10 mitova o evoluciji

Veliki prasak specijal broj 4 - 10 mitova o evolucijiAko ste tražili jednostavan, kratak vodič kroz evoluciju koji se lako prati… evo ga. Prijatelji iz Društva skeptika su nam dozvolili da ovo
odštampamo. Tekst je ispod. Naučite ga. Delite ga. Uživajte u njemu… To je nauka. To je istina. O ovim stvarima se više ne vodi „debata“, pa nemojte više dozvoljavati kreacionistima da vam kažu suprotno.

1) Ako su ljudi nastali od majmuna, zašto majmuni ne evoluiraju u ljude?

Veliki prasak specijal broj 4 - 10 mitova o evolucijiLjudi, čovekoliki majmuni i majmuni su samo daleki evolucioni „rođaci“. Mi nismo nastali od majmuna već od zajedničkog pretka koji nije bio ni majmun ni čovek i koji je živeo pre mnogo miliona godina. Zapravo, tokom poslednjih sedam miliona godina se razvilo mnogo vrsta nalik ljudima; neki od primera su Homo habilis, Homo erectus i Homo neanderthalensis. Sve ove vrste su izumrle u različito vreme, ostavljajući samo nas da delimo planetu sa šačicom drugih primata.

2) Previše je praznina među fosilnim ostacima da bi teorija evolucije bila istinita

Zapravo, postoje mnogi prelazni oblici fosila. Fosil arheopteriksa je, na primer, jedan od najranijih poznatih fosila ptica sa skeletom reptila i perjem. Postoje dokazi da su neki dinosaurusi imali dlaku i perje. Terapsidi su posrednici između reptila i sisara, Tiktaalik roseae je izumrla riba sa ravnim perajima srodna vodozemcima, sada ima najmanje šest prelaznih faza među fosilima kita, a u ljudskoj evoluciji je bilo više od deset prelaznih fosilnih stadijuma otkako su se hominidi odvojili od velikih majmuna pre 6 miliona godina. S obzirom na vrlo malu verovatnoću da će biljka ili životinja postati fosil, izvanredno je da je uopšte ostalo fosila koliko ih je danas. Prvo, leš životinje ne sme da postane plen lešinara, a zatim mora biti zakopan pod izvanrednim uslovima koji bi uzrokovali fosilizaciju, a ne truljenje. Onda geološke sile nekako moraju da vrate fosil na površinu, da bi ga milionima godina kasnije pronašla šačica paleontologa koja za njim traga.

3) Ako se evolucija postepeno dešavala tokom miliona godina, zašto fosilni ostaci ne pokazuju postepene promene?

Veliki prasak specijal broj 4 - 10 mitova o evolucijiNagle promene o kojima svedoče fosilni ostaci nisu dokaz gradualizma; one su živi dokaz punktuacije. Vrste su stabilne veoma dugo i stoga ostavljaju dosta fosila u slojevima dok su su tom stanju. Međutim, promena iz jedne vrste u drugu se dešava relativno brzo (na geološkoj vremenskoj skali) u procesu koji se zove isprekidana ravnoteža. Od jedne vrste može nastati druga kad se mala grupa „osnivača“ odvoji i izoluje se od predačke grupe. Ova nova osnivačka grupa, sve dok je mala i odvojena, može prolaziti kroz relativno brze promene (velike populacije su genetski stabilne). Promene unutar vrste se dešavaju toliko brzo da ostane vrlo malo fosila na kojima su one zabeležene. Ali kada jednom postanu deo nove vrste, jedinke će zadržati svoj fenotip vrlo dugo potom i ostaviti mnogo odlično sačuvanih fosila. Milionima godina kasnije, rezultat ovog procesa su fosilni ostaci na kojima se uglavnom vidi stabilnost. Isprekidanost je između dva stadijuma ravnoteže.

4) Niko nije video evoluciju svojim očima

Veliki prasak specijal broj 4 - 10 mitova o evolucijiEvolucija je istorijska nauka koju potvrđuje činjenica da nizovi dokaza teže ovom jednom zaključku. Nezavisni podaci iz oblasti geologije, paleontologije, botanike, zoologije, biogeografije, uporedne anatomije i fiziologije, genetike, molekularne biologije, razvojne biologije, embriologije, genetike populacije, sekvenciranja genoma i mnogih drugih ukazuju na to da se život razvio. Kreacionisti traže samo jedan fosil u prelaznom obliku koji dokazuje evoluciju. Ali evolucija se ne dokazuje jednim fosilom. Ona se dokazuje konvergencijom fosila, kao i konvergencijom genetskog poređenja vrsta i konvergencijom anatomskih i fizioloških poređenja vrsta i mnogim drugim argumentima. (Zapravo, možemo videti evoluciju na delu — posebno među organizmima koji se brzo razmnožavaju, a podložni su ekstremnom pritisku iz okoline. Znanje o evoluciji virusa i bakterija je od vitalnog značaja za medicinu.)

5) Nauka tvrdi da se evolucija dešava nasumično i slučajno

Veliki prasak specijal broj 4 - 10 mitova o evolucijiPrirodna selekcija nije „nasumična“ niti se vodi „slučajnošću“. Prirodna selekcija čuva prednosti i iskorenjuje greške. Da bismo ovo ilistrovali, zamislite majmuna za pisaćom mašinom. Da bi majmun slučajno otkucao prvih 13 slova Hamletovog solilokvija, trebalo bi da pokušava onoliko puta koliko iznosi 26 na trinaesti stepen. Taj broj je 16 puta veći od ukupnog broja sekundi koje su protekle od nastanka sunčevog sistema. Ali ako se svako tačno otkucano slovo sačuva, a svako pogrešno zanemari, rečenica „tobeornottobe“ (bitiilinebiti) bi bila „izabrana“ u samo 335 pokušaja, odnosno za samo nekoliko sekundi u kompjuterskom programu. Ričard Dokins definiše evoluciju kao „nasumičnu mutaciju plus nenasumičnu kumulativnu selekciju“. Kumulativna selekcija je ona koja pokreće evoluciju. Oko se nije slučajno razvilo iz jedne tačke osetljive na svetlost u kompleksno oko kakvo je danas, već preko hiljada prelaznih koraka, od kojih je svaki bio sačuvan jer je činio oko boljim. Svi ovi koraci postoje u prirodi kod jednostavnijih organizama.

6) Samo je inteligentan tvorac mogao stvoriti nešto tako složeno kao oko

Anatomija ljudskog oka pokazuje upravo da ga nije stvorio niko inteligentan. Napravljeno je naglavačke i unatraške, tako da fotoni moraju da prođu kroz rožnjaču, sočivo, vodeni likvor, krvne sudove, ganglijske ćelije, amakrine ćelije, horizontalne i bipolarne ćelije pre nego što stignu do štapića i čepića osetljivih na svetlost koji pretvaraju svetlosni signal u nervni impuls, koji se zatim šalje u vizuelni korteks u zadnjem delu mozga da bi se obradio u smislenu sliku. Za optimalni vid, zašto bi inteligentan tvorac stvorio oko naopako? Ovaj „dizajn“ ima smisla samo ako jeoko građeno putem pririodne selekcije od materijala koji su bili dostupni i u takvom poretku u kakvom su bile prvobitne organske strukture organizma-pretka. Na oku se vide tragovi evolucije, a ne inteligentnog stvaranja.Veliki prasak specijal broj 4 - 10 mitova o evoluciji

7) Evolucija je samo teorija

Veliki prasak specijal broj 4 - 10 mitova o evolucijiSve grane nauke se zasnivaju na teorijama, koje se temelje na hipotezama koje se mogu proveriti i objašnjavaju mnoge i raznovrsne činjenice o svetu. Teorija se smatra snažnom ako dosledno predviđa nove pojave koje se kasnije posmatraju. Činjenice su podaci sveta. Teorije su ideje koje te podatke objašnjavaju. Zamisli i druge ideje koje se ne mogu proveriti ne spadaju u nauku. Teorija evolucije je po svim kriterijumima naučna, kako je utvrdio sudija Vilijam Overton u suđenju o kreacionizmu u Arkanzasu:

  • vodi se zakonima prirode;
  • mora da bude objašnjena u skladu sa prirodnim zakonima;
  • može se empirijski proveriti;
  • zaključci teorije evolucije su privremeni.
  • Ona se može proveriti i dokazati ili oboriti.

Ako bi se pronašli fosilni ostaci sisara u istom geološkom sloju kao i trilobiti, onda bi teorija evolucije bila oborena. Niko do sada nije našao tako protivrečne podatke.

8) Za dokaze o evoluciji ljudi se ispostavljalo da su laži, prevare ili nerealni

Radi da umanje značaj evolucije, kreacionisti ignorišu otkriće fosila hominida i birkaju primere prevara i grešaka u uverenju da su greške u nauci znak slabosti. Ovo je neprihvatljivo nerazumevanje suštine nauke, koja neprestano napreduje zahvaljujući greškama i uspesima. Njena sposobnost da nadograđuje na prošla iskustva je osnova naučnog napretka. Samoispravljanje u naučnim metodama je jedno od najvećih preimućstava nauke. Prevare kao što je „piltdaunski čovek“ i nenamerne greške kao što su čovek iz Nebraske, čovek iz Kalaverasa i hesperopitekus (Hespero-pithecus) su vremenom ispravljene. Zapravo nisu ni bili kreacionisti ti koji su otkrili ove greške, već naučnici. Kreacionisti su jednostavno čitali o naučnom izlaganju ovih grešaka i onda ih licemerno prisvajali.

9) Drugi zakon termodinamike dokazuje da je evolucija nemoguća

Veliki prasak specijal broj 4 - 10 mitova o evolucijiDrugi zakon termodinamike važi za zatvorene, izolovane sisteme. Pošto Zemlja prima nepromenljivu količinu energije od Sunca – ona je otvoreni sistem koji dozvoljava razmenu energije – entropija može opasti, a uređenost porasti (iako se Sunce u tom procesu troši). Na ovaj način Zemlja nije strogo zatvoren sistem i život može evoluirati, a da ne krši zakon prirode. Sve dok Sunce sija, život može da napreduje i razvija se, isto kao što se može sprečiti rđa na automobilima, pljeskavice grejati u rerni i sve što se na prvi pogled dešava u kontradikciji sa entropijom drugog zakona se može nastaviti. Ali čim Sunce potpuno izgori, entropija će porasti i život na Zemlji će zamreti.

10) Evolucija ne objašnjava moral

Kao društveni primati, razvili smo snažan osećaj za dobro i loše da bismo naglasili i nagradili uzvraćanje i saradnju i da bismo smanjili i kaznili preteranu sebičnost. Isto tako, evolucija je dovela do moralnih osećanja koja nam govore da su laganje, preljuba i krađa pogrešni jer uništavaju poverenje u veze između ljudi koje zavise od govorenja istine, vernosti i poštovanju imovine. Društveni primat ne bi mogao da preživi bez nekakvog moralnog osećanja. Temelji ljudske prirode su i temelji ljudskog društva.

Autor: atheism resource

Leave a Reply