Intervju sa Majklom Šermerom

vp011majkl

1. Šta za Vas lično znači biti skeptik?

Znači pozivanje na nauku i logiku kad god je to moguće kako bismo pokušali da bolje razumemo svet. I znači pokušaj da ne prihvatamo tvrdnje tek tako, na prvu loptu, već da zahtevamo dokaze za neke hipoteze.

2. Svi smo svedoci ogromnog uticaja koji razni pseudonaučnici imaju na današnju javnost. Ma koliko to paradoksalno zvučalo u 21. veku, koje dugoročne posledice, po Vašem mišljenju, može imati ovakvo javno izlaganje besmislica?

U nekim pseudonaukama, kao što je astrologija, posledice su minimalne. Ali u drugim, kao što je besmisleno verovanje da vakcinacija dovodi do autizma, posledice su smrtonosne. Sada se suočavamo sa povratkom zaraznih bolesti u nekim zajednicama gde roditelji ne vakcinišu svoju decu.

3. S obzirom na toda SAD ima najveću zajednicu vernika u odnosu na sve ostale razvijene zemlje (procentualno, u odnosu na čitavu populaciju), koliko je teško biti vođa skeptika u takvoj zemlji?

Lako je, pošto nema mnogo posla! Ozbiljno, može biti teško biti u manjini, među ateistima i skepticima, ali u poređenju sa Srednjim vekom, barem nećemo biti spaljeni kao jeretici zbog svog neverovanja.

4. Da li dobijate pretnje od strane verskih fundamentalista?

Povremeno, ali to su pretnje kukavica na internetu, pa ih ne shvatam ozbiljno.

5. Šta mislite, zbog čega je ljudima tako teško da razumeju evoluciju? Da li je to zbog toga što je evolucija tako kompleksna ili zbog religijskog uticaja ili, pak, nečeg sasvim trećeg?

U Americi je religija primarna prepreka evolucionoj teoriji, ali ako to ostavimo po strani, možemo reći da je teorija evolucije kontraintuitivna – mi ne vidimo da vrste evoluiraju. Vrste izgledaju sređene i u stvaranju i u dizajnu, pa nas tako i naša intuicija navodi da verujemo i zato je trebalo toliko vremena da bilo ko (Darvin) to odgonetne. Na kraju krajeva, to uopste nije težak koncept, samo je kontraintuitivan.

6. Imate li uzore? Ako imate, ko su?

Karl Sejgan.

7. Šta Vas je motivisalo da osnujete Društvo skeptika i časopis Skeptik?

Želeo sam da učinim nešto što će dovesti do promena i, kad ga budem napustio, učiniti svet boljim mestom nego što sam ga zatekao.

8. Da li je časopis Skeptik popularan širom sveta kao što se nadamo da jeste?

Mi smo u svakoj knjižari u Severnoj Americi, a imamo pretplatnike širom sveta; međutim, potrebna nam je bolja distribucija. To je naš cilj u ovoj godini i u predstojećim godinama.

9. Koji je, po Vašem mišljenju, najbolji način za borbu protiv pseudonauka i pseudonaučnika, šarlatana i sličnih prevaranata?

Suprotstaviti se lošim idejama pomoću dobrih, pomoću nauke i skepticizma.

10. Kako Vi vidite svet u pogledu naučnog znanja i korišćenja tog znanja u svrhu humanizma, u narednih 50 do 100 godina?

U narednom veku predviđam da će dominantni pogled na svet biti humanizam. Možda za dva veka! Trebaće vremena, ali religija će na kraju pasti u zaborav, kako bude sve manje delotvorna.

11. Da li smatrate da bi detaljan obavezni predmet o logičkim greškama u školama poboljšao…pa, sve?

Naravno! Svako na planeti bi trebalo da nauči da misli. Zato smo mi i objavili „Set za detektovanje besmislica“(The Baloney Detection Kit), a zapravo to je i cilj svih mojih knjiga – da nauče ljude da misle.

12. Dakle, ukratko, „Kako razmišljati kao naučnik“[1]?

Da, to je ideja. Svako. Svako može razmišljati kao naučnik.

13. Postoji li nešto što biste želeli da nam poručite, a mi smo zaboravili da pitamo?

Budite skeptični!


Majkl Šermer – biografija:

Kao vođa jedne od najvažnijih američkih organizacija skeptika i moćni aktivista i esejista u službi ovog funkcionalnog oblika razuma, Majkl Šermer je jedna veoma važna ličnost u američkoj javnosti.

Stiven Džej Gould

 

Dr Majkl Šermer je osnivač i izdavač časopisa Skeptik, izvršni direktor Društva skeptika, mesečni kolumnista za časopis Sajentifik Amerikan, voditelj emisije Serijanaročitih naučnih predavanja Društva skeptikai vanredni profesor na univerzitetima Klermont i Čepmen.

Najnovija knjiga dr Šermana je Verujući mozak (The Believing Brain). Među ostalim njegovim delimanalaze se:Um tržišta (The Mind of the Market) o evolucionoj ekonomiji, Zašto je Darvin bitan: Evolucija islučaj protiv inteligentnog dizajna(Why Darwin Matters: Evolution and the Case Against Intelligent Design) koja govori o evoluciji, kako je do nje došlo i kako je proveriti. Potom, tu su još i: Frikcija nauke: gde poznato sreće nepoznato (Science Friction: Where the Known Meets the Unknown) o tome kako um funkcioniše i kako dolazi do grešaka u razmišljanju;Nauka dobra i zla: Zašto ljudi varaju, tračare, dele i brinu i poštuju zlatno pravilo(The Science of Good and Evil: Why People Cheat, Gossip, Share Care, and Follow the Golden Rule) koja govori o evolucionom poreklu morala i tome kako biti dobar bez boga. Napisao je biografiju U Darvinovoj senci (In Darwin’s Shadow) o životu i nauci Alfreda Rasela Volasa, čoveka koji je zajedno sa Darvinom otkrio prirodnu selekciju. Takođe, autor je dela Pogranični predeli nauke (The Borderlands of Science), o nejasnom predelu između nauke i pseudonauke, kao i Poricanje istorije (Denying History) o poricanju holokausta i drugim formama pseudoistorije. Njegova knjiga Kako verujemo: nauka, skepticizam i potraga za Bogom (How We Believe: Science, Skepticism, and the Search for God) predstavlja njegovu teoriju o poreklu religije i razlogu zbog kojeg ljudi veruju u boga. Šermer je, takođe, autor dela Zašto ljudi veruju u čudnestvari (Why People Believe Weird Things),koje govori o pseudonauci, sujeverju i drugim zbrkama našeg vremena. Njegova knjiga Duša nauke (The Soul of Science) jeste kratka izjava o verovanju u nauku, dušu i zagrobni život iz ugla jednog naučnika. Zajedno sa Pet Linz, koosnivačem časopisa Skeptik, stvorio je delo Skeptična enciklopedija pseudonauke (TheSkeptic Encyclopedia of Pseudoscience), koje predstavlja analizu najistaknutijih kontroverzi nastalih pod imenom nauke.

Dr Šermer je završio osnovne studije psihologije na univerzitetu Peperdin, master studije na polju eksperimentalne psihologije na Univerzitetu Fulerton u Kaliforniji, a svoju doktorsku disertaciju iz istorije nauke dobio je na Klermont Gredjuejt Univerzitetu 1991. godine. Dvadeset godina je bio profesor na fakultetu (1979 – 1998) i predavao psihologiju, evoluciju i istoriju nauke na Oksidental Koledžu (1989 – 1998), Kalifornija Stejt Univerzitetu u Los Anđelesu i Glendejl Koledžu. Od kada je osnovao Društvo skeptika, časopis Skeptik i emisiju Serijanaročitih naučnih predavanja Društva skeptika, gostovao je u emisijama kao što su:Izveštaj Kolbert (The Colbert Report), 20/20, Datumska linija (Dateline), Čarli Rouz (Charlie Rose), Uživo kod Larija Kinga (Larry King Live), Tom Snajder (Tom Snyder), Donahju (Donahue), Opra (Oprah), Liza (Leeza), Nerešene misterije (Unsolved Mysteries), ali, ipak, nikad kod Džerija Springera! Učestvovao je i u drugim emisijama kao skeptik čudnih i neobičnih tvrdnji, kao i u intervjuima za bezbrojne dokumentarce emitovane na PBS kanalu, A&E, Diskaveriju (Discovery Channel), Historiju(The History Channel), Sajens kanalu (The Science Channel) i Lerning kanalu (The Learning Channel). Šermer je bio jedan od koproducenata i voditelja trinaestočasovne televizijske serije Femili kanala (Family Channel), pod nazivom Istražujući nepoznato (Exploring the Unknown).

[1] Odnosi se na naslov knjige Majkla Šermera, Skepticism 101: How to think like a scientist, prim.prev.

%d bloggers like this: