Intervju sa Predragom Stojadinovićem

Uspeh religije je direktno proporcionalan neuspehu obrazovanja.

Koja je definicija logike?

Postoji više definicija logike. Što se mene tiče, najdraža definicija mi je iz rečnika: „Logika je pravi ili razuman način razmišljanja o nečemu ili razumevanja nečega“. Mada, moram priznati i da mi se posebno dopada definicija koju je u dvanaestom veku postavio Ibn Rušd: „Logika je alat za razlikovanje između istinitog i lažnog”.

vpSpec005-intervju1

Da li je logika naučna disciplina?

Mislim da se logika može smatrati naukom, ako se posmatra iz prave perspektive. Recimo da imate argument, kako biste dokazali da ste u pravu? Uradili biste eksperiment (logički dokaz) i došli do zaključka. To je naučni metod, a to se uklapa u to kako logika generalno funkcioniše.

Šta je argument?

U logici, argument je pokušaj da nekoga ubedimo u nešto, dajući razloge za prihvatanje određenog zaključka. Opšti oblik argumenta je takav da se sastoji iz premisa (obično u obliku propozicija ili izjava) koje podržavaju tvrdnju, tačnije zaključak.

Da li je svaki argument logički validan?

Ne. Argument u kome zaključak nije u vezi sa datim premisama nije validan. Takav argument je pogrešan.

Šta je logička greška?

Logička greška je greška u rezonovanju ili, da se nadovežem na prethodno pitanje, to je svaki argument koji nije validan.

Koje su najčešće logičke greške u praksi?

Zavisi od teme, ali recimo da bi 10 najčešćih grešaka bile: ne sledi, ignorisanje problema, crvena haringa, strašilo, anegdotalni dokaz, pogrešan uzrok, argument iz neznanja, pozivanje na većinu, pozivanje na magiju i pozivanje na tradiciju.

Sve ove greške, kao i mnoge druge, su objašnjene i opisane uz primere u mojoj knjzi „50 logičkih grešaka koje treba da znate“, a koju možete kupiti na sajtu Heliksa: heliks.rs.

Zašto je bitno ukazivati na logičke greške?

Poznavanje logičkih grešaka nam pomaže da prepoznamo tvrdnje koje su izgrađene na logički i strukturno pogrešan način. Tako sprečavamo druge da nas, slučajno ili namerno, prevare i prodaju nam maglu.

Zašto je bitno insistirati na ispravnoj logici?

Poznavanje logičkih grešaka nam pomaže da sprečimo sebe u korišćenju tvrdnji i argumenata koji su strukturno i logički pogrešni. Na taj način nećemo prevariti ni druge a, što je možda i važnije, ni same sebe.

Da li logika može da se nauči?

Apsolutno. Kao i matematičke jednačine, logika ima svoju strukturu i izgleda otprilike kao: jedan plus dva jednako je tri. Na jednoj strani jednačine imamo ono što već znamo, ili oko čega se slažemo, a na drugoj strani je odgovor koji je istinit sve dok se parametri na prvoj strani ne promene. Naravno, kao i kada je u pitanju matematika, neki ljudi će imati više dara za logiku od drugih, ali se to može adekvatno nadoknaditi radom.

Međutim, veliki problem je u tome što se logika uzima zdravo za gotovo. Dok za matematiku, nije retko čuti nekoga da prizna da nije talentovan i da su drugi jednostavno bolji u matematici, kada je logika u pitanju ovo jednostavno nikada nećemo čuti. Ljudi su, na žalost, apsolutno egoistično ubeđeni da je njihovo razmišljanje uvek ispravno. I to je veliki problem.

Kada si počeo da proučavaš logiku i logičke greške?

Pre nekoliko godina, proučavajući religijske i ateističke argumente i debate, primetio sam da se učesnici u tim debatama često pozivaju na nekakve latinske nazive nekih, tada meni nepoznatih, logičkih grešaka i to me je zainteresovalo da podrobnije pogledam o čemu se radi.

Šta te je podstaklo da proučavaš logiku i logičke greške?

Može se reći da je to bila zainteresovanost na prvi pogled. Jednostavno me je fascinirala činjenica da toliko mnogo ljudi bazira svoje stavove isključivo na logičkim greškama.

Ono što mi je odmah u samom startu zasmetalo, tačnije razbesnelo me, je činjenica da logičke greške nisu pokrivene nastavnim programom i da nas niko nikada o tome nije učio.

Iskreno, ne mogu ni da zamislim koliko bi situacija, ne samo u zemlji, već i u celom svetu, bila drastično bolja kada bismo svi učili o logičkim greškama tokom celog školovanja, od, recimo, četvrtog ili petog razreda osnovne pa sve do fakulteta.

Na kakve probleme si nailazio ukazujući ljudima na logičke greške?

Najčešće je reakcija uvređenost, neretko praćenja psovanjem i krajnje ružnim vređanjem. To je nešto što bih ja okarakterisao kao ekvivalent stavljanju prstiju u uši uz uzvikivanje „lalalalala“.

Ali, očigledno je da je homo sapiens sapiens veoma daleko od Vulkanskog (Zvezdane Staze) ideala samokontrole.

Do kakvih krajnosti na ličnom nivou može da dovede zaključivanje na bazi logičkih grešaka?

Pa, iskreno, prvo što mi pada na pamet je nasilje, diskriminacija, mržnja i maltretiranje članova sopstvene porodice samo zato što, recimo, ne veruju u iste bajke u koje neko smatra da bi trebalo da veruju ili nemaju seksualnih afiniteta prema određenom polu itd. Zatim donošenje katastrofalnih poslovnih odluka i slično.

Do kakvih krajnosti na nivou celog društva može da dovede zaključivanje na bazi logičkih grešaka?

Pa, da pomenemo samo neke: može dovesti do masovnog verovanja u potpuno besmislene bajke iz bronzanog doba. Zatim može dovesti do toga da se ljudi masovno klanjanju i mole nepostojećim izmišljenim svemogućim likovima umesto da sami zasuču rukave i urade nešto konkretno na rešavanju problema. Zatim ne smemo zanemariti ni davanje podrške potpuno dokazano nekompetentnim političarima i vođama. Onda nasilje prema nedužnim ljudima samo zato što su drugačiji. Ili recimo podrška za trošenje zajedničkog budžeta na potpuno protivustavne radnje i praksu, kao što su na primer veronauka u državnim školama, verska služba u vojsci, Pravoslavni fakultet u okviru Beogradskog Univerziteta ili penzije iz budžeta za sveštenike. Na primer…

Da li je ispravno reći „Za mene je ovo (ne)logično? “ Da li logika može da bude lična?

Ne. Nikako. To bi bilo isto kao kada bi neko rekao „Za mene je 2+2=7“. Kao što 2+2 ne može da bude ništa drugo osim samo i isključivo 4, tako isto i određene premise ili podržavaju ili ne podržavaju određeni zaključak. Subjektivnosti tu nema mesta.

Šta karakteriše „verničku logiku“?

Na žalost, karakteriše je to da nije logična. Svi, apsolutno svi, postojeći argumenti za postojanje boga ili za opravdanost verovanja da postoji bog su bazirani isključivo na logičkim greškama.

U čemu je razlika između „verničke logike“ i „ateističke logike“?

Pa razlika je u tome što je, kao što sam već rekao, ta, kako je Vi nazivate, „vernička logika“ nelogična, tačnije nije logika već je prosto jedan veliki skup logičkih grešaka.

Ateizam, neverovanje da postoji bog, je jednostavno jedina logički validna pozicija po pitanju verovanja u natprirodne bogove usled činjenice da za njihovo postojanje ne postoji niti jedan jedini validan dokaz.

Ateizam nije tvrdnja da bog ne postoji, već je samo odbijanje suprotne tvrdnje dok se ne pronađu adekvatni dokazi. To je kao kada nekoga optuže za ubistvo i na sudu ga oslobode krivice. To ne znači (uvek) da je na sudu dokazano da on nije počinio to ubistvo već, najčešće, znači samo da tužilac nije uspeo da dokaže svoju tvrdnju. Drugim rečima, sud i porota nisu poverovali da je optuženi ubio žrtvu, što ne znači da tvrde da nije, već su samo odbili tvrdnju da jeste.

Upravo zbog toga je ateizam jedina logički validna pozicija po pitanju verovanja u natprirodne bogove.

Kako bi svet izgledao kada bi svi ljudi bili racionalni i kada ne bismo koristili logičke greške prilikom argumentacije?

Kao što sam već rekao, ne mogu ni da zamislim koliko bi situacija, ne samo u zemlji, već i u celom svetu, bila drastično bolja kada bismo svi bili racionalni i kada ne bismo padali na logičke greške. To bi bio propast za političare i sve druge prodavače magle kao što su sveštenici, homeopate, astrolozi i mnogi drugi prevaranti i lažovi.

Jedno je sigurno, a to je da je uspeh religije direktno proporcionalan neuspehu obrazovanja. To se savršeno dobro vidi u celom svetu, ali nažalost, odlično se vidi i na primeru Srbije u poslednjih nekoliko decenija.

vpSpec005-intervju2

Autor: Vladimir Božanović

%d bloggers like this: