Ričard Dokins o GMO

Zrno pšenice je genetički modifikovano seme trave, kao što je i pekinezer genetički modifikovan vuk.

Veliki prasak specijal broj 3 - Ričard Dokins o GMO

Pre trinaest godina, Ričard Dokins, poznati sekularista, autor i evolucioni biolog, uputio je otvoreno pismo princu Čarlsu, čuvenom promoteru pseudonauke i direktnom nasledniku britanskog trona, u kojem je izneo prinčevu neprijateljsku nastrojenost prema nauci. Iako je ovo pismo napisano pre više od deset godina, pomenute činjenice su i dan-danas tačne:

…Visosti, smatram da mozda imate preuveličanu ideju o prirodnosti „tradicionalne“ ili „organske“ poljoprivrede. Poljoprivreda je oduvek neprirodna. Naše vrste počele su otcepljenje od našeg prirodnog lovačko-sakupljačkog životnog stila tek pre 10.000 godina, što je prekratko vreme za merenje na evolucionoj vremenskoj osi.
Pšenica, iako je oduvek tako značajna u ishrani i tradicionalno posađena, ne predstavlja prirodnu hranu za Homo Sapiensa. Kao ni mleko, osim za decu. Gotovo svaki delić naše hrane je genetički modifikovan – opštepoznatom veštačkom selekcijom, a ne veštačkom mutacijom, ali krajnji rezultat je isti. Zrno pšenice je genetički modifikovano seme trave, kao što je i pekinezer genetički modifikovan vuk. Igramo se Boga? Pa mi se igramo Boga već vekovima!

richarddawkins-o-gmo1Pšenica je kultivisana pre otprilike 11.000 godina (ali neke vrste pšenice su možda kultivisane pre 25.000 godina). Deo tog procesa kultivacije bilo je i prisiljavanje na tetraploidnost (4 seta hromozoma) ili heksaploidnost (6 setova hromozoma). Kukuruz je kultivisan pre otprilike 7.500 – 10.000 godina u Centralnoj Americi iz biljke i dalje prisutne na tom području, po imenu teozinta, koja izgleda kao trava. Ako biste prošli pored nje, verovatno ne biste pomislili da je to zapravo kukuruz.

Biljke kao što su mahunarke (kikiriki, pasulj i slični usevi) ugrađuju bakteriju vrste Rhizobia u korenje da bi fiksirala azot iz atmosfere radi hranjenja biljke. Po endosimbiotičkoj teoriji evolucije, mitohondrije i hloroplasti, bitne ćelijske strukture za većinu organizama, bile su slobodni organizmi koje su druge ćelije ugradile. Drugim rečima, genetska i ćelijska modifikacija organizama događa se već milijardama godina. Osim ako se povodite za tzv. naturalističkom logičkom greškom, koja tvrdi da su samo prirodne stvari „dobre“, razlika između ljudske modifikacije genoma i takozvane „prirodne“ modifikacije je nepostojeća.

Ali, nastavimo sa Dokinsovim pismom:
Ogroman broj pojedinaca kojima je svet preplavljen počeo je da raste usled poljoprivredne revolucije, a bez poljoprivrede bi samo sićušni deo našeg trenutnog broja preživeo. Naša brojna populacija je poljoprivredni (i tehnološki i medicinski) veštački produkt. I to daleko neprirodniji nego metode limitiranja populacije koje je Papa osudio kao neprirodne. Svidelo Vam se to ili ne, osuđeni smo na poljoprivredu, a poljoprivreda – sve vrste poljoprivrede – jeste neprirodna. Dopustili smo to pre 10.000 godina.

Veliki Prasak specijal broj 4 - Princ Čarls

Princ Čarls

Da li to znači da ne postoji izbor među različitim vrstama poljoprivrednih dobara kada je reč o održivoj dobrobiti planete? Naravno da ne. Neke vrste su štetnije od drugih, ali beskorisno je koristiti kriterijum „prirode“ ili „instinkta“ kako bismo odlučili koji su koji. Morate proučiti dokaze, svesno i zdravorazumski – naučno. Metoda „poseci i spali“ uništava naše drevne šume (inače, nijedan poljoprivredni sistem ne može biti bliži tradicionalnosti). Preterana ispaša (takođe široko rasprostranjena u „tradicionalnim“ kulturama) uzrokuje eroziju zemljišta i pretvara plodnu zemlju u pustoš. Selidba u naše moderno pleme, monokultura, ishrana čvrstim đubrivom i otrovima je loša za budućnost; nasumična upotreba antibiotika za podsticanje rasta stoke je još gora.

Još jednom, logička greška „kriterijum prirode“ nema nikakvog značenja. Prirodno nije bolje, naročito u slučaju kada je „prirodni“ sistem napušten pre nekoliko hiljada godina. Kao što Dokins kaže, možda neki delovi poljoprivrede treba da se poprave, ali ako popravkom mi zapravo smatramo „vraćanje na sistem pre ovog“, to predstavlja veoma dug put unazad koji će izgladneti mnogo ljudi samo zbog postavljanja ubeđenja ispred nauke.

Inače, jedan zabrinjavajući aspekat histerične opozicije prema mogućim rizicima GM useva jeste da oni odvraćaju pažnju sa stvarnih opasnosti koje su svi primetili, ali ih ignorišu. Evolucija bakterija koje su otporne na antibiotike je nešto što je svaki darvinista mogao predvideti od dana kada su antibiotici otkriveni. Nažalost, glasovi upozorenja su veoma tihi i sada se dave u bučnom odzvanjanju reči: „GM GM GM GM GM GM!“
Štaviše, ako se, kao što očekujem, ne ispune mračna proročanstva propasti GM-a, osećaj izdaje može prerasti u uljuljkanost što se tiče stvarnih rizika. Da li vam je palo na pamet da ova trenutna uskomešanost oko GM-a može biti samo užasna lažna uzbuna?

Veliki prasak specijal broj 3 - Ričard Dokins o GMO

A jeste to u pitanju, jer ne postoji dokaz da opasnost uopšte postoji. To je najgori deo. Ne postoji čak ni prividna opasnost koja vreba iz prikrajka. Ni naznaka.

Čak i kada bi poljoprivreda bila prirodna i kada bismo mogli da razvijemo neku vrstu instinktivnog odnosa sa putevima prirode, da li bi priroda zaista bila dobar uzor? Ovde moramo pažljivo promisliti. Zaista postoje slučajevi u kojima su ekosistemi u ravnoteži i harmoniji, a vrste koje ga sačinjavaju uzajamno zavisne. Ovo je jedan od razloga što su korporativne malverzacije koje uništavaju kišne šume protivzakonite.
S druge strane, moramo se paziti veoma uobičajene pogrešne interpretacije darvinizma. Tenison je pisao pre Darvina, ali je bio u pravu. Priroda zapravo ima krvave ruke. Koliko god mi želeli da verujemo u suprotno, prirodna selekcija, koja deluje među svim vrstama, ne favorizuje dugoročno očuvanje. Ona favorizuje kratkoročnu dobit. Drvoseče, lovci na kitove i ostali profiteri koji sakate budućnost zarad trenutne pohlepe samo rade ono što sva divlja stvorenja rade već tri milijarde godina.

Veliki prasak specijal broj 3 - Ričard Dokins o GMO

Nije ni čudo što je T. H. Haksli, Darvinov buldog, zasnovao svoju etiku na poricanju darvinizma. Ne na poricanju darvinizma kao nauke, naravno, jer ne možete poreći istinu. Ali, sama činjenica da je darvinizam tačan, čini ga još važnijim za nas da se borimo protiv prirodno sebičnih i eksploativnih tendencija prirode. Mi to možemo. Verovatno nijedna druga biljna ili životinjska vrsta to ne može. Mo to možemo, jer je naš mozak (koji nam je očigledno dat prirodnom selekcijom radi kratkoročnog dobitka darvinizma) dovoljno veliki da vidi u budućnost i isplanira dugoročne posledice. Prirodna selekcija je kao robot koji se može kretati samo uzbrdo, čak i ako će ga to ostaviti zaglavljenog na vrhu bednog brdašceta. Ne postoji mehanizam za kretanje nizbrdo, za prelaženje doline do podnožja visoke planine sa druge strane. Nema prirodne vidovitosti, nema mehanizma za upozorenje da sadašnje sebične dobiti vode ka istrebljivanju vrsta – i zaista, 99% svih vrsta koje su ikad postojale su sada na ivici opstanka.
Ljudski mozak, verovatno jedinstven u čitavoj evolutivnoj istoriji, može videti preko doline i može isplanirati putanju kojom će izmaći istrebljenju i uputiti se ka dalekim planinama. Dugoročno planiranje – a, samim tim i sama mogućnost upravljanja – jeste nešto izuzetno novo na planeti, strano štaviše. To postoji samo u ljudskom mozgu. Budućnost je novi izum u evoluciji. Dragocena je. I krhka. Mi moramo iskoristiti sva naučna sredstva da je zaštitimo.

Dokins ovde ističe ključnu stvar. Da bismo poboljšali zemlju, nahranili ljude, izborili se sa „prirodom“, mi zapravo moramo delati protiv prirode, jer…

Može zvučati paradoksalno, ali ako želimo da održimo planetu u budućnosti, prva stvar koju moramo uraditi jeste da prestanemo da slušamo savete prirode. Priroda je kratkoročni profiter darvinizma. I sam Darvin je rekao: „Kakvu bi knjigu đavolji šegrt mogao napisati na nespretnim, protraćenim, sramotnim, niskim i užasno okrutnim delima prirode.“

Veliki prasak specijal broj 3 - Ričard Dokins o GMO

Naravno, ovo je sumorno, ali nema zakona koji kaže da istina mora biti vesela; nema svrhe ubijati glasnika – nauku – a nema ni smisla preferirati alternativni pogled na svet samo zato što se čini komfornijim. U svakom slučaju, nauka nije u potpunosti sumorna. Niti je, inače, arogantna sveznalica. Svaki naučnik koji dostojno nosi to zvanje će vas privoleti citirajući Sokrata: „Mudrost je znati da ne znaš.“ Šta nas drugo može pokrenuti da saznamo?

Znam da su neki od argumenata protiv GMO zasnovani na slabim dokazima objavljenim u lošim naučnim žurnalima koji su ostavili slab trag. Međutim, većina anti–GMO populacije veruje da je nekako svet bio bolji pre 50, 100, ili 200 godina. Nije. Učestvovao sam u diskusiji gde su ljudi tvrdili da su se stopa oboljenja od raka i stopa smrtnosti dece nekako povećale u proteklih nekoliko decenija. Ali, to prosto nije tačno.
Vrata su otvorena GMO usevima još pre 10.000 godina. Ne postoji način da vratimo vreme, osim ako neko od vas zna nešto što ostali ne znaju. Mi nikako ne možemo nahraniti svet bez posebnih useva koji mogu uspevati i biti rezistentni na parazite, tolerantni na sušu, ili na šta god da na treba. Nauka nije savršena, te može doći do grešaka na ovom putu, ali opšte govoreći, to će biti minorne greške, a najbolja stvar kod nauke jeste da je ona potpuno samokorektivna. Ako mi „napravimo“ kukuruz koji košta previše, mi pravimo bolji.

Genetski inženjering je životna činjenica. Milioni ljudi su i dalje živi iz pomoć genetički napravljenog insulina koji zapravo predstavlja humani insulin gen ubrizgan u bakteriju, tako da fabrike mogu da proizvode milijarde primeraka ovog važnog hormona. Bez njega, dijabetičari oboleli od dijabetesa tipa 1 bi umrli bolno i tužno u roku od nekoliko dana. Pre 1980. godine, insulin je dobijan iz svinjskog pankreasa, jer je bio najsličniji. Ali, nije funkcionisao tako dobro kao ljudski insulin i dovodio je do niza različitih alergijskih reakcija. Ako želite da se vratite u prošlost, prirodnijem svetu, neko dete sa dijabetesom će umreti. A to ne izgleda kao dobar izbor.

Ako će i vaš argument, kao kod Princa Čarlsa, biti zasnovan na „kriterijumu prirode“ ili „prirodnoj zabludi“ ili „zabludi nirvane“; ili ako ćete kao argument koristiti trećerazrednu nauku, koja ne bi zadovoljila ni standarde srednjoškolskog naučnog sajma, objavljivanjem rada o svinjama koje su manje zdrave na GMO dijeti, ali koji je u užasnom žurnalu, jer nijedan ugledni žurnal ne bi objavio tako neverovatno lošu studiju; ili ako ćete iskoristiti argument strašila kritikujući Monsanto 24/7 – onda nećemo poboljšati svet. Nećemo nahraniti 10 milijardi ljudi koji će biti na planeti samo još nekoliko godina. Umesto toga, samo uzvikivanjem da GMO JE ZLO, bez ikakvog dokaza ili ičeg sličnog, samo ćete naterati većinu nas koji smo naučno potkovani da slegnemo ramenima i nastavimo dalje. Dokle god nema dokaza da je GMO opasan, dokle god treba da nahranimo ljude, mi ćemo samo ići napred.

Veliki prasak specijal broj 3 - Ričard Dokins o GMO

Postoje diskusije koje treba da budu deo GMO diskursa. Biodiverzitet je jedna od njih, ali nisam čak ni ubeđen još da je to zapravo problem. Poljoprivreda nije o biodiverzitetu, već o povećavanju količine hrane koja se proizvodi po aru. Postoje mnogo efikasniji i, iskreno, delotvorniji načini da se zaštiti biodiverzitet. Ali, vrištanje o tome koliko su oni loši, e pa to nas neće nigde odvesti.
Postoji diskusija koju bi trebalo povesti o genetički modifikovanim usevima. Ričard Dokins je to rekao pre 13 godina. Nažalost, sve što smo dobili jesu oni koji poriču nauku govoreći „GMO je loš“ u trenutku kada postoji mnogo važnija dikusija da se obavi. Ali, tako je teško boriti se sa obezvređivačima nauke jer, kako je Sem Haris jednom rekao:

Voda je dve trećine vodonik, a jednu trećinu kiseonik. Šta ako neko kaže: „Pa, to nije način na koji ja biram da razmišljam o vodi“? Sve što mi tada možemo jeste da se pozovemo na naučne činjenice. A ako sagovornik ne deli sa nama vrednost tih činjenica, razgovor je završen. Ako neko ne vrednuje dokaz, koji dokaz ćete mu priložiti kako biste dokazali da bi trebalo da ga vrednuje? Ako neko ne vrednuje logiku, kakav logički argument možete pružiti da pokažete značaj logike?

Teško je imati racionalnu diskusiju sa anti-GMO masom. Oni ne dele naše vrednosti o značaju nauke i načinu sakupljanja dokaza.

Još jedna stvar. Nije sve crno ili belo u GMO diskusiji. Osim što jedna strana uporno govori „to je samo crno“, ostavljajući veoma malo prostora za nas koji mislimo da je belo, sa nekim sivim tačkicama ponegde. Možda će neko poslušati Dokinsa. Pošto princ Čarls nije.

Autor: Skeptical Raptor

%d bloggers like this: