Šta bi trebalo da nas brine?

Moć loših podsticaja

Zamislite mladog belca, nepravedno osuđenog za ozbiljan zločin na pet godina u zatvoru koji je maksimalno obezbeđen. Nije činio nasilje u prošlosti, te ga, s razlogom, užasava pomisao na život među ubicama i silovateljima. Dok se iza njega zaključavaju zatvorske kapije, raznovrsni interesi i aspiracije koje je čitavog života gajio svode se na jedno: Ne sme sebi stvoriti neprijatelje, kako bi odslužio kaznu na miru.

Nažalost, zatvor je mesto koje podstiče perverzije – u kojem same norme koje čovek mora pratiti da ne bi postao žrtva, neizbežno vode ka nasilju. Na primer, u većini američkih zatvora, belci, crnci i hispanoamerikanci obitavaju u svetu neprestanog rata. Ovaj mladić nije rasista i više bi voleo da mirno živi sa svima koje upozna, ali ako se ne pridruži nekom klanu, najverovatnije će postati žrtva silovanja i drugih načina maltretiranja koje nanose zatvorenici svih rasa. Ne izabrati stranu znači postati najprivlačnija žrtva svima. S obzirom da je belac, nema drugog izbora, već da se prikloni vladajućem klanu belaca, radi zaštite.

I tako se on priključi tom klanu. Međutim, kako bi zadržao status dobrog člana, mora pristati da brani ostale članove, bez obzira na to koliko je sociopatsko njihovo ponašanje. Tu takođe otkriva da mora biti spreman na nasilje za najsitniju provokaciju – da verbalnu uvredu uzvrati ubodom noža, na primer – ili da rizikuje da bude obeležen kao neko koga mogu napasti kako im je volja. Ako na prvi znak nepoštovanja ne odgovori silom, podvrgnuće se prevelikom riziku daljeg zlostavljanja. Tako ovaj mladić počinje da se ponaša po tačno onom obrascu koji svaki maksimalno obezbeđeni zatvor pretvara u pakao na zemlji. I, samim tim, produžava svoju kaznu čineći zločine i iza rešetaka.

Zatvor je možda najbolje mesto gde se može videti moć loših podsticaja. A opet, na mnogim drugim mestima u našem društvu, možemo videti inače normalne ljude kako upadaju u istu zamku i čine drugima život mnogo lošijim nego što bi morao biti. Izabrani zvaničnici ignorišu dugoročne probleme, jer moraju udovoljiti kratkoročnim interesima glasača. Zaposleni u osiguravajućim društvima koriste tehnikalije kako bi uskratili očajnim i bolesnim pacijentima brigu koja im je neophodna. Izvršni direktori i investicioni bankari preuzimaju izuzetan rizik – kako za svoje kompanije, tako i za ekonomiju u globalu – prisvajajući nagrade za svoje uspehe, ali ne i kazne za svoje greške i promašaje. Advokati i dalje tuže ljude za koje znaju da su nevini ( i brane one za koje znaju da su krivi), jer njihove karijere zavise od broja dobijenih slučajeva. Naša vlada se bori protiv droga, što dovodi do problema sa crnim tržištem, i nasilja koje se pravi da sprečava…

Potrebni su nam sistemi koji su mudriji od nas. Potrebne su nam institucije i kulturne norme koje nas čine boljim nego što se trudimo da budemo. Čini mi se da je najveći izazov sa kojim se danas suočavamo upravo taj da ih napravimo.

Autor: Sem Heris
Izvor

%d bloggers like this: