Dragi roditelji, vama se govore laži

Zbog nevakcinisane dece epidemije bolesti koje se mogu sprečiti vakcinacijom pojavljuju se širom Sjedinjenih američkih država.

U svetlu nedavnih epidemija malih boginja i ostalih bolesti koje se mogu sprečiti vakcinacijom te odbijanja onih koji se zalažu protiv vakcina da priznaju problem, smatrala sam kako je krajnje vreme da napišem ovaj tekst.

vpSpec008-child-vaccination

Dragi roditelji,

Vama se govore laži. Ljudi koji tvrde da rade u najboljem interesu vaše dece dovode u opasnost njihovo zdravlje, pa čak i njihove živote.

Oni kažu da male boginje nisu smrtonosna bolest.

Ali one to jesu.

Oni kažu da ovčije boginje nisu bogzna šta.

Ali mogu da budu.

Kažu da grip nije opasan.

Ali jeste.

Kažu da veliki kašalj nije ozbiljna bolest za dete.

Ali jeste.

Oni kažu da vakcine nisu tako efikasne u sprečavanju bolesti.

Međutim, svake godine se sačuva tri miliona dečijih života zahvaljujući vakcinaciji, a 2 miliona dece godišnje umire od bolesti koje su vakcine mogle sprečiti.

Oni kažu da je „prirodna infekcija” bolja od vakcinacije.

Ali oni nisu u pravu.

Oni tvrde da vakcine nisu rigorozno testirane radi provere bezbednosti.

Međutim, vakcine se proveravaju više od svih ostalih lekova. Primera radi, ova studija je ispitala sigurnost i efikasnost vakcine protiv pneumokoka na više od 37.868 [DB1] dece.

Reći će vam da doktori neće da priznaju da postoje neželjeni efekti vakcina.

Neželjeni efekti su, međutim, dobro poznati i, osim u veoma retkim slučajevima, prilično su blagi.

Oni kažu da MMR vakcina izaziva autizam.

Ne izaziva (pitanje da li vakcine izazivaju autizamje ispitivano u velikom nizu studija isve one daju obilje dokaza da to nije tačno).

Oni tvrde da timerozal u vakcinama izaziva autizam.

Ne izaziva, a počev od 2001. godine on se više ni ne nalazi u većini vakcina.

Kažu da je aluminijum iz vakcina (komponenta vakcine napravljena da pojača reakciju imunog sistema) štetan za decu.

Međutim, deca unose više aluminijuma kroz majčino mleko nego kroz vakcine, a da bi im zdravlje bilo ugroženo, morala bi da unose daleko veće doze od onih koje se nalaze u vakcinama.

Oni kažu da Sistem izveštavanja o neželjenim posledicama vakcinacije(i/ili „sud vakcina”) dokazuje da su vakcine štetne.

Ne dokazuje.

Kažu da je uobičajen raspored vakcinacije suviše intenzivan da bi se dečiji imuni sistem sa njim izborio.

Nije.

Kažu da, ako su tuđa deca vakcinisana, nema potrebe da se i njihova deca vakcinišu.

Ovo je jedan od najlošijih argumenata koji sam ikada čula. Za početak, vakcine nisu 100% delotvorne, tako da je i vakcinisanom detetu moguće da se zarazi ako se izloži bolesti. Što je još gore, postoje ljudi koji ne mogu biti vakcinisani zbog slabosti imunog sistema ili alergije na neki od sastojaka. Zaštita ovih ljudi zavisi od kolektivnog imuniteta. Ljudi koji odluče da ne vakcinišu svoju decu protiv zaraznih bolesti ne samo da dovode u opasnost svoju već i tuđu decu.

Protivnici vakcinacije kažu da su „prirodni” i „alternativni” lekovi bolji od naučno zasnovane medicine.

Nisu.

Istina je da su vakcine jedno od naših najvećih dostignuća kada je javno zdravlje u pitanju, a da je vakcinacija jedan od najvažnijih načina da zaštitite svoje dete.

Tačno mogu da predvidim reakciju koju ću dobiti od protivnika vakcinacije. Budući da se ne mogu suprotstaviti ogromnoj količini naučnih dokaza o vakcinama, reći će da radim za „Big farmu“, tj. velike farmaceutske kompanije (ne radim, niti sam ikada radila). Kazaće da nisam naučnik (jesam) i da sam“ agent 666” (ne znam šta je to, ali sam prilično sigurna da to nisam).

Ništa od ovog nije tačno, ali to su refleksne reakcije protivnika vakcinacije zbog toga što svoj stav ne mogu potkrepiti činjenicama. Negde duboko u sebi sigurno to razumeju i boje se implikacija, tako da napadaju glasnika.

Zašto vas lažu? Neki to rade zbog profita, zato što time što vas plaše medicinom zasnovanom na nauci pokušavaju da vam prodaju svoje alternativne lekove. Sigurna sam da mnogi drugi iz pokreta protiv vakcina zaista imaju dobre namere i iskreno veruju da su vakcine štetne. Ali, kao što je jedan astrofizičar nedavno rekao, „dobra stvar u vezi s naukom je što je istinita, verovali vi u nju ili ne”. U slučaju protivnika vakcina, to nije dobra stvar. Dobre namere neće sprečiti mikrobe da zaraze ljude i naškode im, a poruka da su vakcine opasne ima ozbiljne posledice. Zbog nevakcinisane dece epidemije bolesti koje se mogu sprečiti vakcinacijom pojavljuju se širom Sjedinjenih američkih država.

Samo u jednoj stvari se slažem sa protivnicima vakcinacije: Informišite se. Međutim, dok oni time saopštavaju „Čitajte sve ove sajtove koji zastupaju naš stav”, ja vam preporučujem da proučite šta naučna zajednica ima da kaže. Naučite kako funkcioniše imuni sistem. Uzmite da čitate o istorijatu zaraznih bolesti pre vakcina i razgovarajte sa starijim ljudima koji su odrastali kada dečija paraliza, male boginje i druge bolesti nisu mogle biti sprečene. Pročitajte kako se vakcine razvijaju i kako funkcionišu. Čitajte o Endrjuu Vejfildu i tome kako je njegov rad u kome se tvrdi da su MMR vakcine povezane sa autizmom povučen, a njemu oduzeta dozvola za bavljenje medicinom. Pročitajte brojne velike studije koje su izričito proučavale uticaj vakcina na autizam…bez rezultata. (Kad ste već kod toga, pročitajte i o tekućem istraživanju o pravom uzroku ili uzrocima autizma,čemu nimalo ne pomažu ljudi koji uporno govore kako ga izazivaju vakcine).

Ovo može delovati kao veliki posao, a naučni radovi mogu biti izazovni za čitanje. Ipak, čitanje naučnih radova je veština kojom se može ovladati. Evo odličnog izvora za vrednovanje medicinskih podataka na internetu, a napisala sam i vodič za nenaučnike o tome kako čitati i razumeti naučnu literaturu. Dugujete svojoj deci i sebi temeljno istraživanje ovog pitanja. Ne oslanjajte se na ono što priča neki stranac na internetu (čak ni ja!). Pročitajte naučne studije koje sam povezala sa ovim tekstom i razgovarajte sa svojim pedijatrima. Uprkos onom što vam govore protivnici vakcinacija, ne morate se plašiti vakcina. Umesto toga, trebalo bi da se bojite onoga što se dešava bez njih.

Dženifer Raf je genetičar i antropolog
i trenutno je postdoktorand na Univerzitetu u Teksasu.

Autor: Dženifer Raf
Prevela: Jovana Papan