Genije u železnom odelu

Toni Stark je neko ko je sličan nama, „običnim smrtnicima“.

Pre pedeset godina, lucidni i višestruko talentovani i maštoviti autor brojnih stripova u kojima smo uživali i kao deca, a priznajem iskreno i kao odrasli, Sten Li (Stan Lee), stvorio je još jednog neobičnog junaka svog strip-univerzuma, pod pokroviteljstvom kompanije „Marvel“.

Ne želeći da svetu daruje još jednog superjunaka opremljenog nadljudskom snagom, laserskim ili rendgenskim pogledom, sposobnošću letenja ili pak neverovatnom brzinom, Li je predstavio milijardera plejboja, industrijalca i genijalnog inženjera, Entonija „Tonija“ Starka (Anthony „Tony“ Stark).
Veliki Prasak Broj 8 - Genije u  železnom  odelu

Donekle na tragu, ali i kao konkurencija još jednom milijarderu, plejboju, industrijalcu i genijalnom konstruktoru, Brusu Vejnu (Bruce Wayne), odnosno Betmenu, nastala je priča o ovom junaku koji, kao da dolazi iz našeg okruženja, premda sa „pedigreom“ bogataša. Toni Stark je u ovom brižljivo izmaštanom svetu sin Marije Kolins Karbonel (Maria Collins Carbonell) i Hauarda Entonija (Howard Anthony) Starka, vlasnika značajne i dabome srazmerno moćne kompanije „Stark Industries“. Još kao dečak je bio zainteresovan do mere fascinacije, pravljenjem i upravljanjem mašinama, pa je već do svoje 19. godine završio prestižni MIT institut sa dva master-zvanja, iz elektro-inženjerstva i fizike. Na taj način, zapravo saznajemo da je Toni Stark neko ko je sličan nama, „običnim smrtnicima“… U redu, osim novca.

On nema nadljudsku snagu, ne postaje nevidljiv, ne može da manipuliše bilo čijim umom (osim donekle svojim, dabome), nema krila, pipke, plovne kožice ili rendgenski pogled. Ne, Toni Stark ima samo jednu, ali presudnu „natprirodnost“ koja ga izdvaja od većine čovečanstva – izuzetno je inteligentan. Ipak, po okončanju studija, iako je naravno uključen u porodični posao, radije se odao glamuroznom životu plejboja, umesto da razvija svoje veštine i talente. Bajka je potrajala samo dve godine, pošto je već u 21. Godini ostao bez oba roditelja, koji su nastradali u saobraćajnoj nesreći, koju je, kako se kasnije saznalo, organizovala rivalska kompanija „Republic Oil“ (kasnije „ROXXON“). Nespreman i nezainteresovan za administrativno vođenje velike kompanije, Toni je postavio svoju sekretaricu Virdžiniju „Peper“ Pots (Virginia „Pepper“ Potts) za izvršnog direktora, prebacivši na nju bezmalo celokupan teret upravljanja kompanijom. Gotovo klasičan zaplet, u kome se „zlatna kašika“ sa kojom se junak rađa, pretvara u „zlatnu kost u grlu“, koja mu ne da da diše.

On sam je nastavio da se paralelno ili ekscentrično eksponira u javnosti, uživajući u ekstravagantnim nastupima i paradiranju na granici kiča, ili da se povlači u osamu sopstvene radionice, gde bi uživao u konstruisanju i razvijanju opreme kojom bi mogao da upravlja. Negde u to vreme, svakako i pod utiskom smrti roditelja, inače donekle cinični Toni, postaje vidljivo potpuno okrenut racionalnom, proverljivom, naučnom principu, umesto prepuštanja misticizmima ili utešnosti „duhovnih potraga“, koje ga nikada nisu ni zanimale.

Ukratko, Toni Stark je bio i ostao ateista.

Uzevši u obzir vreme u kom je ovaj strip junak nastao, u pitanju je svakako i hrabri iskorak Lija i glavnog scenariste Larija Libera (Larry Lieber) izvan klišea junaka koji ne samo što brane tradicionalne vrednosti pravde, već su i duhovno „ispravni“, često prikazani kako se posvećuju molitvi ili traženju snage i utehe od mističnih, više ili manje poznatih i priznatih božanstava… ili su i sami božanstva, dabome. Ovakav, nekonvencionalni junak, po mnogo čemu sličan Betmenu, kako je već primećeno, doneo je osveženje na strip scenu šezdesetih, prateći tako burni, eksplozivni tehnički i tehnološki razvoj kom je čovečanstvo inače prisustvovalo. Ne treba zaboraviti da se samo godinu dana pre Starka, u medije uselio i danas legendarni tajni agent Džejms Bond (James Bond), donevši sa sobom sve one fantastične gedžete koji i danas ostaju jedno od obeležja ovog decenijskog serijala.

Veliki Prasak Broj 8 - Genije u  železnom  odeluNaravno, deca i mladi su i pre toga i nakon toga voleli i strip junake sa natprirodnim moćima, prave bogove izmaštanih svetova, ali su uz Starka mogli da dobiju i alternativu, junaka u kom su mogli sa mnogo više razloga da pronađu buduće sebe, upoređujući ga u određenoj meri sa Betmenom, stvarajući tako sladunjavo rivalstvo u dečijim umovima, ili pak određeni tehnološki trijumvirat mistike i herojizma, ispleten oko Bonda, Betmena i Starka, odnosno Ajronmena. Tačno je i da je Ajronmen nastao u vreme kada je i tehnološki trebalo podsetiti koliko je Zapad napredniji od SSSR-a, pa se i on sukobljavao povremeno sa sovjetskim junacima i anti-junacima opremljenim što sirovom snagom, što mutantskim sposobnostima, što pak gedžetima. Ipak, ta dimenzija ovog izmišljenog junaka, bila je manje važna od njegove tvrdoglavosti, cinizma i povremenog autističnog povlačenja u samog sebe, ali i od izliva hedonizma ili raskalašnog pijančenja, koji ga nisu mogli učvrstiti kao stenu proklamovane moralnosti američkih strip junaka.

Tako oblikovani strip junak Stark voleo je da prisustvuje demonstracijama napredne vojne opreme koju je kompanija proizvodila, pa je tako, kako njegov strip „kanon“ kazuje, jednom prilikom posmatrao demonstraciju nove navođene rakete u jednom od postrojenja kompanije u nekom od dalekih delova sveta. Tu je njegovu grupu napala banda terorista koju je predvodio Sin-Kong revolucionar Vong Ču (Wong Chu). Tokom borbe, mina je eksplodirala, a šrapnel je pogodio Tonija i zastao blizu njegovog srca. Teroristi su ga potom odneli do Vong Čuovog logora i strpali u ćeliju sa profesorom Ho Jinsenom (Ho Yinsen), čuvenim fizičarem. Vong Ču je zahtevao da Stark i Jinsen razviju nova, napredna oružja za njegovu terorističku grupu, što je bila prilika koju su ova dvojica iskoristilia da usavrše Tonijevu ideju o borbenom oklopu, ovaj put opremeljenom generatorom magnetnog polja, koje bi sprečavalo šrapnel da dođe do samog srca. Uz to, opremili su ovaj oklop, prvu opremu čoveka od železa, Ajronmena (Iron Man, eng.) sa nekoliko rudimentarnih magnetnih sistema i oružja, namenjenih prvenstveno odbrani. Dok se baterija oklopa punila, nekoliko Vong Čuovih ljudi je pokušalo da spreči Tonija i Jinsena u nameri da iskoriste opremu za svoje bekstvo, došlo je do borbe u kojoj se Jinsen voljno žrtvovao, da bi Toni uspeo da navuče oklop i pokuša da pobegne. Razjaren smrću kolege naučnika, Stark je potom koristeći oklop, uništio ceo Vang Čuov logor.

Uspeo je da se vrati do Sjedinjenih Država, uz pomoć američkog marinca Džejmsa „Roudija“ Roudsa (James „Rhodey“ Rhodes), kome je potom ponudio posao u svojoj kompaniji, ukoliko to ikada bude želeo. Kako se kasnije pokazalo u istoriji ovog junaka fikcije, uvođenje Roudsa je poslužilo jednom od klasičnih delova radnje u većini stripova, gotovo neophodnom klišeu – ubacivanju pomoćnika (sidekick, eng.). Međutim, kako je Ajronmen sam po sebi neobičan superjunak, koji ne raspolaže nadljudskim moćima, te ga od većine odvaja samo izuzetna inteligencija, i njegov, uslovno rečeno pomoćnik, morao je biti pre svega čovek, neko sa kim se možete poistovetiti, neko ko ima sasvim ljudske, sasvim naše, vrline i mane. Doduše, Rouds ima još jednu bitnu crtu, vojničku disciplinu, koja često i samog Starka/Ajronmena, vraća na pravi put. Isprva, kako „kanon“ kaže, Toni je taj i takav novi život smatrao za najobičnije mučenje i produžavanje agonije bliske smrti. Ploču na grudima je morao da nosi stalno, obezbeđujući joj redovno punjenje, jer mu je od nje bukvalno zavisio život. Postojanje oklopa je brižljivo sakrivao, čak i od svoje tadašnje verenice, Džoane Nivene (Joanna Nivena).

Vremenom je postajao sve psihotičniji i suicidalniji, okrenut više pijančenju i samosažaljenju nego konstruktivnom nalaženju rešenja za nesavršenost zaštitne ploče na svojim grudima. Ipak, uprkos svemu tome, imao je podršku verenice, kojoj je napokon i odao tajnu svog dvostrukog identiteta. Ona ga je i ohrabrila da oklop iskoristi u borbi protiv zla i tako postane svojevrsni superjunak, ali je shvatila i da Toni Stark nikada neće biti porodični čovek, pa je veridba nedugo potom i raskinuta. Uz ponovo pronađeni smisao svog postojanja, u Toniju se ponovo probudio i stvaralački naboj, pa je počeo da neprekidno usavršava Ajronmenov oklop, ubeđujući javnost da je Ajronmen zapravo njegov telohranitelj. Dvostruki život plejboja i superjunaka, postao je još kompleksniji sa stvaranjem „Osvetnika“ (Avengers, eng.), grupe superjunaka kojima je Stark bio i pokrovitelj ali i osnivač, zajedno sa nordijskim bogom Torom (Thor), Čovekom-mravom (Ant-Man, Henry Pym), Stršljenom (Wasp, Janet van Dyne) i žrtvom sopstvenog naučnog pregalaštva, Halkom (Hulk, Bruce Banner).
Neobična družina je uvećana za još jednog člana, kada je u potrazi za Nejmorom (Namor the Sub-Mariner), polu čovekompolu Atlantiđaninom, Ajronmen naišao na komatoznog Kapetana Ameriku (Captain America, Steve Rogers), čuvenog superjunaka iz II Svetskog rata, savršeno očuvanog u ledu Antarktika. Oživljen, ili bolje reći probuđen, Kapetan Amerika se pridružio „Osvetnicima“ i postao izuzetno značajan deo tima, ali i Tonijev blizak prijatelj, na određeni način i antipod sarkastičnom, neretko ciničnom, ali i racionalnom, nauci umesto duhovnosti okrenutom čoveku od železa. Koliko god je prenaglašeni patriotizam i sa religijom isprepletana duhovnost i moralnost Kapetana Amerike bila suprotna Starkovim pogledima na svet, krhka ravnoteža njihovih temperamenata je uspela da pridobije simpatije čitalačke publike pomešanih generacija. Uz „Osvetnike“, Stark je pomogao da se uspostavi i međunarodna agencija za super-špijune, nazvana „Štit“ (S.H.I.E.L.D. – Supreme Headquarters, International Espionage, Law-Enforcement Division), namenjena borbi protiv svih terorističkih pretnji, stalnom pratiocu dešavanja u strip svetu „ Marvela“.Veliki Prasak Broj 8 - Genije u  železnom  odelu

Tokom tih ranih superjunačkih godina, Ajronmen se sukobljavao sa Mandarinom, Hokajom (Hawkeye, „Oko sokolovo“) i „Crnom udovicom“ (Black Widow, Natasha Romanova), klasičnim negativcima ili makar anti-junacima sveta stripa. Vremenom se broj saveznika, ali pre svega i protivnika uvećavao, da bi uskoro i naš svet, onakav kakav je u stripu predstavljen, postao pretesan za maštu scenarista koji su se u ovih 50 godina smenjivali. Tako je vremenom Stark sa družinom postao uključen i u međuzvezdane sukobe, ali je dobio i priliku da sarađuje sa brojnim sjajnim zvezdama „Marvelovog“ univerzuma – gospodinom Fantastičnim (Mr. Fantastic, Reed Richards) iz „Fantastične četvorke“, Crnom Munjom (Black Bolt, Blackagar Boltagon), profesorom Ksavijerom (professor Xavier), mutantom, osnivačem družine X-Men, čarobnjakom dr Stivenom Strejndžom (Dr. Stephen Strange) i već pomenutrim Nejmorom, sa kojima je osnovao još jednu grupu junaka, ovaj put nazvanu „Iluminati“, doduše, bez ikakve povezanosti sa grupom koja se u stvarnom svetu smatra jednom od okosnica brojnih teorija zavere. U tom i takvom svetu mašte i tragova zbilje, Toni, odnosno Ajronmen, doživeo je čitav niz borbi, među kojima su ga mnoge dovodile (naravno) do granice života i smrti, ali je samo jedna bila prva koja je uspela tu granicu i da pređe.
Naime, u borbi sa sopstvenim klonom, Toni je doživeo novi srčani napad, nakon kog su ga „Osvetnici“ preneli do doktora koji je uspeo da mu umesto ugroženog i oštećenog srca ugradi sintetički organ, koji je pak učinio ploču na grudima nepotrebnom. Uprkos takvoj prilici da na određeni način „podvuče crtu“ i vrati se relativno običnom životu, Stark je već bio preduboko u herojskim vodama i previše opsednut načinima da zaštiti svet, da bi mogao da ikada više bude tek obični bogati skorojević… ako je išta u vezi sa njim i bilo obično.Naravno, ne postoji strip priča bez padova koji bi bili antipod usponima i slavi. Tako je i Toni patio od povremenih napada depresije, podstaknutih sećanjima na roditelje ili gubitak drugih dragih ljudi, ili pak nemogućnosti da se uvek spremno suprotstavi svakom od novih negativaca, koji su se pojavljivali kao na pokretnoj traci. Određena sujeta, tvrdoglavost i nadmenost, tome naravno nisu ni najmanje pomagali.
Kako je često neophodno da junak padne ispod granice poraza svojstvenog nama „običnim smrtnicima“, a da bi bio sposoban da se iz njega izdigne kao bolji, jači i spremniji, tako je i Stark, prema strip „kanonu“ postao žrtva poslovne i emotivne manipulacije konkurencije, koja ga je gurnula u novu fazu pijanstva, raskalašnog trošenja i na kraju bankrota i gubitka firme.

I dabome, kako to i mora biti u svetu mašte, Toni se iz sopstvenog pepela uzdigao uz pomoć prijatelja („Osvetnika“ i Roudsa), pa je uz uobičajenu, ali i opravdanu dozu osvetoljubivosti, pobedio novog neprijatelja i vratio se na čelo svoje privremeno oduzete imperije. Spisak uspona i padova dabome nije bio time okončan, jer bi prethodnih 50 godina njegovog virtuelnog života u tom slučaju bili vrlo dosadni. U nastupajućim godinama, Toni i njegov alter-ego Ajronmen su prolazili kroz nove bure, kako u sukobima sa novim, sve maštovitijim i u skladu sa epohom opremljenim neprijateljima, tako i u unutrašnjim sukobima i dilemama, koje su neretko imale posledice i na odnose sa saveznicima. Ajronmen je tako doživeo da bude čak i izbačen iz „Osvetnika“, kada je nesrećnim slučajem usmrtio jednog od „dobrih momaka“ tokom borbe za negativcem Grimiznim Dinamom (Crimson Dynamo, Alex Nevsky). Da usponi i padovi nisu zavisili samo od snage i maštovitosti, veći od seksualne manipulativnosti neprijatelja, pokazuje i niz avantura koje je Toni imao sa ženama za koje se naknadno ispostavilo da su bile ili agenti ubačeni da ukradu njegove tajne i onesposobe ga, ili su za svoj račun, želele Starkove tajne, moć, uticaj ili propast. Znam, i to je donekle kliše, ali ako je pošlo za rukom Bondu i Betmenu, zašto bi Ajronmen izbegao tu zamku bogatstva, slave i ljudske slabosti.

Kada je nakon jedne takve ljubavne afere Toni ostao paralizovan, ugradio je u svoje telo biočip koji mu je pomogao da povrati pokretljivost, ali je time naravno navukao i ljubomoru konkurencije. Da, postoji još jedno skoro pa uobičajeno mesto, ali neophodno u potrebi da junaci stripa ne dosade u decenijama svog života među generacijama novostasale publike. Elem, u borbi sa jednim od takvih, beskrupuloznih i moći željnih konkurenata, Tonijev nervni sistem je bio toliko oštećen, da je jedva mogao da se kreće, te je morao da osmisli čitav novi neuronski kombinezon za sebe, dok je oklop postao jedini siguran način obezbeđenja preživljavanja. Ipak, zdravlje mu je rapidno propadalo, a čak ni sva tehnologija nije mogla to da spreči. Nakon potpunog nervnog sloma, Toni je po svemu sudeći (ili bar onome što je strip „kanon“ rekao) umro na operacionom stolu, pre toga ostavivši testamentom Roudsa kao direktora svoje firme, uz prepuštanje svog poslednjeg modela unapređenog oklopa na upravljanje ovom odanom prijatelju. Naravno, junaci ne umiru tek tako, pa je i Stark zapravo prepušten tajnom kriogenom čuvanju, dok mu se čitav nervni sistem polako obnavljao, o čemu ni Rouds, ni bezmalo bilo ko drugi nije imao pojma. Oživljen nakon terapije, Toni se pojavio u punom (starom) sjaju, ali ga je tajnovita igra na granici života i smrti koštala Roudsovog poverenja, jer je ovaj, uvređen time što nije znao za Tonijev plan, demonstrativno napustio kompaniju. Toni mu je ipak ostavio unapređeni oklop, znajući da je Rouds neko na koga može računati u slučaju opasnosti.

Veliki Prasak Broj 8 - Genije u  železnom  odelu

U nemogućnosti da svoj temperament uskladi sa stavovima većine „Osvetnika“, Stark ih je napustio i osnovao svoju grupu, „Moćnike“ (Force Works, eng.), uz pun pristup čitavom arsenalu naprednih tehnologija koje je razvijao u svojoj laboratoriji, premda su brojni naredni stripovi pokazali da je njegov odnos sa „Osvetnicima“ i u budućnosti ostao na nivou „idi mi – dođi mi“, uz niz značajnih zajedničkih akcija, ali i niz nesporazuma i razdvajanja. Dabome, stripovi služe i za eksplozije mašte koje nas udaljavaju od ionako krhke stvarnosti koju ta umetnost ume da stvori. Tako smo kroz avanture Tonija Starka – Ajronmena, imali prilike da „prisustvujemo“ i njegovom susretu sa mlađom verzijom samog sebe, dovedenog iz alternativnog univerzuma, ali i da u par navrata vidimo preklapanja, sa manjim ili većim posledicama, brojnih varijanti multiverzuma i alternativnih stvarnosti, na radost mlađe čitalačke publike, a na interesovanje, uz ipak pomalo značajnog dizanja obrva, od strane nas „ozbiljnijih“.

Za one, makar navodno ozbiljne, tu je i deo scenarija koji je opisao Tonijev privremeni angažman kao Ministra odbrane SAD i doborovljno prepuštanje modifikovanih oklopa vojsci, te njegovo svojevrsno uklapanje u nekakav „mejnstrim“ odgovornog pojedinca, političara, delegiranog predstavnika vlasti. No, da ne bude zabune, taj angažman je bio kratak i ne baš previše sladak, i završen je skandalom pijanog Starka u Ujedinjenim Nacijama, te njegovim povlačenjem sa ove javne funkcije, ali i svojevrsnim odlaskom u (još jednu) privremenu ilegalu i povlačenjem svojih oklopa iz vojske SAD. Nadalje je Toni čak dospeo i do mesta direktora „Štita“, boreći se potom ponovo što sa (dobro, ovo uvek pali) zlim vanzemaljcima, što sa „domaćim“ negativcima, prolazeći ponovo kroz uobičajene cikluse padanja i ponovnog uspinjanja, ne gubeći pri tome ni za tren svoju uobičajenu ciničnost, lucidnost i sposobnost pravljenja dugoročnih planova, obavijenih misterijom. I izvan sveta stripa, Ajronmen živi već skoro pola veka. Već 1966. godine, serija crtanih filmova ga je predstavila i televizijskoj publici, a usledilo je i više epizodnih pojavljivanja u crtaćima u kojima su glavni likovi bili neki drugi junaci, poput Spajdermena ili „Fantastične četvorke“. Devedesete nam donose i pravi bum u svetu računarskih igara i arkada, pa tako i Ajronmen postaje deo tog novog sveta zabave dece i onih koji se osećaju kao deca. Čitava plejada „Marvelovih“ junaka tako pretrčava preko ekrana konzola, televizora na koje su prikačeni računari i preko monitora personalnih računara, dok im Ajronmen pravi društvo u poslovičnom spašavanju sveta od raznih zemaljskih i vanzemaljskih pošasti u preko deset igračkih naslova. O takozvanim „akcionim figurama“ da i ne počinjem. Kao i svaki stripTV-igrice junak, i Ajronmen je otelotvoren kroz niz figurica za igranje, opremljen većim ili manjim, ali svakako zanimljivim gedžetima, dovoljnim ili za raspirivanje mašte ili pak za „konkretnu“ akciju, ukoliko su opremljeni plastičnim strelicama, kuglicama ili pak baterijama i zvučnicima.Veliki Prasak Broj 8 - Genije u  železnom  odelu

Ipak, sve to je ostalo donekle u senci eksplozije koja nas je pogodila 2008. godine, kada je i Ajronmen, nakon nekih svojih izvikanijih „kolega“, napokon uleteo i na filmsko platno. Te godine se u bioskopima pojavio film u režiji Džona Favroa (Jon Favreau), sa Robert Dauni mlađim (Robert Downey Jr.) kao Starkom/Ajronmenom, Gvinet Paltrou (Gwyneth Paltrowe) u ulozi Peper Pots, Terensom Hauardom (Terrence Howard) kao Roudsom i Džefom Bridžisom (Jeff Bridges) u ulozi glavnog negativca, Obadaje Stejna (Obadiah Stane), značajno modifikovanog strip antagoniste istog imena. Kombinacija specifične Daunijeve glume i ne previše agresivnih specijalnih efekata, stvorila je novog tehnološkog idola klinaca koji su pohrlili u bioskope, praveći novi kult oko jednog nestandardnog, neobičnog junaka. Prilagođen vremenu u kom se pojavio, ovaj film, kao i njegovi nastavci i drugi slični filmovi u kojima se Dauni pojavljuje u ovoj ulozi (The Incredible Hulk, Iron Man 2, The Avengers i Iron Man 3), u potpunosti razrađuju priču o junaku koji je istovremeno i običan čovek, izmešten iz originalnog stereotipa o američkom tehnološkom odgovoru sovjetskom komunizmu. Taj novi, 21-vekovni Ajronmen, nije više teg na hladnoratovskoj (strip) vagi, već pozitivac u savremenim borbama protiv novih pošasti, onim koje najčešće opisujemo kao korporativni kriminal, terorizam i ideološki fanatizam.

Određeni, premda ne presudni „povratak korenima“ je donekle razrađen u drugom delu filma, gde se Ajronmen sukobljava sa Ivanom Vankom, likom kog je odigrao Miki Rurk (Mickey Rourke), a u kom su amalgamirani „Grimizni Dinamo“ i još jedan negativac iz originalnog stripa, „Bič“ (Whiplash). Takođe, tu je i agent Nataša Romanova (Natasha Romanoff ili Romanov), nekadašnja agentica KGB-a, potom prebegli agent u službi „Štita“, a koju je na velikom platnu oživela Skarlet Johanson (Scarlett Johansson), ali i Nik Fjuri (Nick Fury), mračni direktor „Štita“, u glumačkoj izvedbi Semjuela L. Džeksona (Samuel L. Jackson).

Kako je to u današnje vreme već postalo pravilo, čitava „franšiza“ izgrađena oko određenih strip likova, postaje plodno tle za niz kombinacija, kakve nam je strip, u sporijem, laganijem maniru već doneo. Tako se u filmovima, Ajronmen udružuje sa Kapetanom Amerikom, Halkom, Torom, u borbi protiv mitskih sila kojima upravlja Loki, još jedan strip junak pozajmljen iz mitologije.

Ima li kraja novim nastavcima avantura ovog junaka?

Dok je interesovanja, dobrog odziva sa blagajni bioskopa, pratećih komercijalnih uspeha i dobre volje glavnih protagonista, čini se da nema straha. Prilike su bezbrojne, podgrejane bukvalno stotinama scenarija koji se mogu izdvojiti iz strip „kanona“, ali i savremenim napretkom tehnike i nauke, koji prosto vape za ovakvim prilikama da pokažu svoju nadmoć. Sa Ajronmenom ćemo se sigurno družiti i u budućnosti. U strip izdanjima, Toni Stark je već uveliko posegnuo za nanotehnološkim poboljšanjima, koja je testirao na samome sebi. U poslednjim „Marvelovim“ izdanjima, sprema se da se pridruži „Čuvarima galaksije“ (The Guardians of the Galaxy), grupi međuzvezdanih junaka koji čuvaju čitavu galaksiju, a sa njom i našu planetu. Kako će se i ova družina superjunaka uskoro pojaviti u bioskopima, eto novih granica koje će se pomeriti i na filmskom platnu. Na filmu, svi su izgledi da ćemo se sa Robertom Daunijem družiti u još dva nastavka filma „Osvetnici“ i bar još jednom nastavku filma o Ajronmenu, što za ljubitelje ovog novog serijala filmova postaje gotovo obavezno, s obzirom na značajnu ličnu notu koju je ovaj glumac dao našem strip junaku.

Dakle, spremite se da Ajronmen upozna još nekoliko bogova i još uvek ostane ateista.

Veliki Prasak Broj 8 - Genije u  železnom  odelu

Autor: Marko Ekmedžić

%d bloggers like this: