Vera, religija, sekta, kult, magija (VI deo)

Izraz sekularno označava sve ono što je svetovno, nasuprot sveštenom i duhovnom. U političkom smislu, sekularizacija podrazumeva povlačenje religije u crkve, u sferu privatnog prava i privatnog života.

Sekularizacija

Reč sekularizacija potiče od latinske reči seculum, koja je prvobitno značila ljudsko doba, vek. Izraz sekularno označava sve ono što je svetovno, nasuprot sveštenom i duhovnom.

Sekularizacija u teorijsko-filozofskom smislu, znači preovladavanje shvatanja i tumačenja sveta samim svetom, bez pribegavanja pojmu “nadsvetske” sile. U sistemu vrednosti i sadržaju života, sekularizacija predstavlja preovladavanje saznajnih, moralnih, estetskih i drugih vitalnih vrednosti, uz istovremeno slabljenje i potiskivanje religijskih vrednosti. U etičkoj teoriji, sekularizacija je zasnivanje morala na ljudskim, psihološkim, racionalnim i društvenim moćima i potrebama, bez pribegavanja ideji božanstva kao izvora autoriteta. U političkom smislu, sekularizacija podrazumeva povlačenje religije u crkve, u sferu privatnog prava i privatnog života.

Za proces slabljenja dejstva i funkcionalnosti hrišćanstva upotrebljava se i izraz dehristijanizacija. Označava praktičnu nereligioznost koja se ogleda u padu verske prakse, apstraktnosti i beživotnosti religije, raspadu kompleksnog verovanja i prihvatanju samo nekih delova verske doktrine. Takođe, sama crkvena organizacija se teško nosi sa tzv. urbanom revolucijom, religijski jezik je neadekvatan za savremenog čoveka, a religijski mentalitet je u sukobu sa modrnim tehničkim dobom. [2]

Leri Šajner (Larry Shiner) smatra da se u pogledu termina sekularizacije, taj izraz koristi na više različitih načina.

  • Prvo značenje termina sekularizacija je nestajanje religije, jer ranije prihvatani religijski simboli, učenja i institucije gube svoj ugled i značaj i krajnji rezultat je društvo bez religije.
  • Drugo značenje podrazumeva veće prilagođavanje “ovom svetu” i ukazuje na promenu usmerenosti od natprirodnog ka potrebama ovog života i rešavanju problema koje on postavlja. Gubi se razlika između religijskih i društvenih pitanja i religijskih i nereligijskih grupacija.
  • Treće značenje sekularizacije je odvajanje društva od religije. Religija postaje lično pitanje i ne utiče ni na jedan vid društvenog života.
  • Četvrto značenje je moguće menjanja religijskih uverenja i institucija u nereligijske. To podrazumeva da spoznaja, ponašanje i institucije, za koje se nekad smatralo da su izraz božanske moći, postanu pojave koje stvara i za koje preuzima odgovornost čovek.
  • Peto značenje se odnosi na gubitak “svetosti” sveta, jer čovek i priroda postaju predmet racionalnog uzročno-posledičnog objašnjenja i funkcionisanja, u čemu nema mesta za natprirodno.
  • Šesto, sekularizacija znači prelaženje od “svetog” na svetovno društvo u smislu napuštanja privrženosti tradicionalnim vrednostima i veroispovednoj praksi, prihvatanja promena i zasnivanja svih odluka i delanja na racionalnoj osnovi koja služi praktičnim ciljevima.

Na osnovu analize teorija sekularizacije, Oliver Čanen (Oliver Tschannen) zaključuje da se mogu izdvojiti tri suštinska elementa:

  1. diferencijacija
  2. racionalizacija
  3. svetovnost (laicizam)

Diferencijacija je najvažniji element. To je proces u okviru kojeg se religija i verske institucije posmatraju kao zasebna oblast. Očigledan primer je razdvajanje crkve i države. Diferencijacija doprinosi da religija gubi svoj uticaj u mnogim oblastima, tako da više nema monopol u obrazovnom sistemu.

Racionalizacija je proces u kojem se druge društvene institucije, kad su odvojene od crkve, rukovode načelima koja su u racionalnom odnosu sa njihovim konkretnim društvenim funkcijama i nezavisna od religijskih vrednosti i merila. Privredni život u modernom svetu je, na primer, sve više potpadao pod uticaj logike tržišta i racionalnih proračuna.

Ti procesi imaju povratan uticaj na samu religiju, koja u svom gledanju na svet počinje da se manje bavi nadiskustvenim, a sve više svetovnim stvarima. Počinje manje da teži spasavanju duša, a više pružanju psihološke potpore.

Brajan Vilson (Bryan Wilson) definiše sekularizaciju kao “proces u kojem verske institucije, dela i svest gube svoj društveni značaj”.

Piter Berger (Peter Ludwig Berger) daje sličnu definiciju, po kojoj je “sekularizacija proces u kojem se oblasti društva i kulture oslobađaju dominacije verskih institucija i simbola” i izjavljuje da sekularizacija uključuje i slabljenje ličnih verskih ubeđenja.

Karel Dobler (Karel Dobbelaere) smatra da postoje tri vida sekularizacije koji odgovaraju trima nivoima analize društva:

  1. nivo celog društva
  2. nivo verskih institucija i organizacija
  3. nivo pojedinca [1]

Definicije ateizma, antiteizma, agnosticizma i deizma

RELIGIOZAN: Veruje u boga ili nešto, ali ne pripada nijednoj ustanovljenoj religiji.

PRAVOSLAVAC, KATOLIK, MUSLIMAN…: Pripadnik postojeće religije.

PAGAN: Veruje u više bogova i ne pokušava nikoga da preokrene i ubedi u svoja verovanja.

NERELIGIOZAN: Ne veruje u jednog ili više bogova.

ATEISTA: Ne veruje u jednog ili više bogova.

ANTI-TEISTA: Ne veruje u jednog ili više bogova i aktivno se bori protiv religije/teizma. Obično se odnosi na direktnu opoziciju organizovanoj religiji ili verovanju u bilo kakve bogove.

AGNOSTIK: Osoba koja ne zna da li bog postoji. Nema nikakve veze sa verovanjem, što znači da i teisti i ateisti ujedno mogu da se izjašnjavaju kao agnostici. Postoji pokušaj da se agnostik postavi kao “nešto izmedju vernika i ateiste” što je apsolutno nelogično. Od agnostika često možete čuti famoznu rečenicu “Ne verujem u boga ali nisam ateista” što bukvalno znači “Ateista sam ali nisam ateista”. A to je, priznaćete, zaista smešno. [5]

DEISTA: Deisti se odlikuju verovanjem da je svet stvoren od “višeg bića”, ali se to biće više ne meša u svetska zbivanja. Deizam je u XIX i XX veku bio oblik kompromisa slobodnih mislilaca sa crkvenom ideologijom. Prema Karlu Marksu, deizam je bio “zgodan i udoban način da se materijalisti otarase religije”.[2]

Literatura:

[1] Malkom Hamilton – Sociologija religije, teorijski i uporedni pristup, CLIO, Beograd, 2003.
[2] Vuko Pavićević – Sociologija religije sa elementima filozofije religije, BIGZ, Beograd, 1988.
[5] http://popis2011.ateisti.com/zasto/recnik/

Leave a Reply