Prevara B17

http://srdjl.tumblr.com/post/69065828888/prevara-b17

vpSpec008-bademi

Studije su pokazale da u tretmanu kancera amigdalin (odnosno tzv. vitamin b17) ne samo da nema nikakvu efikasnost već je i opasno toksičan.

vpSpec008-hemija

Karcinomi i maligne bolesti uopšte jesu polje u kome medicina još uvek generalno gledano nema rezultate koji bi se mogli nazvati zadovoljavajućim. Neke karcinome, kao što su npr. karcinom grlića materice ili karcinom debelog creva, zahvaljujući široko dostupnim skrining metodama (Papanikolau i FOK) moguće je otkriti na vreme, dok je neke pak, kao što je npr. karcinom pluća, moguće otkriti tek kada oni postoje već godinama. Mnogi, nažalost i u svetu a ne samo kod nas, budu otkriveni tek u stadijumu kada postojeći terapijski modaliteti ne mogu ništa da učine i takvi pacijenti onda ulaze u pravu zonu sumraka. Gotovo nepostojeće sistemsko palijativno zbrinjavanje ih, uz nadu da se ipak nešto može učiniti, prepušta raznoraznim “alternativnim” isceliteljima i čudotvorcima. U takvom stanju pacijent se, poznato je, hvata za slamku i pokušaće sve, pogotovo ako mu neko još kaže kako će mu izlečiti ono što zvanična medicina nije uspela. Na kraju čak, sam pacijent ni ne mora biti u terminalnom stadijumu da bi se pored konvencionalnog tretmana okrenuo i tim paramedicinskim metodama lečenja.

Za samu zvaničnu medicinu uzimanje bilo kakvih “alternativnih” preparata nije problem dokle god ti preparati ne škode samom pacijentu i dokle god ga ne odvlače od konvencionalne terapije. Čak i ako za takvo “lečenje” pacijenti izdvajaju basnoslovne sume to nije nešto čemu će se lekar protiviti, jer nije na lekaru da juri svakolike prevarante i šarlatane koji se bogate na ljudskoj nesreći. Sad, naravno da će lekar ukazati na to da takve metode nisu objektivno dokazane bilo čime osim “majke mi, izlečila se tetka od šurnjaje mog komše iz sela”, ali kako će sam pacijent trošiti svoje pare to je njegova lična stvar. Ono što je lekaru bitno je da pacijentu nekakvi homeopatski lekovi npr. neće naškoditi budući da je u pitanju najobičnija zašećerena vodica, koja može i imati određeni placebo efekat u smislu psihičke stabilizacije samog pacijenta i vere u uspeh ukupnog lečenja, a što je veoma, veoma važno.

Međutim kada se na tržištu pojave preparati koji ne samo što ne pomažu već su i štetni ─ onda već mora da se reaguje!. Postoji već ustaljena šema sa svim tim “čudotvornim preparatima”, nevezano da li su štetni ili nisu ─ prvo se pojave kroz tekstove na portalima i u novinama u kojima “stručnjaci” objašnjavaju kako je taj preparat maltene “eliksir mladosti”, kako nema šta ne leči i kako ga, naravno, farmaceutska mafija drži pod blokadom kako ne bi izgubili profit na konvencionalnim lekovima koji se primenjuju u toj oblasti. Onda se napravi emisija-dve-tri na nekim televizijama gde se pojave promoteri u plaćenim terminima, objave svetu da je čudo tu, samo treba da odšetaju do prve apoteke i kupe ga. Garantovano leči sve, nema kontraindikacija, nema neželjenih efekata, samo što ne diže iz mrtvih!

Ovih dana se upravo susrećemo sa jednim takvim preparatom ─ u pitanju je tzv. “vitamin b17”. Neću prenositi šta mu sve pripisuju, nemoguće je da niste pročitali bar jedan od tekstova koji hvale ovaj ekstrakt koštica kajsija. Ono što je važno napomenuti za ovaj nazovivitamin vrlo lako se može pročitati na Wikipedia članku o dotičnom jedinjenju (a sve je naravno potkrepljeno relevantnim linkovima ka naučno zasnovanim člancima, izveštajima, stavovima, preporukama, dokazima i sl.).

Za one koje mrzi da se bakću sa Wikipedijom, evo ukratko: “vitamin b17” kao prvo nije nikakav vitamin, već je glikozid po imenu amigdalin koji se osim u košticama kajsija može naći i u bademima. Ono što je najbitnije je da se on u organizmu može transformisati u cijanid, a šta je to cijanid nadam se da ne moram da objašnjavam. Takođe, pokušaj primene amigdalina u lečenju nije ništa novo, jer se on za tretman kancera koristi još od sredine prošlog veka (a kako na Wikipediji piše u Rusiji još od 1845) tako da medicina ima i više nego dovoljno iskustva s njim, a to iskustvo se može sumirati u sledeću rečenicu:

Studije su pokazale da u tretmanu kancera amigdalin (odnosno tzv. vitamin b17) ne samo da nema nikakvu efikasnost već je i opasno toksičan.

“Sama promocija amigdalina kao leka za rak opisana je u medicinskoj literaturi kao tipičan primer nadrilekarstva i to je najprepredenija, najsofisticiranija i sigurno jedna od najunosnijih promocija šarlatanstva u istoriji medicine.”

Sve ovo što sam napisao ovde, a i više od toga, imate i na Wikipedia stranici o amigdalinu (wikipedia.org) a tamo možete naći i relevantne linkove za ovde iznesene tvrdnje.

I zato, ako imate nekoga ko boluje od bilo koje maligne bolesti pre nego što date pare za bilo koji vid “alternativnog” lečenja bar prvo proverite da nije štetan ─ o mnogim neefikasnim i štetnim do sada poznatim metodama lečenja raka možete se infomisati, naravno, opet na Wikipediji (wikipedia.org).

Autor: Srdjl