Harpovanje Srbije

http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Ko-je-kriv-za-poplave/Harpovanje-Srbije.lt.html

vpSpec008-haarp05

Stepen verovanja u postojanje HAARP-a na teritoriji Srbije možda najbolje ilustruje podatak da je čak 18.379 ljudi potpisalo peticiju na internetu da se „HAARP ukloni sa srpske zemlje”

Rečnik srpskog jezika mogao bi da bude obogaćen za jednu novu reč: harpovanje. Označava nepredviđen događaj za koji se uprkos svim naučnim dokazima ne veruje da je posledica slučaja, prirode ili okolnosti. Nova reč već je ušla u upotrebu i to kod onih koji ne veruju u teoriju da je ugašeni američki antenski sistem HAARP kriv za nezapamćene poplave u Srbiji.Tako se za neočekivan prestanak rada računara kaže: „Harpovan mi je kompjuter”, za automobil koji neće da startuje motor govori se: „Harpovan mi je senzor radilice”. Izraz je ušao i u muško-ženske odnose, pa se za zvocanje muža ili žene sada kaže „Harpuje me žena (ili muž)”.

Teorija da je HAARP (Program aktivnog auroralnog istraživanja visoke frekvencije) izazvao poplave u Srbiji pojavili su se već s prvim talasima vodene stihije prošle nedelje. Mnogi ljudi, među kojima ima intelektualaca, uglednika iz sfere javnog života, običnih radnika, studenata, učenika, delili su tekstove, video-snimke i radio-emisije koje su predstavljane kao „ključni dokaz” da su nam „Amerikanci poslali poplave”. Činjenica da je sam sistem HAARP ugašen još prošle godine, a poslednje antene sa sistema na Aljasci skinute ovog meseca uopšte nisu ni spomenute. Dovoljno da se nepostojeći sistem s nepostojećim mogućnostima okrivi da je izazvao nezapamćenu tragediju.

Glavni izvor srpskog verovanja u HAARP je Dejan Lučić, poznati zagovornik teorije zavere, koga često kao „relevantnog” sagovornika koristi časopis „Treće oko”. U jednom od njegovih tekstova navodi se da je HAARP „3. maja uključen nad Srbijom u selu Beljina kod Barajeva, a njegovo delovanje osetilo se toga dana već u prepodnevnim časovima, kao nagli pad atmosferskog pritiska i omorina, što je kod mnogih rezultiralo otežanim disanjem i glavoboljom”. Pretragom na internetu ispostaviće se da je isti tekst objavljen još 2012. godine, a da je u današnjoj situaciji datum 3. maj iskorišćen kao ovogodišnji, pa je samim tim „ultimativni dokaz dejstva Amerikanaca na poplave”.

Kao drugi vrhunski autoritet u teoriji o HAARP-u uzima se profesor doktor Velimir Abramović. On je u jednoj radio-emisiji izneo svoje stručno mišljenje o uticaju antenskog sistema u Srbiji, pa čak izneo i predviđanje da će nas uskoro zadesiti i zemljotres.

Po njegovoj tituli „profesor doktor”, laici su odmah zaključili da je reč o „neospornom stručnjaku” iz oblasti istraživanja jonosfere, radio-talasa i antenskih sistema. Međutim, kada se pogleda njegova biografija, zapravo vidi se o kojoj vrsti stručnjaka je reč. Profesor dr Abramović je zapravo diplomirao filmsku i TV režiju na Fakultetu dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu; magistrirao je teoriju kulture na Fakultetu političkih nauka i doktorirao na Filozofskom fakultetu Univerziteta Kiril i Metodije u Skoplju. Radio je kao profesor na FDU, a jedno vreme je bio dekan Akademije umetnosti na Univerzitetu „Braća Karić”. Dakle, ni reč o oblasti nauke iz koje potiče HAARP.

Verovanju u HAARP kao izazivaču poplava dodatno su doprineli i nedeljnik „Pečat”, kao i magazin „Tabloid”, inače sklon raznim teorijama zavere. „Pečat” je u poslednjem broju objavio tekst izvesnog Dmitrija Sedova u kojem se kaže da će „jednom, kada prođe mnogo i mnogo godina, neki novi Edvard Snouden otkriti informaciju o tome kako je pokušavano da se pomoću klimatskog oružja dotuče Srbija”.

Isti autor kaže da bi se „reklo da Anglosaksonci praktikuju metodu ‘dva u jednom’. S jedne strane se izvrši novi eksperiment iz oblasti klimatskog oružja, a s druge se isproba bacanje Srbije na kolena. Mada – ljubav Anglosaksonaca prema Srbima veoma liči na strast nastranih. Oni uživaju kad taj narod pati”.

O tome da je sistem isključen i razmontiran ni reč.

Magazin „Tabloid” kao glavni dokaz navoda da je HAARP uključen nad Srbijom kaže: „Tri dana ranije, kiša je počela da lije kao iz kabla nad teritorijom Srbije, Republike Srpske i delom Slavonije, gde, uglavnom, žive Srbi! Na Kosovu nije ni kanula”.

Opet ni reč o tome da HAARP više ne postoji.

Stepen verovanja u postojanje HAARP-a na teritoriji Srbije možda najbolje ilustruje podatak da je čak 18.379 ljudi potpisalo peticiju na internetu da se „HAARP ukloni sa srpske zemlje”. A celu histeriju možda najbolje ilustruje najobičnija šala poznatog beogradskog fotoreportera Petra Pavlovića. On je u petak popodne promenio naziv svog uređaja za bežični internet u „HAARP sistem Žarkovo”. Svima u okolini koji hvataju bežični internet odmah je postalo vidljivo postojanje antene s novim imenom, a Pavlović nije morao da sačeka ni 30 minuta na prvi telefonski poziv. Zabrinuto su ga pitali da li hvata na svom internetu „HAARP”, govoreći mu da se ovaj sistem izgleda širi i da je iz Beljine kod Barajeva sad prešao i na Žarkovo.

Uglavnom sve teorije o HAARP-u kao sistemu koji može da menja vreme i utiče na misli ljudi potiču od dokumentarnog filma „Rupe u nebu”. Film počinje citatima Nikole Tesle i američkog astrofizičara Karla Sagana koji je kazao da smo „stvorili civilizaciju čiji temelji u potpunosti zavise od nauke i tehnologije. Uređena je tako da niko ne razume nauku i tehnologiju”.

I upravo na tom nerazumevanju nauke i tehnologije običnih ljudi autori su vešto zaigrali. Teslu i ostale naučne autoritete stavili su u istu ravan s teoretičarima zavere koji pojačavaju teoriju o HAARP-u na nivo da čak može da kontroliše i misli i da utiče na raspoloženje ljudi. U filmu se pojavljuju i stručnjaci koji su radili na HAARP sistemu na Aljasci, ali je vešta montaža napravila od njih ljude koji „kriju strašnu tajnu od čovečanstva”. Posle svake njihove polurečenice usledile su izjave nekoliko teoretičara zavere koji su dobijali po nekoliko puta više prostora.

Primera radi, kad pravi stručnjak za HAARP kaže „prvi put čujem za jonosfersko ratovanje”, odmah se pojavljuju osporeni autoriteti koji tvrde da tako nešto postoji. Dakle, veštom manipulacijom obmanuti su ljudi koji su samo želeli da čuju nešto o navodnoj nekoj drugoj manipulaciji.

I uopšte ta manipulacija ljudima od strane samih teoretičara zavere ne može se pripisati „željiza spoznajom”, kako oni tvrde. Najbolji primer za to je možda nedavna vest da su „Ujedinjene nacije priznale kemtrejls”. Kemtrejls je, uz HAARP, najomiljenija teorija zavere u Srbiji, a označava navodno sistematsko zaprašivanje stanovništva iz aviona s ciljem kontrole i izmene vremena u svrhu zaštite poljoprivrede i useva zbog globalnog zagrevanja.

E sad, da se vratimo na vest koju je preneo sajt „Kurira” o tome da su Ujedinjene nacije priznale kemtrejls. Reč je zapravo o jednoj raspravi u sedištu ove organizacije u Njujorku na temu klimatskih promena. U jednom trenutku, reč je uzela Rozalind Piterson, jedan od glavnih zagovornika teorije o kemtrejlsima, inače osnivač nevladine organizacije pompeznog naziva „Kalifornijska koalicija za odbranu poljoprivrede”. Ona je ispričala da kemtrejlsi postoje. Dakle, glavni zagovornik teorije ponovi svoje tvrdnje u zgradi Ujedinjenih nacija, pa na osnovu toga mediji objave da su „UN priznale kemtrejls”.

Zanimljivo je da je omiljena praksa teoretičara zavere da u isti koš s HAARP-om i kemtrejlsima stavljaju i genetski modifikovane organizme (GMO). Razlika je u tome što u SAD, odakle potiče najveći broj teorija zavere, o HAARP-u i kemtrejlsima govore ljudi koji nemaju nikakav naučni autoritet, dok o GMO govore naučnici, ali i farmeri koji donose ozbiljne analize o štetnosti uticaja genetski modifikovane hrane. Za razliku od teoretičara ugašenog HAARP-a i kemtrejlsa, analize protivnika GMO objavljuju se i u „Njujork tajmsu”, „Vašington postu” i ostalim kredibilnim medijima što govori i stepenu slobode govora i mišljenja, ali i o autoritetu ljudi koji o tome iznose svoja saznanja.

I u tom svesnom ujednačavanju HAARP-a i kemtrejlsa s GMO mogla bi da se primeti manipulacija ljudima. To vam je ono poznato sugestivno ponašanje koje je često znao da koristi jedan ovdašnji političar koji dugo već nije na sceni: nabrajanje pet dobro poznatih činjenica i stavljanje šeste, dodatne, u isti koš. Primera radi, Jovan Jovanović, radnik iz Jovanovca, oženjen Jovankom, domaćicom, iz kuće Petrovića, jeste homoseksualac. Ljudi koji znaju da su prve činjenice tačne, automatski poveruju i u ovu poslednju, iako ona nema nikakve veze s bilo kakvom istinom.

Autor: Dušan Telesković

%d bloggers like this: