Zašto postoji ateistički pokret?

 

Šta je ateizam? Šta je deizam?
Ateizam je neverovanje u boga/bogove. Ništa više i ništa manje. Kada se pogleda ta negativna definicija, ona na prvi pogled ne govori mnogo, pogotovu ne govori o tome zašto bi se ljudi oko nje skupili. Po definiciji, deisti su osobe koje smatraju da je božanstvo stvorilo big beng i ništa više nakon toga. To je ateizam bez jasnog izjašnjavanja: božanstvo možda postoji ali nije bitno. Deiste funkcionalno možemo posmatrati kao stidljive ateiste.

 

Otkuda takav stav (ateizam)?

Taj stav potiče otuda što, da bi nešto postojalo, pa makar to bilo božanstvo, mora da pruža neposredne ili posredne znake svog postojanja:

  1. Neposredni znaci postojanja božanstva bi bili čuda ili komunikacija sa njima.
       a. Čuda se ne dešavaju.
       b. Već neko vreme se, bez posebne sumnje, može smatrati da je doživljaj komunikacije sa božanstvom u stvari doživljaj koji potiče iz uma/mozga onoga ko taj doživljaj ima.
    Veliki prasak specijal broj 4 - Zašto postoji ateistički pokret?

Posredni znaci postojanja božanstva bi bili oni koji ukazuju na posredni upliv tog božanstva u svet. Do sada se uvrežio stav da bi se božanskim uplivom moglo nazvati samo ono što nije objašnjivo prirodnim i slepim/nasumičnim pojavama. Problem je što neobjašnjeno nije obavezno neobjašnjivo, nego je u svakom do sada primećenom slučaju bilo samo – do sada neobjašnjeno. Postojanje neobjašnjenih pojava i naše neznanje kako da ih sada objasnimo, ne čini dokaz da postoji božanstvo koje bi bilo jedini način da ih objasnimo. Takođe, ponovljivost pojava ukazuje na njihov izvor koji nema nameru, a koja bi se mogla pripisati božanstvu. Dokaz za božanstvo kroz posredno dejstvo bi bio neponovljivost ili očigledna ćudljivost ili namera u pojavama koje nisu pod ljudskim vođstvom. Sposobnost osobe da prepozna nameru u nasumičnoj pojavi zavisi pre svega od ravnoteže neurotransmitera i neuromodifikatora u mozgu date osobe. Za proveru indirektnog upliva božanstva koristi se statistički metod. Ni na jednom do sada vođenom opitu nije primećeno bilo šta što bi, statistički gledano, ukazalo na neki nameran uticaj božanstva.

Kako ateisti doživljavaju verovanje u boga?

Ima više načina na koje ateisti doživljavaju verovanje u boga/božanstva, i ti različiti načini mogu biti zastupljeni čak i kod jedne iste osobe, u zavisnosti od okoline:

  1. Apatija: nezainteresovanost za verovanje u božanstva, to je pojava koja se javlja kod ateista koji se ne osećaju ugroženima od strane religioznih.
  2. Antipatija: odbojnost prema takvim verovanjima, uglavnom je posledica osećaja uroženosti stavovima ili ponašanjem religioznih.
  3. Simpatija: privrženost takvim verovanjima, relativno je retka, ali može da se javi kada se prepoznaje društvena vrednost nekih religioznih stavova, rituala ili običaja. Primer su porodična okupljanja koja proističu iz religioznih običaja (božićni, uskršnji ili slavski obed). Takođe se može javiti kada je ta osoba radoznala o religiji.

Ipak treba naglasiti da ateisti najčešće religiju doživljavaju kao neobaveštenost ili jurenje sopstvenog, nepostojećeg repa (zamajavanje).

 

Koje su posledice tog stava/pojave (ateizma)?

Vidljivost

Veliki prasak specijal broj 4 - Zašto postoji ateistički pokret? Ako neko ne veruje u boga ili božanstva, to znaci da ne može da prihvati da se ponaša u skladu sa navodnim stavovima tog/tih božanstava. To, takođe, nameće i stav da su navodni stavovi ili preporuke ili komande takvog božanstva u suštini nametanja onih ljudi koji tako pokušavaju da svesno ili nesvesno utiču na druge. Zato se u društvu ateisti često mogu prepoznati kao ljudi koji se ne uklapaju sa religioznim ili sujevernim običajima ili obredima.

 

Otpor klerikalizmu i religioznosti i organizacije otpora

Veliki prasak specijal broj 4 - Zašto postoji ateistički pokret? Kada pritisak društva postane preveliki da se uklope i ponašaju u skladu sa uputstvima koja čine da se ljudi osećaju uskraćeno, iskorišćeno, zloupotrebljeno ili neiskreno, javlja se odbojnost. Kada, u društvu u kojem borave, ateisti jasno prepoznaju pritisak religije da rade nešto što je u neskladu sa njihovim stavovima, to ih tera da se organizuju protiv takvog pritiska. Otuda i pojava ateističkih organizacija. Ona je posledica pritiska koji religiozni vrše na ateiste. Ateizam kao zaključak ljudi koji su zaobišli ili odbacili religiju, ne gura ih da svoj stav šire. Pritisak teista ih tera na otpor i glasnost.

Proaktivnost

Ateisti ne veruju u božansku pravdu i zagrobni život. Otuda je preduzimanje koraka da se stanje popravi, a ne pasivno prihvatanje neprijatnosti/nepravde, način na koji reaguju na osećaj ugroženosti. Ateistima je jasno da se snaga molitve ogleda samo u količini odjeka u glavi molioca, oni prihvatanje pritisaka nesitomišljenika ne mogu da vide kao rešenje.

Čuvanje života i odbacivanje kulta smrtiVeliki prasak specijal broj 4 - Zašto postoji ateistički pokret?

Neverovanje u zagrobni život i božansku pravdu ateiste tera da paze na svoj i tuđ život i ne smatraju ga za olako potrošan. To znači da ateisti neće lako prihvatiti ideju o herojskoj smrti zarad viših ciljeva ili institucija. Život je po njima jedinstven i nema generalne probe. To takođe znači da neće olako prići oduzimanju tuđeg života, sem ako to nije u samoodbrani ili odbrani porodice.

 

ZdravljeVeliki prasak specijal broj 4 - Zašto postoji ateistički pokret?

Ateisti nisu pretplaćeni da se jedini ponašaju racionalno, i među njima ima ljudi koji istražuju alternativne tretmane i pristupe. Relativno je retko da poštuju očigledne manipulacije kao što su Reiki ili homeopatija.

 

Lični moral

Kako ne postoji božansko proviđenje koje bi im ukazalo na ispravne moralne odluke, ateisti očigledno sami donose moralne sudove. Na opštu nevericu vernika, koji smatraju da bez božanstava ne postoji poriv za moralnim ponašanjem, ateisti sa uspehom koriste usađeni moralni kompas. Činjenica da se moral odnosi na ponašanje ljudi u društvu, a ateisti imaju mnogo manju učestalost boravka u zatvorskim institucijama i ređe se razvode, govori da je njihov moral u najmanju ruku podjednako uspešan.

Stav prema ljudima i njihovim stavovima

Osnovni princip humanizma koji je izrazito raširen među ateistima glasi: Ljudi imaju pravo na poštovanje, a njihovi stavovi samo ako ga zaslužuju. To se ispoljava kao pojava da će uglavnom biti izbegavano da neko ismeva osobu zbog toga što jeste, ali vrlo verovatno zbog onoga što tvrdi ili čini na štetu drugih i/ili sebe. I, naravno, očigledne laži i dogmatizam se bez ikakve zadrške prokazuju i ismevaju.

 

Doživljaj sveštenika

U većini situacija gde se ne osećaju ugroženim, ateisti su nezainteresovani za bilo kakvu razmenu sa sveštenim licima. U situaciji gde se osećaju ugroženima, ateisti variraju od prikrivene do otvorene netrpeljivosti koja može biti pomešana sa podsmehom. Uglavnom ih tada doživljavaju kao agente represije, prevare i zamajavanja.

Doživljaj vernika

Ateisti doživljavaju vernike na više načina:

  1. Kao bezopasne, kada nema uticaja vernika i njihovih stavova na ateiste:
       a. Babe idu na groblje
       b. Starije žene pale sveće za nešto u crkvi
  2. Kao iritirajuće, kada su dosadni sa svojim ponavljanjima verskih rituala:
       a. Post – jelovni i seksualni
       b. Crveno slovo u kalendaru
  3. Kao smešne, ako su bezopasni i apsurdni u svojim ritualima:
       a. Kada se krste kad vide crkvu, a u javnom prevozu su.
  4. Kao uznemirujuće, ako im ugrožavaju pravo na nedelovanje u skladu sa svojim neverovanjem:
       a. Što se nisi prekrstio kad je rekao:U ime oca i sina…?
  5. Kao opasne, ako im ugrožavaju elementarna ljudska prava, na integritet tela, uma i zdravlja jer su nevernici:
       a. Uglavnom se dešava u zemljama u kojima su žene pod šatorima.
       b. Momci sa istetoviranim verskim simbolima ili klerofašističkim obeležjima.

 

Doživljaj manjina i ugroženih

Veliki prasak specijal broj 4 - Zašto postoji ateistički pokret? Ateisti ljude pre svega tretiraju kao ljude. Zbog odsustva religioznih dogmi, stavovi o poštovanju dečijeg integriteta, starih i telesno ili umno nemoćnih i seksualnih i/ili etničkih manjina, svode se na pravo na jednakost i uvažavanje. Ateisti ne primenjuju obavezno političku korektnost i multikulturalizam, jer te ideologije se prelako zloupotrebljavaju, naročito ih prelako zloupotrebljavaju teisti. Ateisti ne pokazuju obavezno toleranciju prema osobama koje izigravaju profesionalne žrtve/moraliste u ime agresivne (osvajačke) ideologije, zato je relativno česta pojava sukoba ili prezira prema islamistima, militantnim veganima i militantnim feministkinjama.

 

Zaključak
Veliki prasak specijal broj 4 - Zašto postoji ateistički pokret?

Kao zaključak možemo da vidimo da se ateistički pokreti javljaju kao odgovor na religioznu represiju. Ljudi nisu spremni da nose brushalter na umu ako nemaju šta da u njega suspregnu.

 
 
 
 

Rale Stanković, Beograd 8.8.2013.

%d bloggers like this: