Projekat ljudskog genoma

Izvor: Elementarium: Projekat ljudskog genoma

Kako je rivalitet javnog i privatnog sektora, okončan intervencijom američkog predsednika, motivisao istraživačke timove da završe epohalnu studiju o ljudskom genomu u rekordnom roku sa rekordnim rezultatima

Ljudska žeđ za dešifrovanjem kodova koje je evolucija zaključala u našim telima i umu nije se ugasila od trenutka kada smo ovladali osnovnim naučnim metodama i oruđima. Kao što se čovek okretao zvezdanom nebu u želji da otkrije jesmo li sami u ogromnim prostranstvima našeg univerzuma, na isti način je gledao i u sebe – u gradivne blokove od kojih je sazdano naše telo, u mentalnu infrastrukturu od koje je satkana naša podsvest, kao i u genetsko nasleđe zapisano u našoj DNK.

UTOPIJSKI PROJEKAT

Koliko su tajne naših gena krucijalne za napredak u medicini i tretmanu bolesti poput dijabetesa i raka, govore nebrojena istraživanja u koja su uloženi enormni napori, finansijska sredstva, energija i vreme naučnika ne bi li se dobio još neki odgovor na neodgovorena pitanja. Kruna ovakvih pokušaja svakako je bio Projekat ljudskog genoma (Human Genome Project – HGP) – internacionalni naučnoistraživački projekat koji je za cilj imao sekvenciranje parova baza koje čine ljudsku DNK, ali i pojedinačno identifikovanje i mapiranje na hiljade gena našeg genoma.

Ova epska studija započeta je 1990.godine pod pokroviteljstvom Nacionalnog zdravstvenog instituta (NHI) i Ministarstva za energiju Sjedinjenih Američkih Država. Ove dve institucije, zajedno sa konzorcijumom naučnih centara iz Velike Britanije, Nemačke, Japana, Kine, Francuske, Kanade i mnogih drugih zemalja sa kojima se razvila spontana saradnja, započele su rad na dekodiranju DNK; predviđeno je da projekat traje 15 godina, a njegova „težina“ je oko tri milijarde američkih dolara. Obim projekta, koliko se god činio monumentalnim, morao je biti dorastao cilju koji su njegovi tvorci zacrtali – pronaći gene koji su odgovorni za bolesti sa kojima se čovečanstvo još bezuspešno bori, i to znanje primeniti u njihovom tretiranju.

Ideja konzorcijuma je bila da konačne rezultate projekta, po njegovom završetku, stavi na apsolutno raspolaganje naučnoj javnosti i institucijama širom sveta, pruživši im na taj način priliku da u svoja istraživanja uključe podatke do kojih sami ne bi mogli da dođu. Prvi problem u ovom inače utopijskom projektu javio se kada je na scenu stupila konkurentska grupacija, finansirana od strane privatnih fondova, a koja je za znanja stečena ovim istraživanjem imala sasvim drugačije planove.

vp016-projekat-dna-03

RAT GENOMA

Ozbiljnija medijska pažnja i znatiželja javnosti poklonjena je projektu osam godina nakon njegovog starta. Jedan od naučnika koji su radili u Nacionalnom zdravstvenom institutu, dr Kreg Venter, nezadovoljan stopom progresa koji je projekat postizao, odlučio je da uzme stvar u svoje ruke.

Naime, Venter je bio uveren da se korisne informacije mogu izvući iz ljudskog genoma na mnogo brži, jeftiniji i efikasniji način. Metod koji je promovisao i po kome je i danas čuven zove se shotgun sequencing, a praktično podrazumeva sekvenciranje čitavog genoma odjednom. Koliko god da se hrabrim i progresivnim činio, ovaj metod je ipak prvenstveno bio kontroverzan, jer je budio sumnju mnogih stručnjaka u svoju efikasnost i temeljnost.Kako mu nije pošlo za rukom za pronađe dovoljno istomišljenika i finansijera za svoje ideje, Venter je rešio da napusti javni projekat i okrene se privatnom sektoru, pa je 1998.osnovao firmu Celera Genomics i najavio da će imati finalne rezultate dekodiranja ljudskog genoma do 2001.

Ovim potezom je objavljen rat genoma koji nije bio blagonaklon prema zaraćenim stranama, ali je, kako to često naučni ratovi umeju da čine, motivisao i podstakao obe grupe naučnika da maksimiziraju svoj napor i završe svoj naučnoistraživački rad pre nego što to učini konkurencija.

Fundamentalna razlika u pristupu dveju grupa bazirala se na metodama koje su koristile u sekvenciranju. Dok je javni projekat odabrao da se služi sporijom, ali metodičnijom strategijom, Celera je odlučila da se drži shotgun metode. Razlike, nažalost, nisu ostale samo na ovome.

vp016-projekat-dna-01

ZNANJE NA TRŽIŠTU

Celera je započela svoj projekat nakon što je javni sektor radio već punih osam godina, u trenutku kada su računari imali veću procesorsku snagu, a laboratorije tehnološki superiorniju opremu, i nije se ustezala da u svoj rad inkorporira osmogodišnju zalihu javno dostupnih rezultata Projekta ljudskog genoma.

Ono što je najviše smetalo naučnoj zajednici bila je distribucija dobijenih podataka. Institucije koje su učestvovale u konzorcijumu su svoje podatke učinile javno dostupnima bez ikakvog ograničenja, dok je Celera naplaćivala visoke članarine za sve one koji su želeli da steknu uvid u rezultate njihovog istraživanja. Vođe projekta su bile ponosne zbog činjenice da jeGenBank, njihova otvorena i konstantno ažurirana baza podataka, u trenutku po objavljivanju završnog rada imala preko 300.000 poseta naučnika iz zemalja u razvoju, dok je konkurentska kompanija mogla da se pohvali sa svega pedesetak uplaćenih članarina, od kojih su većinu činile farmaceutske kompanije. Celeri je zamereno što diskriminiše siromašne zemlje, koje nisu bile u situaciji da uplate neophodne takse za korišćenje podataka, i što pokušava da komercijalizuje nešto toliko apstraktno kao što je genom.

Ovakav nekolegijalni i neetički pristup bio je trn u oku javnosti koja je pomno pratila u kom se pravcu kretao rat genoma. Kao kontraargument za svoje poteze Celera je koristila činjenicu da javni projekat koristi tri milijarde dolara od novca poreskih obveznika, dok ona donosi kvalitetnije rezultate za mnogo manje vremena i za svega 300 miliona dolara iz privatnih fondova, ali time nije uspela da pridobije javno mnjenje.

PATENTIRANJE GENA

Poslednji pokušaj Celere da komercijalizuje svoje istraživanje je istovremeno bio i razlog za krah kompanije. Njen predsednik, doktor Venter, otišao je korak dalje u nastojanju da spoji nauku i biznis, pa rešio da podnese zahtev za patentiranje 6.500 ljudskih gena. Na ovaj način bi nosilac patenta imao prava da traži naplatu od bilo koga ko bi želeo komercijalno da koristi informacije koje je on zaštitio, makar te informacije bili i sami geni.

Zauzvrat, Celera je spustila loptu i najavila kako će godišnje objavljivati rezultate dekodiranja koji će biti javno dostupni, ali će njihova redistribucija, kao i praktična upotreba biti zabranjene.

U martu 2000, američki predsednik Bil Klinton izjavio je kako sekvenca genoma ne može biti patentirana, već ona sama i sve informacije o njoj moraju biti dostupne svima koji ih žele.

Ova izjava je bila veliki udarac za korporaciju Celera. Akcije iz oblasti biotehnologije su pale, i izgubljeno je oko 50 milijardi dolara na berzi za samo dva dana.

vp016-projekat-dna-02

POMIRLJIVI PREDSEDNIK

Mada su dve grupe naučnika imale nepomirljive razlike u načinu na koji su realizovale svoja istraživanja, sasvim je verovatno da je konkurencija pogurala javni projekat ljudskog genoma ne bi li ubrzali proces i držali korak sa tempom koji je Celera diktirala.

Prva finalna, radna verzija sekvence je bila planirana za 2005, ali je javnosti bila dostpuna već u februaru 2001. godine. Dva projekta objavila su svoje rezultate sa razlikom od jednog dana; javno finansirani projekat u časopisu Nature, a privatni u časopisu Science. Opisane su metode koji su naučnici koristili u sekvenciranju genoma i ponuđena je analiza sekvence.

Studija je predstavljena kao zajedničko delo svih institucija koje su učestvovale u njenom stvaranju, pa je iz saopštenja za medije moglo da se razume da su se dve struje konačno pomirile i rešile da jedna drugoj svojim resursima pomognu, umesto da energiju fokusiraju u pravcu javnog rata koji su vodile. Dr Venter je višegodišnje nadmetanje nazvao omanjim neslaganjem između naučnika, ali je nedvosmisleno izmirenje na direktan način poteklo iz izjave predsednika Klintona. Zajedno sa premijerom Ujedinjenog Kraljevstva Tonijem Blerom, šef Bele kuće je održao dramatičan i poetičan govor koji je slavio dostignuće svih naučnika koji su radili na njemu.

Klinton je nadahnuto poredio mapiranje genoma sa Galilejevim zvezdanim mapama i naglasio kako će deca naše dece za rak znati jedino kao za sazvežđe. Veličao je završnicu desetogodišnje trke između zavađenih naučnika, i insistirao na tome da znanje o ljudskom genomu mora pripadati svima i mora biti korišćeno od strane svih za dobrobit čovečanstva.

Shotgun metoda sekvenciranja genoma danas je opšteprihvaćena i korišćena u naučnoj zajednici širom sveta.

Autor: Nevena Grubač

%d bloggers like this: