Neinteligentni dizajn

Neinteligentni dizajn

Jedan deo vernika uporno negira teoriju evolucije i teoriju o formiranju kosmosa. Oni tvrde da su naša planeta i život na njoj mogli da nastanu samo kao božje delo. Po tom mišljenju, svet je toliko savršen i kompleksan, te nije mogao nastati kao posledica delovanja prirodnih zakona. Neki od njih (naročito u Americi) zastupaju učenje o inteligentnom dizajnu, po kome je univezum rezultat nadmoćne kreativne sile koja može biti samo božja. Ova kreacionistička kvaziteorija sve više dobija na značaju, pa postoji opasnost i od njenog uvođenja u škole.

Ako je taj dizajn zaista toliko savršen, onda možemo očekivati nesmetano funkcionisanje svih sistema živog i neživog sveta, bez zastoja i grešaka u radu. Međutim, čak i površan uvid u činjenice na osnovu slučajnog izbora, govori da mnogi elementi sistema nisu međusobno usklađeni, a mnogi su i suvišni. Sledi nekoliko primera.

Začepljenje koronarnih arterija je najčešći uzrok smrti širom sveta. Koronarne arterije snabdevaju srčani mišić krvlju. Kada se one začepe, deo srčanog mišića ne dobija dovoljno kiseonika i hrane, što kasnije dovodi do infarkta. Dakle, organ koji pumpa krv je napravljen tako da ima veoma nesigurno snabdevanje krvlju.

Mrežnjača je deo oka zadužen da primljenu svetlost pretvara u nervne impulse, koji onda putuju do mozga. Kod svih kičmenjaka (dakle i kod čoveka), mrežnjača je okrenuta naopačke. Fotoreceptori, ćelije koje primaju svetlost, okrenuti su prema pozadini oka. Svetlost mora prvo da prođe kroz epitelno tkivo u koje su usađeni fotoreceptori, a zatim i kroz krvne sudove. Nervna vlakna, odnosno kablovi koji vode od fotoreceptora do mozga, stvaraju slepu mrlju, tj. oduzimaju deo vidnog polja zbog nepravilnog položaja mrežnjače. Ovi propusti u dizajnu su donekle ispravljeni u mozgu koji sređuje sliku tako da mi vidimo normalno, ali ovakvo oko je podložno bolestima kao što su glaukom i odvajanje mrežnjače.

Slepo crevo je višak koji vrlo često izaziva probleme. Danas se to vrlo jednostavno i bezbedno rešava hirurškim putem, ali prva uspešna apendektomija (hirurško uklanjanje slepog creva) je urađena tek 1885. godine u Americi. Ukoliko se ne sanira na vreme, upala slepog creva može da dovede do njegovog pucanja i izlivanja sadržaja creva u stomačnu duplju. Posledica ovoga je ozbiljna infekcija i smrt. Svako od nas zna bar nekoliko ljudi kojima je izvađeno slepo crevo, a svi ti ljudi bi pre stotinak godina umrli zbog upale slepog creva.

Zec ne može da živi bez hranljivih materija koje proizvode bakterije i gljivice smeštene između njegovog tankog i debelog creva. Jedini način da zec dođe do ovih hranljivih materija jeste da jede sopstveni izmet. Preživari su jedine životinje koje uspešno vare celulozu – materiju koja postoji u izobilju u prirodi. Oni to rade zahvaljujući bakterijama u stomaku koje luče potrebne enzime. Inteligentni dizajner je zaboravio da doda žlezde za lučenje tih enzima biljojedima, pa oni koriste samo deo biljne hrane ukoliko nisu preživari.

Naša planeta je komad istopljene magme (sa čvrstim jezgrom), obavijene tankim slojem stena i vazduha. Litosfera (Zemljina kora) je podeljena na plutajuće tektonske ploče koje su u stalnom kretanju po rastopljenoj magmi. Na mestima gde se ploče spajaju česti su razorni zemljotresi, a na nekim mestima je kora tanka, pa se tu javljaju vulkani. Jaki zemljotresi i vulkanske erupcije mogu da izazovu i cunami talase. Od 1900. godine se dogodilo više od 120 zemljotresa sa više od 1000 žrtava. Pored toga, naša planeta je u stalnoj opasnosti od udara asteroida. Ogroman broj asteroida kruži oko Sunca, a povremeno prolaze blizu Zemlje. Ukoliko bi nas pogodio jedan veći asteroid, prašina nastala tom prilikom bi skoro potpuno blokirala Sunčevu svetlost tokom nekoliko godina. Ovo bi dovelo do odumiranja gotovo celokupnog biljnog sveta, što bi se vrlo brzo odrazilo na životinje, pa i na nas.

Na osnovu navedenih – i mnoštva drugih primera, čini se da ovakvom dizajnu ipak manjka inteligencija i konsekventnost. Svet svakako nije savršen – pre bi se reklo da je nedovršen.

Autor: Miloš Milutinović

%d bloggers like this: