Kako znamo da je Deda Mraz izmišljen?

Izvor: Patheos.com “How Do We Know That Santa is Imaginary?”

Ne poznajem ni jednu jedinu odraslu osobu koja zaista veruje u Deda Mraza.

U Sjedinjenim Američkim Državama, decembar znači da se na stotine miliona ljudi priprema za veliki dan 25. decembra. Te pripreme vidimo svuda oko nas: ljudi postavljaju drveće u svoje dnevne sobe i vence na vrata, vidimo svetla na zgradama i žbunju, a tu je i velika kupovna groznica koju je nemoguće propustiti.

Pomešan sa svim tim jeste i Deda mraz. Možete sedeti Deda mrazu na kolenu i razgovarati s njim u trgovačkom centru, i videti ga na paradama širom zemlje. Na televiziji se prikazuju specijalne emisije o Deda mrazu, puštaju se pesme o njemu, prodaju se kolačići u obliku Deda mraza, posteri, knjige, ukrasi itd. Deda mraz ima jedan od najboljih odeljenja za odnose s javnošću na čitavoj planeti.

Čak i pored svega toga, i pored činjenice da su mnogi od nas verovali u Deda mraza kada smo bili deca, ja ne poznajem ni jednu jedinu odraslu osobu koja zaista veruje u Deda mraza. Vi ste verovatno u istoj poziciji. Ne verujete u Deda mraza, iako ga vidite posvuda, a u njega ne veruje ni bilo ko drugi koga poznajete.

Kako se ovo dešava? Jeste li ikada razmišljali o tome? Zato što je to stvarno izvanredno. Kako možemo vi, i ja, kao i skoro svaka odrasla osoba u Americi, znati da je Deda mraz izmišljen sa sto postotnom sigurnošću? Šta nam daje taj nivo poverenja? Zašto nemamo nimalo sumnje?

Ako malo promislite o tome, uvidećete da Deda mraz ima jedan veliki problem kada je u pitanju njegovo odeljenje za odnose s javnošću – oni daju prevelika obećanja, a premalo ih ostvaruju. Drugim rečima, postoji definicija Deda mraza koja je široko rasprostranjena u javnosti, ali ta definicija nije održiva kada se ispita.

Istorijski gledano, čitav lik Deda mraza je uobličen pesmom „Bila je to noć pre Božića“, koja je objavljena 1823. godine u njujorškom časopisu „Sentinel.“ Pesma je nakon toga reizdana i otpevana na milione puta, do tačke da većina Amerikanaca može da izrecituje celu pesmu, ili barem neke delove, napamet. U ovoj pesmi, koja je kraća od 600 reči, sve karakteristike Deda mraza su uklesane u kamenu zbog izuzetne popularnosti ove pesme. U njoj smo saznali za leteće sanke, osam irvasa (uključujući i njihova imena), za dimnjak koji se koristi kao mesto ulaska u kuće, vreću s igračkama, za belu bradu i okrugli stomak. Ovaj lik je dodatno pojačan široko rasprostranjenim reklamama Coca-Cole i drugim ilustracijama u toku dvadesetog veka. Ako ste primetili, Deda mraz u pesmi nosi krzno, no sada je njegovo odelo univerzalno crvene boje sa belim ukrasima – identično bojama konzerve Coca-Cole.

Stoga, vi, i zapravo svi u Americi, imamo set osobina Deda mraza pohranjen u našem kolektivnom sećanju. Kao dodatak sankama, irvasu, dimnjaku i vreći s igračkama, tu su još i radionica na Severnom polu, vilenjaci, Rudolf itd.

Problem je u tome što, kako odrastamo, mi shvatamo da nijedna od ovih osobina nije istinita. Ne postoje leteći irvasi, na primer. Svako to zna. Stoga ne postoje ni leteće sanke. Čak i da postoje, nema šanse da se na sanke utovare sve te igračke za sve dobre devojčice i dečake širom sveta. Niti ima dovoljno vremena da se sanke spuste na svaki krov u jednoj noći. Štaviše, pesma je zasnovana na modelu individualnog doma sa kaminom, a taj model zaista ne odgovara milionima stanova i njihovim nedostajućim krovovima i dimnjacima. Isto tako znamo da ne postoje ogromne fabrike na Severnom polu, niti porobljeni vilenjaci koji prave igračke, pogotovo zbog toga što većina igračaka danas dolazi sa vidljivim oznakama o njihovom kineskom poreklu. I tako dalje.

“U realnosti svaka „uslišena molitva“ zapravo je slučajnost.”

Ono što svi shvatamo kao odrasli jeste da nijedna od glavnih osobina Deda mraza nema osnova u realnosti – da jednostavno ne mogu biti istinite. Stoga, mi znamo da je Deda mraz izmišljen i potpuno smo sigurni u to.

Ono što smo ovde opisali jeste tehnika koja se može koristiti u širem kontekstu kako bi se pobile druge stvari.

Prvi korak jeste da se napravi lista osobina ili svojstava neke stvari.

Drugi korak jeste da se pogleda svaka osobina u prvom koraku i ispita da li je ona održiva u realnom svetu.

Treći korak jeste da se sagleda status svih tih osobina zajedno nakon drugog koraka. Korišćenje ove tehnike na Deda mrazu je lako jer sve te osobine padaju u vodu u drugom koraku i stoga nemamo ništa da razmatramo u trećem koraku. Deda mraz je očigledno plod mašte.

Šta ako primenimo istu ovu tehniku na Boga iz Biblije? To je zaista jedna zanimljiva vežba. Morali bismo da napravimo listu osobina, ali to je lako za uraditi koristeći rečnike, Bibliju i Simbole apostola. Na primer, sveznanje je jedna od poznatih Božijih osobina, pa postavljamo pitanje: da li je Bog sveznajuć? Moguće je pronaći mesta u Bibliji gde se jasno vidi kako ovo nije istinito. Postanak 2:18-20 je jedan dobar primer za to. Postanak 3:9-11 takođe. Dakle, osobina sveznajućeg nije istinita.

Bog navodno uslišava molitve. Ali, ako uzmemo vremena da ispitamo ovu osobinu, mi pronalazimo da je u realnosti svaka „uslišena molitva“ zapravo slučajnost. Možemo primetiti, na primer, da ako se molimo Bogu da izleči osobu kojoj je amputiran ud tako što će mu ga povratiti, te molitve neće biti uslišene. Pošto smo eliminisali mogućnost slučajnog uspeha u slučaju kao što je ovaj, slučajnost ne može stvoriti iluziju „uslišene molitve“ i tako molitva nikada ne biva uslišena. Nakon što smo detaljno proučili molitvu, shvatili smo da je verovanje u molitve zapravo sujeverje.

Ako napravimo listu svih glavnih osobina Boga kao što je ova, dolazimo do zaključka da sve one padaju u vodu i zato možemo biti jednako sigurni da je Bog izmišljen kao što smo sigurni u slučaju Deda mraza.

Ovo je stvarno fascinantno ako malo bolje razmislite o tome. Ako su i Bog i Deda mraz jednako imaginarni, i to provereno, kako to da milijarde ljudi na planeti Zemlji veruju da je Bog stvaran? Prvi razlog je taj što većina vernika nikada nije uzela vremena kako bi načinila bilo kakvu analizu, delom i zbog toga što oni nemaju želju da saznaju istinu. Na primer, ako trenutno verujete u život nakon smrti, i ako planirate da se ponovo sretnete sa voljenom tetkom Seli kada umrete, možda nećete imati nikakvu želju da si dokazujete kako je Bog imaginaran.

“Možete sedeti Deda Mrazu na kolenu i razgovarati s njim u trgovačkom centru, i videti ga na paradama širom zemlje.”

Drugi razlog je taj što postoji veliki broj zabluda i pristrasnosti koji zajedno rade na održanju vere u Boga. Na primer, ako niste uvežbani da budete kritički mislilac, možete koristiti pristrasnost potvrđivanja i slučajnosti kako bi izgledalo da su molitve uslišene. Možete iskoristiti i placebo efekat. Post hoc zabluda stvara iluziju da molitve imaju efekta kada, zapravo, nemaju. I tako dalje. Ako se predate svim tim mentalnim izletanjima sa pruge, ostaće vam iluzija da molitva deluje. Onda kada se velike grupe hrišćana okupe zajedno u velikoj odzvanjajućoj crkvenoj dvorani, grupno mišljenje preuzima kontrolu i svi u toj zajednici misle kako molitva deluje.

No, realnost situacije je očita svakom racionalnom, nepristrasnom posmatraču: molitva je sujeverje. A Bog definitivno nije sveznajuć. I Bog nije napisao Bibliju. I tako dalje kroz sve božije karakteristike. I tako znamo, bez ikakve sumnje, da je Bog imaginaran. Ni jedna jedina osobina koja se pripisuje Bogu nije izdržala analizu.

Šta sada? Izazov je u tome da edukujemo opštu populaciju tako da oni mogu postati kritički mislioci. Nama bi, kao društvu, to bilo od velike koristi. Prvo, da je opšta populacija edukovana na ovaj način, sve bismo bili cepljeni protiv pristrasnosti potvrđivanja, sujeverja, placebo efekta, grupnog mišljenja i post hoc zablude, pogotovo kada se one koriste u svetu politike. Dodajmo tome i to da nije zdravo imati društvo ispunjeno milionima građana koji veruju u i pričaju sa izmišljenim bićima u svom svakodnevnom životu.

Bog je imaginaran. Imaginaran je kao što su to Deda mraz i Rudolf. Što pre stvorimo društvo gde će većina populacije razmišljati kritički i ovo razumeti, to će nam svima biti bolje.

Autor: Marshall Brain

vpSpec009-deda-mraz

%d bloggers like this: