stvorile sasvim novo lice”, kaže Abžanov. „Nisu evoluirale sasvim novi gen ili pravac, već su samo promenile kontrolu postojećeg gena.”

Poput istraživanja koja je sproveo Brusate i mnogi drugi, Abžanovljev rad baca izazov u lice „teorije iznenadnog čudovišta” i to na genetskom nivou. Stvaranje kljuna nije iziskivalo nekakav poseban evolutivni skok ili opsežne genetičke promene. Štaviše, Abžanov je pokazao da iste one sile koje pokreću mikroevoluciju, odnosno malene promene u okviru pojedinačnih vrsta, takođe pokreću i makroevoluciju, tj. evoluciju čitavih novih osobina i novih grupacija životinjskih vrsta.

vp019-evolucija-ptica-slika-20

Ako posmatramo precizno, male promene toga kako su geni regulisani, po svoj prilici su pokrenuli i početno stvaranje kljuna, koji je potom evoluirao milionima godina, kao i raznovrsne oblike kljunova, koji mogu da evoluiraju kroz samo par generacija.

Primer galapagoskih zeba ukazuje upravo na tu promenu u svega par generacija, koja se, uzgred budi rečeno, može direktno pratiti za života prosečnog čoveka i koja samim tim pobija jednu od omiljenih teza protivnika teorije evolucije, da je makroevoluciju nemoguće direktno pratiti, te da je stoga upitna.

Pokazali smo da čak i malene regulatorne promene, mogu imati ogroman uticaj”, kaže Abžanov.

Bular i Abžanov planiraju da zađu još dublje u pitanje toga kako su kljunovi i lobanje ptica evoluirali, koristeći pri tome isti pristup, da bi manipulisali različitim osobinama razvoja lobanje i mozga. „Tek smo zagrebali površinu ove oblasti”, kaže Bular.

HOD UNAZAD

Nadovežimo se na prethodno navedene eksperimente sa embrionima.

U eksperimentu „obrnute evolucije”, kokoške su počele da nose jaja nalik na jaja dinosaurusa. Istraživači kažu da rezultati neće otvoriti put za nekakav scenario „Parka iz doba jure”, već da će pre baciti nešto svetla na to kako su ptice evoluirale iz dinosaurusa, pre mnogo miliona godina.

Naučnici iz Univerziteta u Čileu, uspeli su da uzgoje noge, inhibirajući gen za neuhranjenost, koji je uključen u razvoj kostiju. Grupa je radila na osnovu rezultata prethodnog istraživanja, u kom su uspeli da ponište evoluciju obrnuto okrenutog nožnog prsta i dobili neiskrenute, na jednu stranu okrenute nožne prste, kakve su imali dinosaurusi. (slike 19, 20 i 21)

vp019-evolucija-ptica-slika-21

U poslednjem istraživanju, objavljenom u časopisu Evolucija (Evolution), istraživači su se bavili fibulom, tj. lisnom kosti. Kod dinosaurusa, ova kost je nalik na cev i spušta se sve do članka. Kod ptica pak, ne vezuje se za članak i evoluirala je da bude kraća od tibije, odnosno goljenične kosti.

vp019-evolucija-ptica-zoao-boteljoAutor istraživanja, Žoao Boteljo (Joâo Botelho), bavio se načinom na koji embrioni ptica prvo razviju fibulu nalik na onu kod dinosaurusa, da bi ona potom postala kraća, kako se embrion razvija do zrele jedinke. Razmatrao je mehanizam iza ove promene. Kod razvoja kostiju, stablo kosti se razvija prvo, a krajevi nastavljaju da rastu. Kod ptica, otkrio je molekularni mehanizam neuhranjenosti, koji izaziva da donji kraj fibule prestane da raste.


Kada je zajedno sa svojim timom inhibirao gen za nauhranjenost, poznat kao indijski jež, pilićima su izrasle cevaste fibule iste dužine kao tibije, koje su se povezale sa člankom na isti način kao što se to događalo u nogama dinosaurusa. Istraživači veruju da se ova vrsta neuhranjenosti dešava zbog kosti u članku, kalkaneuma ili kalkaneusa, odnosno petne kosti, koja se naslanja na donji deo fibule kod embriona ptica. Kod „dinosauruskih” živinskih nogu, kalkaneum je postao povezan sa fibulom.

vp019-evolucija-ptica-slika-19

Istraživači su otkrili i da je tibija kod nogu nalik na one kod dinosaurusa bila značajno kraća od onoga što se vidi kod normalnih živinskih nogu, a što ukazuje na to da fibula koja se vezuje za članak, tj. zglob, sprečava tibiju da postane veća od sebi susedne kosti.

Ti nalazi se uklapaju sasvim u naučne zaključke o evoluciji ptičijih nogu. Najranije ptice iz rane krede imale su fibule koje se nisu povezivale sa člankom, već su bile gotovo iste dužine kao i tibije.

vp019-evolucija-ptica-vargas

Ovi nalazi, kako istraživači kažu, utabali su put za dalja istraživanja veze između ptica i dinosaurusa. Aleksander Vargas (Alexander Vargas), u čijoj laboratoriji je obavljen celokupni eksperiment, kaže: „Eksperimenti su se fokusirali na pojedinačna svojstva, da bi testirali specifične hipoteze. Ne samo da znamo mnogo toga o razvoju ptica, već i o prelazu između dinosaurusa i ptica, koja je dokumentovana izuzetno valjano fosilnim dokazima. To prirodno vodi do hipoteze o evoluciji razvoja, koja se može istražiti u laboratoriji.”

DINOSAURUS NA TRPEZI

Na kraju, mogli bismo slobodno da ostanemo fascinirani, iskreno zadivljeni sposobnošću prirode da istraje i da određenu vrstu progura kroz „iglene uši” katastrofa i masivnih promena koje je planeta prošla, u svojim milijardama godina postojanja. Čovek, taj mlađani stanovnik ovog čudesnog sveta, koji neretko zamišlja da je taj svet njegov i samo njegov, predat mu na upravljanje i zloupravljanje, tek je beznačajni prolaznik kroz vreme, u poređenju sa, eto, čak i običnim piletom, delom vrste koja je direktni, neposredni rođak moćnog T-rexa.

U redu, to ne znači da ne smete više pojesti pečeno pile ili pohovani batak, u strahu da će vas moćni rođak vašeg ručka sačekati iza ćoška, ali razmislite o tome koliko je život čudesan mehanizam, koji je premostio eone, da bismo i danas imali prilike da u prvom licu, direktno, učimo o tragovima prošlosti.

Uz pomoć nauke i nepresušnog entuzijazma istraživača, u narednim godinama ćemo možda zaista gledati nešto nalik na scene iz filmova spomenutih u uvodu.

Naravno, ostaje samo nada da ćemo biti mudriji od likova iz tih filmova i da ćemo shvatiti da je život kao takav, veći od nas, prolaznika sa određenim privilegijama.

Autor: Marko Ekmedžić

%d bloggers like this: