Dragićević: O moralu

Prethodno: O Bibliji i judeohrišćanskom Bogu

Uzimajući u obzir kakve stvari stoje zapisane u njihovim svetim knjigama, zaista bih izbegavao diskusiju o moralu da sam na mestu profesionalnih apologeta.

Hedonisti smanjuju patnju, to je jedan od osnovnih principa hedonizma, zar ne?

Da. U mojoj ličnoj etici je smanjenje sveopšte patnje jako bitno. Ipak, slažem se da je u moru monstruoznih naredbi svetih knjiga moguće iščeprkati par moralno pristojnih koristeći se logičkom greškom biranja trešanja[11]. Problem je što ste onda moralni sudija i moralni izvor vi sami, a ne sveta knjiga. Ako rešite da ćete primenjivati „voli svoje neprijatelje“ i „pomaži siromašnima“, a nećete kamenovati homoseksualce i preljubnike, nećete ubiti neposlušno dete, nećete preskočiti sendvič sa svinjetinom ili večeru od morskih plodova, te ćete se istetovirati, onda vi ne prezentujete i ne praktikujete kotradiktorni moral Knjige u celosti, što je, smatram, i nemoguće, nego prezentujete one delove koji vam se dopadaju. Vi ste merilo, a ne Knjiga, što je nešto šta nas Biblija eksplicitno upozorava da ne radimo.

A opet, često od vernika čujemo kako ateisti nemaju morala…

Uzimajući u obzir kakve stvari stoje zapisane u njihovim svetim knjigama, zaista bih izbegavao diskusiju o moralu da sam na mestu profesionalnih apologeta. Da sam na mestu „običnih vernika“, prvo bih pročitao sopstvene svete knjige i uzeo barem početni kurs iz etike.

Kakvo je Vaše gledište o moralu? Odakle ateisti izvlače svoj moral?

vpSpec011-bojan7Pitanje morala je jako složeno pitanje koje bi umnogome prevazišlo naš razgovor ako bih se rešio da temeljeno odgovorim na njega i različiti pristupi tom pitanju posve su legitimni i imaju jaka teorijska opravdanja, tako da moram da Vas ispravim: ja mogu da odgovorim samo u svoje ime, ne u ime drugih ateista, pošto ateiste povezuje jedino to što ne veruju u boga. Možda odatle zabluda da ateisti nemaju morala jer je to delom tačno: ateisti nemaju moral uklesan u kamenu koji je jedinstven za sve njih jer im ga je sa neba dao nepogrešivi autoritet. Ateisti sumnjaju u etičke principe i grade sopstveni moral, ostavljeni su pred ogledalom situacione etike, gde uvek iznova i iznova moraju in concreto da promišljaju šta je ispravno, a ne da to urade po hladnom automatizmu „Biblija tako kaže – ergo tačka“, koji se pokazao kao ne samo loš, već i neretko fatalan.

Mislite da je moral uklesan u kamen opasan? Ima li među ateistima moralnih nihilista?

Kao i sve drugo, moral bez preispitivanja obično postaje ekstremno opasan, posebno što su mnoge norme koje usvajamo sa majčinim mlekom posve iracionalne. Takođe je tačno da među ateistima postoje i moralni nihilisti, odnosno ljudi koji ne veruju da postoji objektivna razlika između dobrog i lošeg, kao i moralni relativisti[12], od kojih bih kao najbitnije izdvojio etičke subjektiviste.

Gde Vi stojite kada je moral u pitanju?

Ja stojim na poziciji moralnoga realizma[13] kao izdanka moralnog objektivizma, koji je potpuno saglasan sa hedonističkom filozofijom slavljenja života, koja za svoj cilj ima povećanje zadovoljstva i smanjivanje patnje, i na ličnom planu i po pitanju drugih. Ova filozofija ne samo da ima sjajne praktične rezultate,nego je na neki način nesvesno već uzidana u nas jer koristi našu evolucijom isklesanu odbojnost prema bolu, patnji i nesreći, i to na korist nama koliko i drugima. Međutim, ono što je izvesno jeste da moral dolazi iz ljudske empatije i ljudskog razuma, a ne iz neke svete knjige. Ako u svetim knjigama i možete naći nešto moralno, u pitanju je pre obrnut slučaj: to je kao norma proizašlo iz morala ljudskog autora iste. Uzgred bih primetio da je humanistički moral više preventivan, dok je čitav sistem morala u kom je oprost od strane božanstva moguć uvek više prolazilo kod onih koji su imali potrebe za tim oprostom, odnosno kod onih koji nisu imali moralne snage da kažu ,,ne“ na samom početku, već tome pribegavaju, najčešće neiskreno, nakon kršenja moralne norme da bi se u sopstvenim očima oprali ili spasili od pakla.

vpSpec011-empatija

Autor: Vladimir Božanović

Nastavak: O nepoštovanju religije i slobodi govora

[11] P. Stojadinović, 50 logičkih grešaka za koje treba da znate, Heliks, Smederevo, 2014., str. 94: „Biranje trešanja je logička greška koja nastaje kada se pažnja skreće samo na pojedinačne slučajeve ili podatke koji potvrđuju određeni argument ili poziciju, dok se zanemaruje znatan broj svih ostalih relevantnih podataka i dokaza koji mogu da opovrgnu taj argument ili poziciju. … Ovo je vrsta zablude zbog selektivne pažnje, za šta je najčešći primer potvrdna pristrasnost – tendencija ljudi da favorizuju informacije koje potvrđuju njihova verovanja ili hipoteze i ignorišu informacije koje im ne idu u prilog.“

[12] Moralni relativizam je pozicija da su moralni sudovi tačni ili pogrešni isključivo zavisno od tačke gledišta (kao što je istorijska epoha, društvo ili kultura). Moral svakog društva je unikatan, a različite kulture imaju različite moralne vrednosti, pa, pošto nema univerzalnih moralnih vrednosti koje deli svako ljudsko društvo, nema ni objektivnog morala.

[13] Moralni realizam je pozicija u okviru metaetike koja tvrdi da postoje moralne istine nezavisno od subjektivne tačke gledišta i da su neke takve propozicije tačne. On je tvrđa pozicija od moralnog univerzalizma, koji uže tvrdi da postoje neki etički sistemi koji su univerzalno tačni, bez drugih pretenzija. Za moralni realizam, pak, postoje moralne činjenice, koje moral stavljaju pod patronat ontologije kao discipline filozofije koja se bavi onim što jeste. Iz perspektive moralnog realiste, moralni sudovi nalikuju matematičkim.

%d bloggers like this: