U Srbiji ne postoji HAARP

Usput su antiamerički aktivisti i neki domoroci u Barajevu krenuli da po svojoj opštini traže ozloglašeni HAARP čiju su sliku videli u novinama. Niko im nije rekao da se taj HAARP sistem nalazi na Aljasci i da je veličine 14 fudbalskih stadiona, da je koštao 250 miliona dolara, te da ga nije lako sakriti u džep, ambar ili štalu nekog barajevskog gazdinstva ili šume.

Veliki prasak specijal broj 3 - U Srbiji ne postoji HAARP

Da se razumemo odmah na početku – kada američko Ministarstvo odbrane realizuje neki projekat, uz objašnjenje da to radi „samo da bi malo istraživali jonosferu za potrebe korišćena tog dela atmosfere za bolju komunikaciju“ – svaki se normalan čovek sledi od straha, međutim …
Početkom devedestih godina prošlog veka, razne američke državne agencije, univerziteti i kompanije krenuli su u realizaciju HAARP projekta, pod patronatom američkog Ministarstva odbrane.
HAARP (Program aktivnog auroralnog istraživanja visoke frekvencije) navodno služi za istraživanje polarne svetlosti i radio-komunikacije. Međutim, ono što se takođe pojavljuje u opisu posla HAARP-a jeste i zaštita teritorije Amerike od napada balističkim raketama, kao i uništavanje neprijateljskih satelita.
Cela zbrka i pompa oko HAARP-a u Srbiji, nastala je kada su neki mediji (pre svih, Vaseljenska televizija i dnevne novine Pravda) počeli da objavljuju priče o tome kako je HAARP instaliran u Srbiji, tačnije u Barajevu, kako on prevashodno služi da kontroliše umove Srba, te kako su Srbi zapali u apatiju otkako je 3. maja isti pušten u rad i kako je ova suša isključivo posledica HAARP-a instaliranog u Barajevu.
I naravno, dobar deo Srba odmah se setio da su baš tu negde početkom maja počeli da zaglupljuju, da budu apatični, teško dišu i osećaju promene u organizmu, a u prilog celoj tvrdnji išlo je i to što je vruće i što je suša, što ne može biti ni zbog čega drugog nego zbog tog našeg barajevskog HAARP-a.
To i još gomila drugih budalaština, što je i svojstveno domorocima na ovom prostoru, postala je za tren oka jedna od glavnih tema domaće javnosti.
Da se teorija zavere završila na tome, bilo bi super. Međutim, ne; usput su objavljeni tekstovi o tome kako HAARP utiče na to da žene postanu seksualne robinje, te da su Monsanto (najveća prehrambena kompanija na svetu) i HAARP povezani, da rade zajedno kako bi cena hrane sada još više skočila, a oni se namlatili još para, kao i to da je Milošević odbio postavljanje HAARP antena u Srbiji i da je zbog toga naša država bombardovana 1999. godine.
Usput su antiamerički aktivisti i neki domoroci u Barajevu krenuli da po svojoj opštini traže ozloglašeni HAARP čiju su sliku videli u novinama.

Dobar deo Srba odmah se setio da su baš tu negde početkom maja počeli da zaglupljuju, da budu apatični, teško dišu i osećaju promene u organizmu.

Redakcijama dnevnih novina počeli su da šalju pisma u kojima su tražili da se krene sa krčenjem šuma, kako bi pronašli mesto na kojem su Ameri sakrili taj kompleks i kako bi se isti uništio. Doduše, niko im nije rekao da se taj HAARP sistem, koji su videli u novinama, nalazi na Aljasci i da je veličine 14 fudbalskih stadiona, da je koštao 250 miliona dolara, te da ga nije lako sakriti u džep, ambar ili štalu nekog barajevskog gazdinstva ili šume i da bi bilo potpuno idiotski graditi tako nešto u galskom selu u kojem taksiraju i novinaruju razni Asteriksi i Obeliksi, koji već godinama odolevaju naletu američkog imperijalizma.
Čitav je spin zapravo krenuo zbog gugl-mape na kojoj su prikazane pozicije antena i sličnih potrepština za istraživanje radiotalasa niske frekvencije, koje koristi američki univerzitet Stenford, a koji je jedan od nekoliko američkih univerziteta koji su radili i na HAARP projektu.

Teoretičari zavere prevideli su da je razvoj i instaliranje HAARP-a na Aljasci, u mestu Gakona, koštalo 250 miliona dolara (puta ovih stotinak lokacija), pa vi vidite.
Mapa pokazuje da u Beogradu postoji „nešto“ tog tipa, međutim, to „nešto“ je uskopojasna prijemna antena prečnika 2,6 metara na krovu zgrade Instituta za fiziku u Zemunu, koja služi za merenje jačine signala iz Gakona, a čiji radijus u najluđim snovima dostiže stotinak metara. Kad kažem dejstvo, ne mislim na kontrolu uma (za tako nešto bilo bi potrebno posedovanje istog), već za prijem tih radiotalasa niske frekvencije, koji zapravo samo nerviraju pse.
Teoretičare zavere dodatno je ohrabrila činjenica da je na Stenfordu za tu antenu zadužen čovek po imenu Moris Koen, koji je inače imao nesreću da ima isto ime i prezime kao i jedan od najvećih ruskih špijuna u Americi koji je svojevremeno Rusima dostavio ključne podatke o američkom „Menhetn projektu“, tj. projektu razvoja atomske bombe.
Inače, taj špijun je mrtav već sedamnaest godina, što je i logično, jer se rodio pre više od sto.
Sada je potpuno jasno da je umove Srba moguće kontrolisati čak i antenom prečnika 2,6 metara, i to pravo sa Aljaske, frekvencijama koje kroz etar puštaju srpski mediji kojima dobar deo ljudi veruje.

U američkim filmovima, teoretičare zavere prikazuju kao neke bradate čudake koji žive u prikolici u šumi, koje sve američke državne službe pokušavaju da zaustave u njihovoj misiji razotkrivanja ‘velike istine’. U Srbiji uđeš u taksi, a taksista ti objasni korelaciju između HAARP-a i Monstanta…

Ameri su još jednom dokazali da je njihov najveći strah zapravo od srpske genijalnosti, te da su poučeni genijalnošću Tesle, Novaka Đokovića i ostalih Srba (najpre onih koji su prozreli njihove zle namere), odlučili da tome zauvek stanu na put, i to HAARP-om… Kad već nisu uspeli NATO bombardovanjem, u kojem smo ih mi pobedili.
Tako su Ameri konačno od srpskih „maWiH sWatKiCa“ napravili seksualne robinje za batice sa kajlama (tzv. goveđe glave), u džipovima, koji bahato raspikućuju ono malo sirotinje u zemlji pogođenoj sušom zdravog razuma.
Što se NATO bombardovanja tiče… HAARP je na Aljasci pušten u rad tek 2007. godine (godinu dana nakon smrti velikog, ali neuspešnog borca za teritorijalni integritet i suverenitet Srbije, Slobodana Miloševića), tako da ćemo morati i dalje da tragamo za pravim razlogom, jer HAARP nije taj.
(Slika – HAARP u Gakonu na Aljasci; izvor: Wikipedia)

U američkim filmovima, teoretičare zavere prikazuju kao neke bradate čudake koji žive u prikolici u šumi, koje sve američke državne službe pokušavaju da zaustave u njihovoj misiji razotkrivanja „velike istine“. U Srbiji uđeš u taksi, a taksista ti objasni korelaciju između HAARP-a i Monstanta; uđeš u butik, prodavačica ti objasni kako kraljica Elizabeta krije svoj gušteroliki rep; uđeš u autobus, dva penzionera raspravljaju o tome da li je HAARP izazvao i cunami u Japanu i svrgavanje Gadafija ili samo ovo prvo.

Ponekad mislim da mi Srbi i ne postojimo, da smo samo fikcija nekog bradatog lika, poznatog teoretičara zavere, koji živi u prikolici u nekoj šumi u Viskonsinu i za kojim juri čitava američka admistracija da mu konačno stane na put.

Veliki prasak specijal broj 3 - U Srbiji ne postoji HAARP

Autor: Amitz Dulniker

%d bloggers like this: