Da li su ateisti savremene veštice

http://www.nedeljnik.co.rs/sr/dnevni-magazin/da-li-su-ateisti-savremene-vetice

Nigerijac Mubarak Bala poslat je u lokalnu psihijatrijsku bolnicu. Tamo su ga doveli članovi njegove porodice. Na lečenju je zadržan uprkos prvobitnom nalazu lekara da je zdrav. U poruci u kojoj moli za pomoć Mubarak je opisao da ga je otac davio, stric brutalno tukao, a brat prisilno drogirao sedativima. Razlog zbog koga je prošao kroz čitavu torturu naizgled je banalan – na društvenoj mreži Tviter javno je izjavio da se odriče islama jer je prestao da veruje u boga.

Mubarak deli sudbinu mnogobrojnih ateista koji širom sveta trpe surovi teror religiozne većine svojih sunarodnika. Marokanski aktivista Kacem El Gazali suočio se sa progonom nakon što je na svom sajtu javno obelodanio da je ateista. Profesor lokalne škole učenicima je delio njegovu sliku uz objašnjenje da bezbožnika po šerijatskom zakonu treba ubiti. Na organizovanim protestima masa je pozivala na linč, noću mu je u kuću upadala tajna policija da ga ispituje, pa je pod strahovitim pritiskom morao da zatraži azil u Švajcarskoj. U Bangladešu su četiri osobe poginule, a preko dvesta je ranjeno u sukobima policije sa demonstrantima koji su zahtevali smrtnu kaznu za blogere koji su u tekstovima pominjali Alaha, Muhameda i Kuran u negativnom kontekstu. Jedan od njih, Radžib Haider, brutalno je ubijen nekoliko dana ranije zbog toga što je u blogu zagovarao razdvajanje državnih i religijskih institucija i sekularizaciju školskog sistema. Tunižani Jabur Mejri i Gazi Beji osuđeni su na po sedam i po godina zatvora nakon što su na Fejsbuku objavili crtani film u kome se pojavljuje Muhamed kao komični lik. U Turskoj, pijanisti Fazilu Saju se sudi zbog tvitova u kojima je vređao islamske vrednosti.

U prošlogodišnjem izveštaju organizacije Međunarodna humanistička i etička unija (IHEU), koja okuplja ateiste i agnostike sveta, navedeno je čak trinaest islamskih zemalja u kojima je za javno iskazivanje ateizma i protivljenje državnoj religiji zakonom propisana smrtna kazna. Među navedene zemlje spadaju Avganistan, Iran, Pakistan, Maldivi, Malezija, Mauritanija, Katar, Saudijska Arabija, Somalija, Sudan, Jemen, Ujedinjeni Arapski Emirati i Nigerija. U izveštaju se takođe ističe da u većini zemalja Latinske Amerike i Afrike postoje veoma ozbiljna kršenja prava ateista, koja uključuju nedostatak pravne zaštite, progon i sistemsku torturu. U mnogim državama ateistima je zakonom zabranjeno sticanje državljanstva, stupanje u brak, pohađanje javnih škola ili obavljaje javnih funkcija.

Pogrešno je, međutim, zaključiti da se netrpeljivost prema ateistima može svesti samo na islamski svet. Na zapadu je diskriminacija ateista manje brutalna i otvorena, ali ima i onih koji tvrde da je veoma rasprostranjena i sistemski utemeljena. U Sjedinjenim Američkim Državama, iako zakonska regulativa pretežno štiti prava religijskih manjina, postoji mnoštvo zakona i praksi koje izjednačavaju religioznost i hrišćanstvo sa pripadnošću američkoj naciji. Istraživanje Minesota Univerziteta pokazalo je da su ateisti najomraženija manjinska grupacija u SAD. Na zahtev da izdvoje grupu koja se ne uklapa u njihovu viziju američkog društva, ateiste je navelo čak 40 odsto ispitanka, daleko više nego Muslimane (26,3 odsto) ili homoseksualce (23 odsto), dok je svaki drugi Amerikanac istakao da ne bi odobrio brak svog deteta sa osobom koja ne veruje u boga. U sedam američkih država ateistima je zakonom zabranjeno da obavljaju javnu službu, a u Arkanzasu im je uskraćeno i pravo da budu svedoci u sudskim procesima jer uobičajna zakletva svedoka u američkoj sudskoj praksi koja glasi „govoriću istinu i samo istinu, tako mi bog pomogao“ u njihovom slučaju gubi svoju moralnu snagu. Koliko je ateizam duboko suprotan američkom duhu govori činjenica da je na svakoj dolarskoj novčanici ispisano „In God we trust“, kao simbol poverenja u monetarni sistem i celokupan državni poredak. Negativno raspoloženje američkog društva prema ateistima najbolje je opisano u rečima Džordža Buša starijeg tokom predsedničke kampanje 1987. godine, kada je dodvoravajući se konzervativnom američkom biračkom telu izjavio: „Smatram da ateiste ne treba smatrati građanima niti patriotama. Ovo je Božja nacija!“

Ni u zemljama Evropske Unije nisu izostali ozbiljni oblici sistemske diskriminacije ateista. U Grčkoj, Filipos Loizos uhapšen je nakon što se na Fejsbuku rugao preminulom kaluđeru Paisosu, a zakonski su gonjeni i autori pozorišne predstave „Hristovo telo“. U Poljskoj, pop pevačica Doda novčano je kažnjena nakon što je u pesmi kritikovala Bibliju. U Austriji, Danskoj, Nemačkoj, Poljskoj, Mađarskoj, Malti i Grčkoj za čin bogohuljenja zaprećena je kazna do tri godine zatvora. Od svih zemalja EU, izveštaj IHEU navodi samo dve u kojima je zakonodavstvo u potpunosti liberalno i nediskriminatorno, a to su Holandija i Belgija. U delu sveta koji se predstavlja kao svetionik tolerancije sve brojnija kršenja prava ateista dobijaju posebno licemeran ton. Bili su potrebni vekovi kako bi zaštita religijskih manjina ušla u korpus univerzalnih prava čoveka. Danas deluje da se pravo na slobodu veroispovesti svelo, zapravo, na slobodu u izboru jedne od veroispovesti, dok ateisti postaju meta – u nekim delovima sveta – savremenog, globalnog lova na veštice.

%d bloggers like this: