Zašto je teško podučavati kritičko razmišljanje

Izvor: Why is Critical Thinking so Hard to Teach?

U krugovima skeptika i sekularaca primećuju da visok nivo opšte javnosti veruje da su pseudonaučne tvrdnje veoma zabrinjavajuće.

Kritičko razmišljanje se već dugo smatra oruđem pomoću kojeg ljudi donose odluke uz neophonu prethodnu informisanost. Ipak, iznenađujuće malo razumevanja ima za to kako se strategije kritičkog razmišljanja najbolje prenose ljudima. U Americi postoji nekoliko regionalnih organizacija (kao što je Center for Applied Rationality – Centar za primenjenu racionalnost) koje su nastale da bi ohrabrile razvoj veštine kritičkog razmišljanja. Strategije su mnogobrojne i raznovrsne. Od direktne grupne rasprave o kognitivnoj jednostranosti, do čak eksperimenata napravljenih da bi se poboljšala objektivnost i da bi se razvila sposobnost da se stvari sagledaju iz drugačije perspektive. Uz ovakve organizacije koje su usmerene ka pojedincima, grupama, korporacijama, mnogi fakulteti takođe nude predavanja koja se bave strategijama kritičkog razmišljanja.

Društvo skeptika (The Skeptics Society) poseduje Centar nastavnih programa za studije skepticizma (Skeptical Studies Curriculum Resource Center), neformalno poznat kao Skepticizam 101 (Skepticism 101); on obezbeđuje na stotine naučnih izvora napravljenih od strane profesora koji drže predavanja o kritičkom razmišljanju širom zemlje. U krugovima skeptika i sekularista primećuju da visok nivo opšte javnosti veruje da su pseudonaučne tvrdnje veoma zabrinjavajuće. Oni vide obrazovanje kao sredstvo pomoću kog se vernici mogu urazumiti i odvaratiti od svojih zabluda. I zaista, uz podatke sa ankete koji pokazuju da je između 67 i 73 procenata odraslih u Americi navelo bar jedno paranormalno ubeđenje [1][2], ova tema zahteva empirijsko razjašnjenje.

vpSpec010-zastojetesko02

Obrazovanje i verovanje u paranormalno

Na žalost, empirijska veza između opšteg obrazovanja, i verovanja u paranormalno (npr. u duhove, astrologiju, telepatiju) je upitna. Rezultati istraživanja o tome da li obrazovanje (mereno u godinama formalnog obrazovanja) umanjuje verovanje su pomešana. Sociolog Erik Gud (Erich Goode)[3] je pokazao da postignuto obrazovanje nije obavezno i uslov da se smanji verovanje u paranormalno, mada ga nešto ublažava. Obrazovani ljudi imaju tendenciju da veruju u drugačije stvari (dokazano lažne) od neobrazovanih. Na primer, u studiji Toma Rajsa (Tom Rice) fakultetski obrazovani ljudi više veruju u vidovnjačko lečenje i „déjà vu“, dok oni sa samo srednjim obrazovanjem su više poklonici tradicionalne religije i astrologije.[4] Baylor upitnik o religiji (Baylor Religion Survey) je otkrio da su ljudi koji nemaju ni srednje obrazovanje skloniji da se konsultuju sa vidovnjacima, dok su fakultetski diplomci skloni tvrdnjama da su doživeli vantelesno iskustvo.1 Ovo ukazuje na činjenicu da obrazovanje umesto da pozitivno utiče na smanjenje verovanja, ono utiče na njegovu prirodu. (npr. verovanje u homeopatiju nasuprot verovanja u astrologiju).

Kritičko razmišljanje i verovanje i u paranormalno

Pošto obrazovanje generalno ne štiti od natprirodnih i paranormalnih ideja, istraživači su se fokusirali na treninge za kritičko razmišljanje. Međutim, istraživanja o kritičkom razmišljanju ukazuju da trenutne strategije treninga kritičkog razmišljanja ne utiču nužno da ljudi manje veruju u natprirodno. Austrijsko istraživanje koje je koristilo Kornel test kritičkog razmišljanja (Cornell Critical Thinking Test) i Votson-Glejser procenu kritičkog razmišljanja (Watson-Glaser Critical Thinking Appraisal) nisu našli ni jednu značajnu vezu između svojih merenja i verovanja u paranormalno. Ipak, postoje neki dokazi koji pokazuju da pojedinci sa analitičkim kognitivnim stavom imaju značajno manje konvencionalnu predstavu o bogu. (npr. deističku ili panteističku).[5] Drugo istraživanje je pokazalo da pojedinci obično odobravaju verovanja u natprirodno jednostavno zbog toga što doživljavaju da postoji konsenzus među drugim ljudima da su verovanja u stvari opravdana.[6][7] Tako da pojedinci neće nužno (ili barem dosledno) upotrebiti svoje kritičko razmišljanje u procenjivanju verovanja u natprirodno; oni mogu procenjivati samo verovatnoću njihove istinitosti uz data verovanja drugih u svojoj okolini, i da odluče da u njih veruju (ili ne) na osnovu toga.

vpSpec010-zastojetesko01

Čitajte više sjajnih priloga poput ovog u Skeptic magazinu 19.4: Diet Myths Ovo štivo je dostupno u digitalnom obliku na Skeptic magazine App , pošto je štampano izdanje rasprodato. Ovaj dokument pruža neke dokaze koji podupiru gledište da kritičko razmišljanje može biti socijalno koliko i psihološko. U velikoj meri učenje kritičkog razmišljanja je fokusirano na primenjivanje određenih kognitivnih veština pojedinca koji razmišlja. Ono na šta se mnogi seminari i fakultetska predavanja o kritičkom razmišljanju ne obaziru je uloga „uklapanja“ – kritičko razmišljanje može da bude i izbegavanje osuđivanja (ili kažnjavanja) od strane drugih, isto koliko to može da bude i razvijanje tehnike razmišljanja.

vpSpec010-zastojetesko03Uprkos najčešćoj poziciji da treba da posedujemo svest o svojoj kognitivnoj jednostranosti da bismo se borili protiv pogrešnog razmišljanja, mi raspravljamo o tome da li je kritičko razmišljanje striktno kognitivno. Ako se previše fokusiramo na psihološke aspekte koji utiču na kritičko razmišljanje može nam se desiti da zanemarimo ulogu koju igra snažna potreba da budemo socijalni i da se uklopimo. Predstavićemo meta-analizu koja kombinuje rezultate višestruko recenziranih studija objavljenih u poslednjih nekoliko decenija koje procenjuju uspeh u učenju tehnika kritičkog razmišljanja u učionici, raspravljaćemo o razlozima zbog kojih one imaju ograničen uticaj.

vpSpec010-zastojetesko04

Pregled skale paranormalnih uverenja [9]

Molimo vas stavite broj pored svake teze da biste pokazali koliko se slažete, ili ne slažete sa njom. Koristite brojeve kao što je dole prikazano. Ne postoje tačni i pogrešni odgovori. Ovo je primer vaših sopstvenih uverenja i stavova. Hvala Vam.

1 = U potpunosti se ne slažem
2 = Umereno se ne slažem
3 = Blago se ne slažem
4 = Nisam siguran
5 = Blago se slažem
6 = Umereno se slažem
7 = U potpunosti se slažem

  1. Duša će nastaviti da živi iako telo umre.
  2. Neki ljudi mogu da podignu (levitiraju) predmete snagom uma.
  3. Crna magija zaista postoji
  4. Crne mačke mogu doneti nesreću.
  5. Vaš um ili duša mogu napustiti vaše telo i putovati (astralna projekcija).
  6. Grozni snežni čovek sa Tibeta postoji.
  7. Astrologija je način da se tačno predvidi budućnost.
  8. Postoji đavo.
  9. Psihokineza, pomeranje objekata pomoću posebnih psihičkih moći je moguća.
  10. Postoje veštice.
  11. Ako polomite ogledalo, to će vam doneti nesreću.
  12. U posebnim stanjima kao što je san ili trans duh može napustiti telo.
  13. Čudovište u Loh Nesu (Loch Ness) u Škotskoj postoji.
  14. Horoskop tačno govori o nečijoj budućnosti.
  15. Verujem u boga.
  16. Nečije misli mogu uticati na pomeranje fizičkih objekata.
  17. Korišćenjem formula i čaranja moguće je baciti čini na ljude.
  18. Broj 13 je baksuzan.
  19. Reinkarnacija postoji.
  20. Postoji život na drugim planetama.
  21. Neki vidovnjaci mogu tačno predvideti budućnost.
  22. Postoji raj i pakao.
  23. Čitanje misli nije moguće.
  24. Postoje pravi slučajevi veštičarenja.
  25. Moguće je komunicirati sa mrtvima.
  26. Neki ljudi imaju neobjašnjivu sposobnost da predvide budućnost
  27. Teza 23 je preokrenuta zbog rezultata.

Podaci i metode

Svrha ovog istraživanja je da razmotri efikasnost fakultetskih predavanja na smanjenje verovanja u paranormalno i natprirodno. Ova predavanja su imala jedan, ili nekoliko sledećih primarnih ciljeva:

  1. da nauče šta je nauka,
  2. da nauče kako se razlikuje nauka od pseudonauke,
  3. da nauče kako se kritički razmišlja prema novim informacijama.

Naši istraživački kriterijumi sadrže recenzirane empirijske studije koje su:

  1. izmerile sadržaj verovanja u paranormalno pre i posle predavanja,
  2. eksperiment je sproveden unutar univerziteta i fakulteta u SAD,
  3. u većini slučajeva izmerile sadržaj kritičkog razmišljanja pre i posle predavanja.

Jedino sporno u poslednjem kriterijumu je da iako testovi za kritičko razmišljanje nisu bili isti u svim studijama (npr. Cornell Critical Thinking Test naspram Watson-Glaser Critical Thinking Appraisal), svi su sprovedeni sa istim ciljem (da se izmeri kritičko razmišljanje) i bili su nezavisno statistički potvrđeni u drugim empirijskim studijama.

Svako predavanje na koje se odnosi ova studija imalo je malo drugačiji pristup i različit stepen naglašenosti različitih paranormalnih fenomena. Na primer predavanja su imala nazive: „Parapsihologija“, „Nauka i pseudonauka“, „Paranormalne pojave“, „Statistika o paranormalnom“, „Naučne metode u psihologiji“ i „Psihologija kritičkog razmišljanja.“ Istraživači svake studije anketirali su studente da bi izmerili njihovo verovanje u paranormalno (npr. pomoću Skale verovanja u paranormalno – Paranormal Belief Scale) pre i nakon izloženosti sadržaju navedenih predavanja. Iako postoji istraživanje o povezanosti kritičkog razmišljanja i religioznih uverenja[8], mi smo bili više zainteresovani da za način na koji uspešna fakultetska predavanja, specijalno napravljena da poboljšaju kritičko razmišljanje, utiču na smanjenje verovanja u paranormalno. (premda su „tradicionalna religiozna uverenja“ jedna od sedam potkategorija koje se mere Paranormal Belief Scale-om [PBS][9] nju mnogi istraživači koriste).

vpSpec010-zastojetesko05

Bili smo u mogućnosti da prikupimo statističke podatke za samo osam predavanja[10] koji su prikazali opseg i smer promene u verovanju u paranormalno. Ni jedna druga studija nije ispunila istraživačke kriterijume gore navedene. Od onih koja su ispunila, većinu su pohađali studenti psihologije i studije su primenile test relevantnosti da bi se utvrdilo da li su se uverenja u paranormalno promenila na statistički relevantni način nakon što su studenti bili izloženi sadržaju predavanja. U osnovi postavljeno je pitanje da li su se uverenja studenata u paranormalno smanjila. U pet od ovih osam studija kritičko razmišljanje je mereno pre i posle predavanja.[11] Testovi relevantnosti u ovim studijama su odgovorili na dodatno pitanje – da li su se rezultati u kritičkom razmišljanju studenata popravili. Mi smo najviše bili zainteresovani da li se verovanje u paranormalno smanjuje sa povećanjem mogućnosti kritičkog razmišljanja. Sa svega nekoliko studija koje su ispunile naše kriterijume sastavili smo meta-analitičke procedure koje su pretvorile test relevantnosti u korelacije između rezultata pre i posle predavanja. Ovo nam je omogućilo da kombinujemo i napravimo kontrast između studija, kao i da utvrdimo intenzitet povezanosti između promene rezultata pre i posle predavanja.

vpSpec010-zastojetesko09

Rezultati

Prvi skup analiza istražio je da li ova predavanja umanjuju verovanja studenata u paranormalno. Drugi skup analiza je ispitao da li su se rezultati u kritičkom razmišljanju popravili.

Prvo, srednja vrednost veličine efekta vezanog za promenu u stepenu verovanja u paranormalne pojave pre i posle predavanja bila je r=0,67 što je vrlo visok stepen i statistički relevantan. Navodna uverenja studenata u paranormalno su se bitno suštinski smanjila od momenta kad su počeli da pohađaju predavanja do momenta kada su se predavanja završila. Redukcija paranormalnih uverenja je bila toliko značajna da postoji preko 200 studija koje su pokazale da takva veza ne mora ni da postoji da bi ovi rezultati bili statistički i upotrebljivi.[12] Tako da ova predavanja čini se smanjuju navodna verovanja u paranormalno, barem kratkoročno je tako.

S druge strane, srednja vrednost veličine efekta vezanog za promenu u stepenu kritičkog razmišljanja (kao faktora koji smanjuje verovanje u paranormalno) pre i posle predavanja je bila r=0,08. Ova minimalna povezanost nije bila statistički relevantna – zapravo ovaj efekat je mogla imati puka slučajnost. Kad sve saberemo nalazimo da iako su se verovanja studenata u paranormalne pojave smanjila na kraju predavanja, njihova sposobnost da kritički razmišljaju nije pokazala poboljšanje koje bi se s tim dovelo u vezu. To ukazuje na to da oni nisu napustili uverenja u paranormalne pojave zato što su postali bolji kritički mislioci.

To takođe ukazuje da postoje druge varijable koje se kriju ovde: plemenski identitet i socijalna inkluzija.

vpSpec010-zastojetesko08

Socijalna dimenzija kritičkog razmišljanja

Postoji nekoliko razloga zbog kojih su studenti možda prikazali smanjen nivo verovanja u paranormalno uprkos malom ili nikakvom poboljšanju kritičkog razmišljanja. Prvo, moguće je da su studenti zapravo upotrebili svoje nove poboljšane veštine kritičkog razmišljanja u korist smanjenja verovanja u paranormalno, a da to poboljšanje iz nekog razloga nije registrovano testiranjem nakon predavanja. Ipak ovo je veoma malo verovatno da se desi baš u svakoj od pet studija. Ono što se verovatno dogodilo je ono što smo gore napomenuli – redukcija verovanja u paranormalne pojave bez ikakvog paralelnog poboljšanja sposobnosti kritičkog razmišljanja.

vpSpec010-zastojetesko06

Socijalni mehanizmi

Zbog čega su se smanjila verovanja u paranormalne pojave bez povećanja sposobnosti kritičkog razmišljanja kroz ove studije? Mi pretpostavljamo zbog tri socijalna mehanizma. Prvo, sadržaj ovih predavanja je možda povećao kognitivnu disonancu nekim pojedincima, više nego što bi to bio slučaj sa tipičnim sadržajem predavanja iz psihologije i filozofije. Pozivanje studenata na uvodnom predavanju da preispitaju svoja „sveta“ verovanja karmu, astrologiju. Duhovno isceljenje i slično, verovatno je emotivno mnogo komplikovanije od učenja o Frojdu i Sokratu. Kao rezultat toga studenti su se možda distancirali od predavanja (svesno ili ne) i iskusili nešto slično apatiji. Moguće je da su prijavili smanjenje verovanja u paranormalne pojave jednostavno zato što su znali da su ova predavanja za to dizajnirana. Hteli su da izbegnu nelagodnost zbog suprotstavljanja novom materijalu – jednostavno nisu želeli da razmišljaju o tome. A izgledalo je poželjno da prijave smanjenje verovanja u paranormalne pojave, što je moglo biti motivisano apatijom zbog blago nelagodnog socijalnog okruženja (u ovom slučaju predavanja, učionica).

Drugi društveni mehanizam je mogao biti strah od socijalnog isključivanja. Učionica (ili radionica o kritičkom razmišljanju) je suštinski hijerarhijska. U takvim slučajevima lider (profesor ili organizator) distribuira znanje grupi studenata o tome kako se razmišlja. Od njih se očekuje da razumeju informaciju i usvoje je kao istinitu. U ovakvom tipu društvenog okruženja hijerarhija je kruta-postoji učitelj i postoje učenici. U ovakvoj postavci verovanja koja su studenti naveli ne moraju biti autentična jer je moguće da reflektuju strah od represije ili kazne zbog neslaganja sa stavovima profesora ili razreda. Takođe, moguće je da je motivacija potekla i iz snažne potrebe za društvenom inkluzijom, prihvatanjem i nagradom-da se uklope u razred koji je, pretpostavlja se taktički, prihvatio stavove profesora kao ispravne. Za razliku od socijalno indukovane apatije, gore opisane, strah može biti dovoljan da promeni uverenja studenata. Strah od represije i kazne može biti dovoljan da motiviše autentične promene uverenja. Ali bi takve promene bile emotivno motivisane i bez potrebe da se razviju sposobnosti kritičkog razmišljanja.

Treći socijalni mehanizam je povezan sa drugim. U društvenom okruženju sa rigidnom hijerarhijom ( kao što su radionice i učionice) moguće je da su studenti naveli smanjenje uverenja u paranormalne aktivnosti jednostavno da bi se dopali autoritetu u hijerarhiji. Zapravo, moguće je da su studenti naveli nižu stopu uverenja u paranormalno jer su verovali da osobe od autoriteta (npr. profesori) vole da su u pravu, bez obzira na to da li studenti razumeju argumente za njihove stavove. Dopadljivost autoritetu je mehanizam društvenog okruženja jer je profesor u skoro svim slučajevima jedini autoritet u tom okruženju. Da su učionice imale dva profesora umesto jednog i da je svaki imao drugačiji stav prema opravdanosti paranormalnih uverenja, studenti bi možda odgovorili drugačije. Nije neophodno da studenti nauče da kritički razmišljaju da bi se otarasili uverenja u natprirodno. To može biti jednostavna reakcija na generalizovano poverenje u osobe od autoriteta.

vpSpec010-zastojetesko07

Ako se dogodio bilo koji od gore navedenih mehanizama u ovim učionicama ili radionicama, uverenja studenata u paranormalno će se verovatno vratiti na svoj pređašnji nivo čim se oni odvoje od: (1) okruženja koje ih čini apatičnim, (2) okruženja koje vezuje kritičko razmišljanje za socijalnu inkluziju, ili (3) okruženja u kojem osoba od autoriteta promoviše primenu kritičkog razmišljanja prema uverenjima u paranormalno. Zbog toga zabeležena smanjenja paranormalnih uverenja među studentima koji su išli na predavanja, kojima je cilj povećanje kritičkog razmišljanja, mogu biti realna kratkoročno, ali ne i dugoročno. Potrebna je dodana studija da bi se shvatilo kako je najbolje podučavati kritičko razmišljanje da bi to dovela trajno smanjenje paranormalnih uverenja i verovanja u natprirodno.

Autor: Kevin Mekafri & Anondah Said

Reference:

1. Bader, Christopher, F. Carson Mencken, and Joseph O. Baker, 2009. Paranormal America: Ghost Encounters, UFO Sightings, Bigfoot Hunts, and Other Curiosities in Religion and Culture. New York, NY: New York University Press.
2. Moore, David W. 2005. “Three in Four Americans Believe in Paranormal: Little Changes from Similar Results in 2001.” Gallup News Service.
3. Goode, Erich. 2011. The Paranormal: Who Believes, Why They Believe, and Why it Matters. NY: Prometheus Books.
4. Rice, Tom W. 2003. “Believe It or Not: Religious and Other Paranormal Beliefs in the United States.” Journal for the Scientific Study of Religion, 42(1).
5. See, for example, Pennycook, Gordon, James Allan Cheyne, Paul Seli, Derek J. Koehler, and Jonathan A. Fugelsang. 2012. “Analytic Cognitive Style Predicts Religious and Paranormal Belief.” Cognition 123, no. 3: 335–346.
6. Shtulman, 2013. “Epistemic Similarities Between Students’ Scientific and Supernatural Beliefs.” Journal of Educational Psychology 105(1).
7. Gilovich, Thomas. 1991. How We Know What Isn’t So: The Fallibility of Reason in Everyday Life. New York: Free Press.
8. For example, see work by Gordon Pennycook.
9. A Revised Paranormal Belief Scale
10. Based on the following studies (for a full reference list email authors): (1) Benziger, 1984, (2) Burke, Sears, Kraus,& Roberts-Cady, 2014, (3) Manza, Hilperts, Hindley, Marco, Santana, & Hawk, 2010, (4) McLean, & Miller, 2010, (5) Morier, & Keeports, 1994, and (6) Stark, 2012.
11. Two of the studies did not measure critical thinking in addition to paranormal beliefs and a third study was an outlier.
12. A “fail-safe N” was calculated to determine how many subsequent studies with a finding of no effect must exist. Our fail-safe N equaled approximately 242.

%d bloggers like this: