Argument iz žrtve

Žrtvovanje za neko ubeđenje dokazuje validnost tog ubeđenja

vpSpec005-argument-iz-zrtve

Generalno, argumenti za postojanje boga nisu preterano pametni, ali argument iz žrtve je jednostavno toliko očigledno pogrešan da je zaista poražavajuća činjenica da je neophodno objašnjavati ga iznova i iznova.

Argument iz žrtve je naziv za dve različite logičke greške koje koriste neki hrišćani:

  1. Tvrdnja da nešto postaje istina ako je osoba koja to iznosi omražena zbog toga (varijacija Galileovog gambita).
  2. Tvrdnja da je mučeništvo dokaz za istinitost neke propozicije jer mučenici ne bi umrli ni zbog čega (oblik logičke greške ─ dokaz tvrdnjom).

Prva verzija obično proizilazi iz uverenja da je poruka koja se prenosi razlog da ljudi budu neprijateljski nastrojeni zbog neprijatne istine koju ta poruka sadrži.

Ovakvo shvatanje ovog argumenta se prvobitno pojavilo na jednom od hrišćanskih foruma gde je primećeno da opovrgavanje argumenta jednog člana, koji je bio pod utiskom da ga ostali članovi foruma mrze, rezultira u jačanje poverenja tog člana u sopstveni, potpuno opovrgnuti argument.

Argument je navodno popularan među hrišćanima jer u Bibliji piše da očekuju progone za svoja uverenja, i da progon ukazuje na to da su u pravu. Na primer: Matej glava 5:11-12:

„Blago vama ako vas uzasramote i usprogone i kažu na vas svakojake rđave reči lažući, mene radi. Radujte se i veselite se, jer je velika plata vaša na nebesima, jer su tako progonili proroke pre vas.“

Druga verzija, dosta starija od varijacije Galileovog gambita, koristi se kao argument da je hrišćanstvo (islam ili šta god) istina, jer ljudi ne bi postajali mučenici da je u pitanju laž. Stoga, pretpostavljena lična sigurnost/ubeđenost tih mučenika unapređuje se u definitivni dokaz za tvrdnju da je njihovo verovanje/ubeđenje istinito.

Premisa da ljudi nikada ne bi „umrli za laž“ je očigledna neistina. Ljudi su tokom istorije, u stvari, umirali za uverenja koja su se ispostavila kao lažna, obmanjujuća, pogrešno shvaćena, pa čak i međusobno isključujuća.

Na primer, za vreme II svetskog rata hiljade Nemaca je umrlo zbog uverenja da su oni „gospodarska rasa“ i da su opravdani u osvajanju drugih naroda za svoj „životni prostor“. Takođe tokom II svetskog rata, mnogi japanski civili su izvršili samoubistvo da ih Amerikanci ne bi zarobili, zbog lažnog uverenja da će biti maltretirani. (Mada, ruku-na-srce, Gvantanamo Bej u 21. veku opravdava ovo uverenje.)

Godine 1993., 76-oro ljudi je poginulo u gradu Vaco (Waco) u Teksasu, jer su verovali da je njihov vođa Dejvid Koreš (David Koresh) bio božji prorok.

Godine 1997., 39 pripadnika sekte Rajska kapija izvršilo je samoubistvo u uverenju da će ih nakon prolaska Hejl─Bopove (Hale─Bopp) komete NLO prevesti do „Njihovog sveta“. Kada bi argument iz žrtve bio istinit, to bi značilo da je sekta Rajska kapija jednako istinita kao i hrišćanstvo.

Autor: Predrag Stojadinović

%d bloggers like this: