Pet stvari koje sam naučio otkad se javno deklarišem kao ateista

Svi smo mi ateisti u nekom smislu, samo neki više a neki manje.

vpSpec006-question_mark

„Šta si ti?“ – to je uobičajena reakcija, ili blago sumnjičavo pitanje tipa: „Jesi li satanista?“ Zapravo, nisam. Jednostavno, ja sam ateista ili, tehnički rečeno, agnostik i humanista (kako neki tvrde), odgovaram kada se neizbežno pokrene tema verovanja u društvu u kafiću ili za nekom večerom. Puno sam naučio otkako od pre četiri godine javno iskazujem svoj ateizam. Od načina na koji ljudi od vere i oni koji su konstantno nesigurni reaguju do načina na koji su se moja očekivanja od prijatelja ateista promenila. Ono što sam naučio naveo sam u nadi da će to biti mali orijentir ljudima u nameri da više pričaju o svom ateizmu ili pomoći onima koji žele da bolje razumeju šta navodi nekoga da se afirmiše kao ateista.

1 Ljudi ne razumeju šta je ateizam i potrebno je uvek iznova objašnjavati

Garantujem vam da ste ateista. Ako ste hrišćanin, ne verujete u paganske bogove. Dakle, ateista ste kad su oni u pitanju. Ako ste paganin, ne možete verovati u koncept Bramana (a možda i možete jer je religija u isto vreme prijatno i frustrirajuće fleksibilna). Ateizam ipak jednostavno znači odsustvo verovanja. Svi smo mi ateisti u nekom smislu, samo neki više a neki manje. Važno je znati da je, naročito u poslednje vreme, ateizam pokupio novo značenje. Sada se za njega smatra da je evanđelistički i da nastoji da ubedi ljude protiv religije i verovanja.

Dok mnogi ateisti imaju potrebu da pričaju o tome zašto su postali ili oduvek jesu ateisti, vrlo je moguće da budete ateista i da o tome nemate potrebu da raspravljate. Tako da ovo prošireno značenje nije u potpunosti tačno, što nas dovodi do sledeće tačke.

2 Važno je da budete prepoznatljivi

To je izbor da li da budete glasni. Religija se podrazumeva bez potrebe za izjašnjavanjem. Pretpostavlja se da ste religiozni (ili barem „duhovni“) dok ne izjavite drugačije. Da bi se borilo sa podmuklom nakazom privilegovane religije važno je da budete prepoznati kao nevernik jer ćete se time izboriti sa inercijom da je religija podrazumevano dobro u društvu.

Tako ćete, na primer, identifikujući sebe kao ateistu, na zvaničnim formularima gde god je moguće pomoći da se pošalje poruka našim vladama i sudijama da kad govore o pojmovima koji podrazumevaju veru u stvari isključuju značajan i sve veći broj ljudi. Tako da ako izaberete da budete glasni po pitanju svog neverovanja to je stvar vašeg ličnog izbora ali je to svakako izbor koji svaki ateista mora da napravi.

3 Vaš ateizam može biti vaša najuvredljivija osobina (i to je u redu)

Nisam bio pripremljen na količinu gorčine koja se pojavila kao rezultat rasprave o ateizmu. Ljudi sa fundamentalnim religioznim stavom izgleda imaju veoma težak zadatak da to „svare“. Zapravo, nedostatak vere je skoro jednako tretiran kao sama blasfemija, trulež koja ne može da se toleriše. Možda zbog toga što je religija osnova za samospoznaju većini ljudi. Zbog toga ateizam verovatno ostavlja utisak da je osoba bezdušna. Oduvek sam mislio da, ako neko može da istraje u neverovanju u natprirodno, to može delovati poput seizmičkog talasa, kao povratni kriticizam težak na komplimentima. Niz argumenata se proteže sve dok nam se ne natrljava na nos. Ja na to kažem da još nisam video ateistu koji ide od vrata do vrata i ostavlja flajere o vrlinama neverovanja, ali kada se to dogodi, znaću da je vreme da se suzdržim. Dok se to ne dogodi, smatraću sve ostalo kao javnu, civilizovanu diskusiju među prijateljima.

4 Naslušaćete se da je ateizam religija

Ali ne može biti, zar ne? Po svojoj definiciji jednostavno ne može biti. Ono što ljudi stvarno žele da kažu jeste da su uznemireni javljanjem evangelizma među ateističkim grupama ili jednostavno veruju da ateisti obožavaju nešto – obično nauku. Uzećemo to kao dobar primer. Gajim veliko poštovanje prema naučnom metodu jer je svrsishodan. Može zahtevati mnogo vremena dok dobijete odgovore, a zbog toga što se oslanja na čoveka može biti vođen mračnim idejama ali sve u svemu, Sokratovski metodi su vredni hvale. Ipak, ja ga ne obožavam, nije uzvišen niti nepogrešiv. Mogu da pratim istraživanje i van naučnih zaključaka i vremenom i stručnošću ih potvrdim. Nauka i bog zbog toga nisu ni slični, čak ni blizu.

5 Ljudi mogu pomisliti da uopšte nemate moralna načela; pokažite im zbog čega je to oslobađajuće

Ovo je verovatno najčešća izjava kada neko raspravlja o ateizmu. Izgleda da neki ljudi misle da su ateisti, pošto nemaju religiozna moralna načela na korak od toga da postanu nerazumni čedomorci i kanibali. Srećom, dosad nije bilo tako. Sa druge strane, lako je uvideti da su (zbog toga što je religija često područje iz kojeg dobijamo instrukcije o moralu) religija i moral postali isprepletani, ali religija nema posebno pravo na moralnost. Uvežbavanjem savesti i osećaja empatije zajedno sa striktnom primenom logike je dovoljno da se odgovori na većinu, ako ne i na sva moralna pitanja. Bez obzira koliko ona bila teška. Ja lično nalazim da je uzbudljivo nemati moralna načela. To znači da sam bio primoran da naporno razmišljam, da čitam dovoljno široko i da usvajam nove stvari više nego ikad. Zbog toga je za mene shvatanje sopstvenog ateizma bilo neverovatno obogaćujuće i zbog toga, bez obzira na povremenu negativnost, smatram da je proces javnog deklarisanja i otvorenost ka diskusiji o mom ateizmu veoma isplativa. Ipak – nijedan način razmišljanja niti uverenje ne smeju biti imuni na kriticizam, i kad to prihvatimo, postajemo jači.

Autor: Steve Williams

vpSpec006-santa_idontexist03

%d bloggers like this: