Možda smo sujeverni, ali smo zato neznalice

http://www.iserbia.rs/novosti/mozda-smo-sujeverni-ali-smo-zato-neznalice-676/

Religija je sredstvo uz pomoć kojeg se ljudima vlada.

vp009-mozda-sujeverni1Kada se govori o sujeverju, za većinu nas prva asocijacija su merdevine, razbijeno ogledalo, crna mačka. I kod tih prvih asocijacija naše razmišljanje o ovom fenomenu najčešće i staje. Setićemo se možda još i prosipanja vode protiv malera i podizanja novčića na ulici za sreću (za koji konkretni oblik sujeverja sam čvrsto ubeđena da potiče od nekoga koga je bilo sramota da se sagne ne bi li podigao jedan dinar, pa je izmislio kako to donosi sreću, no ovom prilikom mi nije namera da se bavim poreklom pojedinačnih uobičajenih aktova sujeverja), ali za većinu nas ovo prosto nije interesantna tema. Ismejaćemo bapske priče i vratiti se ozbiljnim stvarima.

Razume se, i sama pripadam grupi koja se ne bavi bapskim pričama. Nikada verovatno i ne bih pritisnula to dugmence u glavi, da jednog popodneva, vraćajući se sa fakulteta, nisam uočila kako svi (doslovno) ljudi koje sam imala prilike da vidim u tom momentu, uredno zaobilaze neke merdevine koje su, onako ukoso naslonjene na kuću, blokirale deo za pešake. Svakako, jednostavnije je bilo samo proći ispod njih. No, to niko nije uradio. Umalo – ni ja. I sama sam krenula da ih uredno zaobiđem, ali sam se u zadnjem trenutku trgla i… tada je krenula lavina misli.

Eto, sujeverje je toliko ukorenjeno u našoj svesti da radnje koje iz njega proizilaze stoje rame uz rame sa nesvesnim radnjama tipa treptanje i disanje, dok neke spoljašnje (i unutrašnje!) pretnje, daleko ozbiljnije i realnije od merdevina i crne mačke, nikako ne dopiru do svesti. Kako je moguće da jedna bapska priča ima toliku moć i toliki uticaj na mase, da od grupe stranaca napravi složnu, poslušnu vojsku, koja bespogovorno izvršava njen nalog? Još gore, kako je moguće da sam se umalo i ja priključila vojsci??

Ove su me misli toliko obuzele, da sam o ovoj temi ostavila i status na Facebook-u, na koji mi je jedan kolega odgovorio: “Pa dobro, možda ljudi nisu sujeverni, nego jednostavno ne žele da prolaze ispod prljavih, klimavih merdevina”.

Možda. Zamislila sam se. Zašto sam ja uopšte odmah pomislila da je sujeverje razlog njihovog zaobilaženja merdevina? Pa, pošla sam od sebe. U trenutku kada sam ja krenula da zaobilazim, bilo je to iz straha od loše sreće. Ali, ja nisam sujeverna?!?! Nisam. Pa, nisu ni oni.

Nisam ja pošla kud i svi Turci iz bilo kakvog ličnog ubeđenja. Pošla sam, jer svi kažu da tako treba. Iz tuđeg ubeđenja. Iz tuđeg sujeverja. Zato jer nikad nisam ozbiljno razmišljala o crnim mačkama i ogledalima, i zato što je jedino što o njima znam ono iz njihovih anti – reklama.

I tu smo. Nije to suje-verje. Ne radi se tu ni o kakvom verovanju, čak ni o tom kvazi. Tu se radi o lenjosti i strahu. Lenjosti da se misli. Strahu da se odudara.

Kakva je logička povezanost prolaženja ispod merdevina i moje loše sreće? Nikakva. Ali, ko će još misliti o logičkoj povezanosti? A, sve i da uspemo da dokažemo da je nema, kako će taj dokaz prekinuti onu povezanost koja dolazi od kontinuiteta, od straha koji su u nas usadili naši askurđeli? Kako u trenutku oterati strah koji je građen vekovima?

Sve to ne bi bilo ni ozbiljno, ni vredno razmišljanja, kada bi priča ostala na mačkama i prosipanju vode. No, nije tako. Istina je da je lista sujevernih (a ustvari straho-lenjih) ubeđenja beskonačno duga. Lista činova koji iz takvih ubeđenja proizlaze: beskonačnoXbeskonačno duga. Prihvatamo, asimilujemo, recipiramo, ne proveravamo, ne analiziramo. I onda živimo. Tako kako živimo. Mehanizam po kom funkcioniše sujeverje, zapravo je isti onaj mehanizam po kom funkcioniše i većina naših verovanja. Onih pravih. Onih, koje i ne nazivamo verovanjem, nego znanjem.

Dogma je, čini se, obrazac u koji se savremeni čovek uklapa, i u tom takvom svetu samo je licemerje to koje pravi razliku između crne mačke i npr. Boga.

Međutim, za razliku od tih kvazi uzročno-posledičnih odnosa, u prirodi, kao i u logici, veza između uzroka i posledice uvek je nužna. A te posledice nisu trenutak, nego su one procesi. A ti procesi, to su naši životi. Mislimo i postupamo na određeni način, pravimo određene izbore, a čitavi naši životi posledica su tih izbora. E, tu povezanost nam je uglavnom malo teže da uočimo. A i zašto bi, kada će uvek biti crnih mačaka koje ćemo moći da optužimo za pucanje brakova, živaca, karijera…

vp009-mozda-sujeverni2