Broj 9 – Uvodna reč: Prošlo je 20 vekova

Biblija jasno poručuje da je njen strogi moral jedini ispravni put.

Vladajuća ideja umerenih vernika da je Biblija izvor savršenog morala jeste obična zabluda. Najčešće, oni nisu samostalno ni pročitali Objavu (paradoksalno – da stvarno verujem da postoji Tvorac i da se obratio čovečanstvu, ne samo da bih pročitao tu knjižurinu, već bih znao mesto svakog slova u njoj), već su svoje mišljenje izgradili na osnovu delimičnog poznavanja sadržaja preko porodice, svešteničkih propovedi, skraćenih verzija ili filmova. Naravno, u filmovima ipak nećeš videti Svetog Jeliseja kog su deca ismejavala da je ćelav – što uzgred i jeste bio – pa je Bog poslao medvedice da pobiju četrdesetoro dece, niti ćeš videti starozavetna ubistva i silovanja, ni Lotove ćerke, ni komadanja ljudi, ni kamenovanje, ni Mojsijeva masovna ubistva, ni odredbu da žrtva silovanja treba da se uda za silovatelja, ni Hristovo naklapanje o medicini, ni njegove bezočne laži (između ostalih da treba napustiti porodicu radi njega i da će se vratiti dok neki od prisutnih ne umru)… Prošlo je dvadeset vekova! Da ne nabrajam, dosta toga možeš pronaći ovde: The Dark Bible).

Dakle, u startu imamo problem nedovoljnog poznavanja Božije reči, što je priično nezgodno, obzirom da se za najmanje sitnice šalje pravo u večne muke, ponekad i bez mogućnosti iskupljenja (Matej 12:31,32 kaže da se hula na Svetog Duha nikad neće oprostiti). Kako hrišćanski! To takođe omogućava sveštenicima da se postave kao moralni autoriteti koristeći cherry picking, logičku grešku po kojoj se selektivno bira prigodan sadržaj nečega koji odgovara slici koja se želi nametnuti, a nepoželjni delovi se prosto guraju pod tepih.

Postoji još jedna popularna zabluda, po kojoj su ljudi koji su puni mržnje prema nevernicima lažni hrišćani. Naprotiv, oni su baš pravi i reprezentativni hrišćani, jer Biblija jasno poručuje da je njen strogi moral jedini ispravni put i da su nevernici niža bića koja će završiti u paklu. To što se hrišćanstvo kod vernika koji nisu pročitali Bibliju meša sa “treba biti fin”, nema mnogo veze sa istinom. Uzgred, toplo ti preporučujem sledeći film God On Trial i esej lorda Rasela “Zašto nisam hrišćanin?”, kao i Ničeovog “Antihrista”, koji je odlična dijagnoza verske psihologije i morala. Ako si baš zainteresovan(a), upoznaj se i sa stvaralaštvom gospodina Pejna i Tvena na ovu temu.

Fascinantna je nakaznost i nemoralnost biblijskog Boga, koji ubija decu, odobrava prevaru i silovanje, naređuje da se njegove zapovesti prate uprkos osećaju pravednosti, propagira ropstvo, traži dečije žrtve, znatiželju i znanje smatra grehom (a slepu poslušnost vrlinom), naređuje ubistva, a onda ih kao zabranjuje, drugim naređuje da praštaju svojim neprijateljima, a svoje šalje u pakao na večne muke, briše čitave narode samo jer su se našli pred Izraelcima i ponaša se kao najgori despot i tiranin prema ljudskom rodu, pritom tražeći poštovanje i ljubav – baš psihopatski! (U tom smislu Bakunjin kaže da bi dužnost čovečanstva bila da takvo biće ubije da ono stvarno postoji, a Pajk indirektno sa pravom kaže da je slika biblijskog Boga zapravo prava slika đavola.) Ne samo da ne sprečava jezive stvari (on je gledao svaki dan ćerku koja je bila zaključana u podrumu i silovana trideset godina i NIJE URADIO NIŠTA! Sad ti možeš da kažeš da će suditi posle smrti, ali za to preporučujem video u kom je sve odlično objašnjeno: How God Favors Evil).

Štaviše, može se dodati i da je Bog sujetni licemer: on može da ubija, otima, poželi tuđu ženu i uzme je. On može da se istresa na potomstvu grešnika. On može da uništi vernog Jova, pobije mu porodicu i razruši imetak da bi, eto, pokazao Satani da on ima idiota koji će ga voleti i posle toga, pobedivši u opkladi na taj način. On voli ulizice, a nezavisne i hrabre duhove trpa u vatre pakla. Takav Bog je moralno čudovište. Za takvog Boga, čovek je sluga, ovca i komedijaš, dobar za malo iživljavanja i smeha (videti Al Paćinov nastup u “Đavoljem advokatu”), dok je za sveštenika koji je osmislio tog nakaznog Boga čovek ovca koju treba držati u pokornosti, u stanju u kom neće misliti i u kom će taj dobroćudni pripadnik stada večno biti šišan i zaokupljen “mudrostima iz Biblije”, što će ga sprečiti da uvidi prostu društvenu realnost – u tome su marksisti imali pravo. Tipičan izraz svešteničke i despotske psihologije.

Što se pravila tiče, ne samo da su strašna, ona su i više nego drakonska – za najmanji prestup te čekaju večne muke. To je i više nego monstruozno i posve sadistički, to je sasvim nepravedno, što je najgore svojstvo koje bi jedan hipotetički entitet te moći mogao da ima. Čak ni Hitler ne bi zasluživao večne muke jer njegovi zločini, ma koliko monstruozni bili, nisu bili bezgranični, već konačni, što uopšte ne odgovara kazni. Seti se kad te je poslednji put boleo zub i zamisli hiljadu puta jači bol koji traje večno jer si recimo radila na Sabat. Ah, da, evo šta kaže Beni o Hristu: “Postoji nešto što me muči u pogledu Hristovog morala, a to je da je on verovao u pakao. Mislim da osoba koja je striktno naklonjena ljudima ne može da veruje u večno mučenje. Hrist je sigurno, kako je opisano u Gospelima verovao u večnu kaznu, i dosta puta se može naići na osvetoljubivi bes usmeren ka onim ljudima koji nisu slušali njegove propovedi – stav koji je zajednički propovednicima, ali im i umanjuje superlativnu nadmoćnost… Takođe mislim da osoba sa određenim stepenom dobrote u svojoj prirodi ne bi mogla da unese toliko straha i terora u svet… Moram da kažem da mislim da ta doktrina, da su vatre pakla kazne za greh jeste doktrina okrutnosti. Doktrina koja je uvela okrutnost u svet i dala istom generacije okrutnih muka; i da je Hrist iz Gospela, ako bismo ga posmatrali kao što ga predstavljaju, direktno odgovoran za to.”

vp009-uvod

%d bloggers like this: