Intervju sa Ivanom Radovićem

U umetnosti su mi uzori svi veliki majstori, počev od kolege koji je nacrtao one bikove u Altamiri.

vpSpec010-intervju-ivan

Ivane, šta za tebe predstavlja umetnost?

Život je umetnost, umetnost je igra, a igra je zakon. To je za mene umetnost. Umetnost je najviši oblik komunikacije. Njome se prenose emocije i ideje, a radost i osećanje koje mi pruža sam čin stvaranja umetničkog dela jeste za mene orgazmički osećaj. Igrati se, i preneti poruku. To je najvažnije.

Ko su ti uzori?

U umetnosti su mi uzori svi veliki majstori, počev od kolege koji je nacrtao one bikove u Altamiri. Kradem od svih, pa i od svojih kolega, i nije mi frka da to priznam, uostalom, to svi rade. Od savremenih umetnika tu je nekoliko njih, ali bih izdvojio nemačkog umetnika Anselma Kifera.

Što se tiče filozofije, moj čovek je Mišel Onfre. Njegova filozofija hedonizma se u potpunosti poklapa sa mojim shvatanjima smisla života i etike. Šamforova maksima: «Uživaj i pružaj uživanje, ne nanoseći zlo ni sebi ni bilo kome, to je sav moral.» – To je to.

Dotakao si se filozofije Mišela Onfrea. Znamo da je on ateista. Često čujemo kako ljudi kažu da su umetnici nadareni od Boga. Šta ti misliš o tome?

Ovo je veoma važno pitanje! Utoliko važnije jer govorimo o umetnosti. Volim bajke, ali u njih ne verujem, pa tako ne verujem ni u Boga. „Svete knjige“ su za mene isto što i bajke o Crvenkapi, Mačku u Čizmama itd. Jedina razlika je u tome što su priče poput Mačka u Čizmama bezopasne i maštovite, a religiozne bajke su dosadne i opasne, jer se pretvore u iracionalne dogme u koje ljudi slepo veruju i u ime dogmi (Boga) su tokom istorije činjeni stravični zločini, a tome smo svedoci i danas. Sanjam svet u kome neće biti ni religije. Filozofija, umetnost, nauka, uživanje u životu, stvaralaštvo, slobodna misao… Pa ima li šta lepše od toga?

Čemu koncept „Boga“?

Ne razumem kako to da u 21. ljudi i dalje veruju u te budalaštine. Religija je nastala onda kada je prvi prevarant prevario prvog naivčinu. Religija nije ništa drugo do najstarija marketinška agencija čiji je zadatak da zaglupljuje i drži narod u pokornosti, a za račun onih koji vladaju. Za uzvrat, sveštenstvo dobija razne beneficija, kao što je neplaćanje poreza, lično bogaćenje putem obmane itd. Jedino tome služi koncept „Boga“. Profesije kao što su profesionalni političar i sveštenik su prevaranske profesije. Niti je politika profesija, niti je religija put ka duhovnosti i spasenju. Imate jedan život i hteli biste čitavu večnost? Ništa nije večno!

vpSpec010-intervju-leader

Religija ili filozofija?

Šta je, po tebi, mitologija?

Ovde moram da citiram Onfrea, koji kaže: „treba raskrstiti s religijom i umesto toga preći na filozofiju. Prestanite da ljude smatrate kretenima i budalama, da pričate priče za malu decu u kojima kažete: “Evo nekog ko je čovek, ali ko to nije, a istovremeno i jeste. Evo nekog ko je Božji sin, ima majku, ali ona nije imala seksualni odnos s njegovim ocem. A njegov sledbenik razdvaja more kako bi proveo svoj narod, pa se to more opet zatvara. On umire, ali posle tri dana još je živ!” Zato prekinimo s pričama za malu decu. Mitologija je lepa, ali hajde da pređemo na nešto drugo i zakoračimo u filozofsku eru koja će nam dozvoliti da kažemo: „Vi ste sad odrasli, naš život je zapisan u vremenu, ostarićemo, umrećemo, nestaćemo i nema ničeg posle smrti. Naš život je kratak i zato ga iskoristimo što bolje umemo. Svaki izgubljen sekund je zauvek izgubljen ako nije proslavljen.“ To je ono što vam nudim i to, de facto, predstavlja hedonističku filozofiju, nipošto ateističku religiju.“

Da li je „božansko nadahnuće“ mit?

Da, ljudi često govore o tom „božanskom“ nadahnuću. I ja sam bio na granici da poverujem da sam „izabran“ zbog čestih epifanija koje doživljavam, ali sam shvatio prostu stvar koju je i nauka objasnila… Neuroni, električni impulsi, sinapse, razmena u ćelijama mozga… Nauka je sve to precizno i jasno objasnila, samo treba

Posegnuti za naukom! Otuda ideje i svo nadahnuće i to je divno. Kada bi Bog i postojao, samo bi smetao. Nema on šta da traži tu.

vpSpec010-intervju-iamthinking

Kakav bog je opisan u „svetim knjigama“?

U tim „svetim knjigama“ Bog je jedan sebični egomanijak, zakeralo koje traži obožavanje i poniznost, sputava život, mrzitelj žena, odobrava robovlasništvo, monstrum je i ubica… Preporučujem svim vernicima da vrlo pažljivo i sa razumevanjem iščitaju svoje „svete knjige“. To je najbolji način da shvate svu besmisao religije i koncepta „Boga“. U tim knjigama je greh sve što je dobro i životno. Uživanje u životu nije greh! Seks nije greh! Žena nije „prljava“ kada ima ciklus! Pokušavao sam ja da čitam sve to, ali mi nije išlo. Književno potpuno nezanimljivo štivo i nebulozne priče. Potpuno nevažne za bilo kakav životni smisao. Mnogi vernici krenu da mi objašnjavaju kako „treba čitati između redova i tražiti dublji smisao!“ Neću, bre, da čitam između redova nego redove! Ako vam je to „reč Božja“ zašto vam je nije izdiktirao kako treba, a ne sad ja da tumbam po glavi šta je pisac hteo da kaže i da tražim dublji smisao u tome što Bog potamani čitave gradove u svom besu i ljutnji, jer ga neki čobanin nije dovoljno obožavao. Onda vernici kažu: „ali to je bilo drugo vreme, moraš se staviti u taj kontekst i odatle to posmatrati…“ Daj, bre, manite me te priče.

Poštuješ li religiju?

Religiju ne mogu da poštujem. Nijednu! Ne mogu poštovati nešto što duboko prezirem i smatram da je zlo u samom korenu. Tradicija? Pa imale su stare Maje tradiciju da svake godine pobijaju dvadesetak hiljada saplemenika kako bi njihovi vračevi i proroci prizvali bogatu godinu. Izvade im srce dok još kuca, pa odseku glavu i bace niz piramidu i tako danima dok im se ne „javi“. Divna je ta tradicija. Zar ne? Za mene, tradicija je jutarnja kafa, šetnja, rođendani i tako te obične svakodnevne stvari… Odem ja i na krsne slave, ali ne zbog sveca, već da se družim, da kušam razne đakonije i tako.

Kada sam bio jako mali, pre nego što sam krenuo u školu, pitao sam dedu: „Kako je to Hrist vaskrsao?“ Deda mi je odgovorio: „Kada su ga skinuli s krsta i sahranili, njegovi sledbenici su noću, kradom, odneli telo, sakrili ga negde i izmislili priču o vaskrsenju kako bi mogli da zaluđuju masu i da to koriste…“ Meni je ovaj odgovor bio savršeno logičan! I, eto, uspeli su da zalude mase… I Isusovi sledbenici, i Muhamedovi, i Budini itd. Sve je to, po onoj narodnoj, isto – samo drugo pakovanje!

vpSpec010-intervju-puppet

Šta je onda tvoj dar?

Moja nadarenost nije božja stvar već stvar mog mozga i moje životne percepcije i energije. Ne razumem one ljude koji sve ovo znaju, a i dalje glume da su nekakvi vernici. Nije sramota uvideti grešku i promeniti mišljenje. To je odraz inteligencije! Sramota je i tužno izabrati da budeš glup, ako to već nisi.

Da li je maštovitost dar?

Dakle, bajke su fantastična stvar, ali samo ako su u funkciji mašte, zabave ili neke dobre pouke!

Kako danas izgleda baviti se umetnošću u Srbiji?

Ovde je odavno sve obezvređeno. Beda je katastrofalna! Za takvo stanje, delom, su zaslužni i sami umetnici. Nije umetnost samo pejzažić, portretić i mrtva prirodica… Umetnost, rekli smo, nosi poruku. Umetnička poruka jeste najsnažniji vid poruke. Umetnici imaju veliku društvenu moć, a oni to kod nas slabo koriste, osim nekoliko izuzetaka. Strah, lenjost, apatija, očekivanje da se negde grebneš za neku izložbicu, projektić ili mestašce u nekoj od ustanova kulture, ima tu svega pomalo.

Smatraš li da bi umetnici trebalo da budu više društveno angažovani?

Mislim da je svaki umetnik, koji drži do dostojanstva i etike, obavezan da se bavi politikom kao što se bavi umetnošću. Na ovaj ili na onaj način da bude angažovan. Svojevremeno sam hteo da pravim stranku, pa sam odustao od toga, ali se bavim politikom na druge načine.

Vrlo često me pitaju: zašto se zamlaćuješ politikom, pa, evo, da im odgovorim.

Bavim se politikom jer nisam idiot. Na politiku gledam kao na skulpturu. Imam potrebu da klešem, da vajam, da oduzimam, dodajem, da oblikujem i da poliram skulpturu dok ne dobijem estetski zadovoljavajuću formu koja nosi poruku, a u slučaju politike, poruka je rezultat! Taj rezultat treba da bude jasan, opipljiv i nedvosmislen, bez zamotavanja u oblande nekakvih zastarelih ideologija levog, desnog i sličnih budalaština… To je za muzej, to je izumrlo. Rezultat politike treba i mora da bude: dobar životni standard građana, sloboda misli i poštovanje ljudskih prava. Vrlo jasno i praktično. Tako i na Srbiju gledam kao na veliku neartikulisanu gromadnu formu koju treba klesati, vajati, polirati i dovesti u red. Estetski, ekonomski i svakojako. Siguran sam da u ovoj zemlji može mnogo lepo da se živi! Eto, zato se bavim i politikom. A i zabavna mi je. Igram se. Od mojih igrarija bar ne strada ničiji džep, porodica ili čitav narod, kao što je to slučaj sa igrarijama ovdašnjih političara koji nikada u životu nisu umeli da privrede ni jedan jedini dinar niti bilo kakvu opipljivu vrednost! Samo lažu, kradu, maste, spinuju i ubijaju građane ove zemlje. Da, ja ih optužujem za teško ubistvo, jer beda, koju njihov lopovluk proizvodi, ubija!

vpSpec010-intervju-prettier

Da li je narod žrtva političara?

Ne smatram da je narod jadan i da je žrtva. Narod to sam bira i, kao da uživa u mazohizmu i u nekakvoj ulozi žrtve. Ljudi treba da se bore, da pruže otpor lopovluku, a ne da se zamlaćuju teorijama zavere i kojekakvim dnevnim budalaštinama koje proizvode fabrike mediokritetskih medija u Srbiiji… Moj deda je govorio: „Teorija zavere kod nas postoji i zove se: LOPOVLUK, NEODGOVORNOST i NERAD!“

Dakle, nisi optimista?

Ranije sam bio optimista da se stvari mogu dovesti u red. Sada više nisam optimista. Nažalost, mislim da dupke propadamo.

Ivane, da li ti, kao umetnik, vidiš i nekakva rešenja za ovu situaciju?

Naravno da ih vidim. A mislim da to vidi svako ko iole malo ume da razmišlja. Rešenja su tu, na dohvat ruke! Samo malo ko želi da ih se maši, jer tu ima posla, a i opasno je! Da bi se došlo do rešenja mora istrajno i naporno da se radi, a i treba hrabrosti, da ne kažem m***.

Zagovornik si reformi i obrazovanja?

Znamo kako u Srbiji završavaju istinski reformatori, prosvetitelji i rodoljubi (reč „patrotizam“ mi se ogadila, a kada kažem rod – mislim na ljude sveukupno, tako da mi ovo „rodoljublje“ zvuči adekvatnije). Dositeja smo izbacili iz škola, a ubacili Svetog Savu. Još su uveli i predmet koji ima potpuno besmislen naziv „veronauka“. Vera i nauka? Smešno! To je teška indoktrinacija, zloupotreba i zaglupljivanje dece! To je zločin. Zar ne postoji dovoljno crkvi i manastira gde bi se mogla održavati ta „veronauka“, nego se moraju uzurpirati škole? U politici, reformatori u Srbiji, završavaju još strašnije. Znamo i kako.

Eto, jedno od najvažnijih rešenja je obrazovanje! Nauka, umetnost, slobodno i kreativno stvaralaštvo! To je duhovnost, a ne dogma! To je osnov! Znanje je temelj za blagostanje! „Knjige, braćo, knjige! A ne zvona i praporci!“

Dakle, gde su rešenja?

Ona sigurno nisu u tumaranju i pretumbavanju po srednjem veku! Evo nekoliko:

Lustracija. Novi ljudi, nove organizacije, potpuno nove ideje! Novi izborni zakon, jer je ovaj katasrofalan, mafijaški i nedemokratski. Podstaknuti preduzetničku inicijativu i pomoći privrednicima. Ako ne znamo kako, eno, Edi Rama, kolega umetnik i premijer Albanije zna, pa to prepisati, a ne da se tek tako daje 9000 evra subvencija po radnom mestu! Ukinuti preko 170 kojekakvih agencija i kancelarija koje iz budžeta usisaju godišnje oko 800 miliona evra! Najstožije PRIMENJIVATI zakon u slučaju i najmanje korupcije. Kažnjavati lopovluk i vršiti povraćaj pokradenog! Zabraniti strankama da troše novac iz budžeta za kampanje! Ako su sposobni – neka se za novac snađu sami. Oporezovati sve crkvene zajednice. Onemogućiti monopol u privredi. Banke obavezati da smanje kamate na minimalne. Osnovati državni projektni centar, gde bi građani mogli da predlažu projekte, a država da omogući realizaciju dobrih projekata. To se može organizovati i na opštinskim nivoima.

vpSpec010-intervju-horseandgoat

Kako bi se to odrazilo na prosečne građane?

Samo ovih nekoliko predloga bi nas dovelo do prosečne plate od 1000 evra u Srbiji za tri do šest meseci! Zakonom ograničiti minimalnu i maksimalnu platu. Nešto takvo postoji u Švajcarskoj. Političari na funkcijama, počev od opštinskih pa do skupštinskih moraju imati ne više od prosečne plate u Srbiji! Politika nije profesija, a funkcija je privremena. Politikom se bavi usput. Dodatno oporezovati idiotske rijalitije… Vi dodajte predloge dalje…

Ko treba da vodi državu?

Inače, mislim da ovaj nakaradni svet ne mogu spasiti bankari i slična japi birokratska zanimanja, već samo kreativni ljudi… Umetnici, zanatlije, filozofi, zemljoradnici… Oni treba i da vode državu, jer oni najbolje znaju kako da se domaćinski odnose prema budžetu koji bi im bio poveren. Ja nikada nisam kupio skupu talensovu boju. Zašto bih? Talensova boja neće poskupeti moju sliku. A i nisu je kupovali ni Leonardo ni Rafaelo ni Ticijan…

Da li se to preporučuješ kao kandidat na nekim budućim izborima?

Zašto da ne? Prosečna plata 1000 evra i penzija 800! I to bi bio moj politički program. Sve je stvar dogovora. I država je DOGOVOR! A mi se ovda odavno nismo dogovarali, nego igramo kako nam nekakvi prevaranti i hohštapleri sviraju. Ja bih, u svakom slučaju to odradio, i vratio bih se u atelje. Ja nisam kao ove bitange što slažu i za velike i za male stvari i ne trepnu. Nikad ne odgovaraju, a načine nepopravljivu štetu! I tako iz decenije u deceniju! To su bubašvabe, krpelji, stenice, paraziti! Baš sada radim jednu seriju crteža koja se zove “Paraziti”.

Eto, izaberite moj tim da ovo odradi i da posle mogu da se bavim umetnšću na miru, a ne da prodajem sliku za 300 evra na 10 rata zbog ove bede! Ljudi vole umetnost, ali ona je skupa, a ovo što mi imamo danas nije država, već Parizer Enklava, privatni feud sa obrisima robovlasničkog uređenja, u kome caruju beda, siromaštvo, strah i neznanje. Kome treba umetnost ako je stomak prazan?

vpSpec010-intervju-narcissus

Pomenuo si Tim? Imaš li Tim?

Imam Tim. O tome, ako i kada do toga dođe. Za sada više ne razmišljam da se bavim politikom na taj način, ali nije isklučeno da se nekada ponovo aktiviram.

vpSpec010-intervju-river

Šta radiš ovih dana i hoćemo li uskoro videti neku izložbu?

Moja koleginica, Dragana Dražović Ilić i ja, upravo pripremamo jednu konceptualnu izložbu. U fazi smo traženja prostora… Ja, pomalo, bojkotujem Galerije. Ne konkurišem za izložbe u njima iz svojih principa, osim ako mi ne ponude odgovarajuće uslove. Volim žive prostore, a ovdašnje Galerije to, nažalost, nisu. Ne jurim broj izložbi, već kvalitet.

Spremam i samostalnu izložbu u jednoj predivnoj velikoj galeriji u Francuskoj sledeće godine.

Kako stvaraš svoja dela?

Uvek uporedo radim više ciklusa i uvek se igram. Nekad čujem kako kolege kažu: „moraš se pomučiti da bi napravio dobro umetničko delo.“ Ja ne mislim tako. Da sam hteo da se mučim radio bih na baušteli ili kao rudar. Ja uživam dok živim umetnost i sve pravim lako. Što bi se reklo – meračim. Malo mi idu na žive ovi što me pitaju: „Kad ćeš da mi daš neku sliku?“ Na to im često odgovorim: „Čim mi ti daš veš mašinu ili plazma TV, daću i ja tebi sliku.“

Pored navedenog, bavim se i fotografijom, koorporativnim imidžom, grafičkim i web dizajnom, dizajnom ambalaže, digitalnom štampom, pa čak i prometom nekretnina, gde imam veliko iskustvo.

Pišeš, komponuješ, ilustruješ, dizajniraš…

Puno pišem. Poeziju, prozu i angažovane tekstove. Volim da pevam i komponujem. Ne notama, nego, onako, u glavi. Tako da imam puno svojih komponovanih pesama na srpskom i engleskom.

Trenutno uporedo pišem i ilustrujem dve novele koje ću objaviti u jednoj knjizi. Kao osnovu poruku jedne od novela uzeo sam filozofiju Mišela Onfrea i Marka Aurelija, a u njoj ću dati i neko svoje viđenje približno idealnog društvenog uređenja. To je priča o izmišljenom svetu čija se civilizacija temelji na antičkom Rimu. Biće gotovo onda kad završim. Ne žurim. Pišem još jednu knjigu iz oblasti političke teorije i komunikacija, čiji je radni naslov „Matematika politike i univerzalni jezik“, ali, o tom po tom.

Držim i umetničke radionice za decu predškolskog i ranoškolskog uzrasta. Tu pravimo svašta. Tek to je praznik. Do sada sam imao radionice sa decom na Adi Ciganliji, a uskoro kreću radionice u Laudon Bistrou na Bežanijskoj Kosi i u Klubu Oskar na Žarkovu.

Ivane, zahvaljujemo ti se na intervjuu i želimo ti srećan rad i da se kvalitetno igraš!

Hvala vama.

Autor: Vladimir Božanović