Broj 5 – Uvodna reč: Superjunak poput nas

U čitavoj plejadi superjunaka, ističe se jedan, drugačiji od ostalih i po tome bliži običnom smrtniku.

Gotovo da nema čoveka, muškarca naročito, koji nije sa oduševljenjem kao dete čitao stripove sa raznim superjunacima, gledao crtane filmove na tu temu ili prosto gutao filmove sa sjajnim ili malo manje zadivljujućim specijalnim efektima. Sve nedostatke filmskog stvaralaštva, i crno-bele crteže u stripu, nadomestila bi i obojila neograničena mašta deteta.

Odrastali smo uz Supermena, Spajdermena, Hulka, Tora, Srebrnog Letača, Iks-men junake.

Divili smo se njihovoj nadljudskoj snazi, neverovatnoj brzini, okretnosti i veštini, čitanju misli, stvaranju leda ili vatre, neverovatnoj izdržljivosti i samoizlečenju, mističnosti, istinoljubivoj veličini, moralnosti, ispravnosti. I, naravno, sanjali da i mi vladamo tim sposobnostima, idealizujući dobro iz fikcije i mrzeći, podjednako prilježno, zloće i zlikovce izmaštane na papiru ili platnu.

Dobro, i kostimi su bili više nego zanimljivi, kao i oružja i „gedžeti“.

O, a tek neprijatelji!

Odakle početi, a da neko ne ostane nepravedno izostavljen? Tu su Leks Lutor, Doktor Oktopus, Gušter, Zeleni Goblin, Magneto, Sabljozubi, Peščani, Loki.

Broj 5 - Uvodna reč: Superjunak poput nasI da, budimo iskreni, mnogi od nas i dan-danas uživaju u avanturama omiljenih superjunaka, otelotvorenim kroz najsavremenije holivudske specijalne efekte, 3D tehnologiju i komfor sinepleks bioskopa.

Ipak, u čitavoj plejadi superjunaka, ističe se jedan, drugačiji od ostalih, i po tome bliži običnom smrtniku.

Taj izuzetni superjunak je od ostalih drugačiji pre svega po tome što njegovim sposobnostima nisu kumovali rođenje na udaljenoj planeti, pretvaranje Sunčeve energije u izvor moći, božansko poreklo, neobična genetska mutacija, čudesna tekućina iz laboratorije ludog naučnika ili ujed radioaktivnog insekta.

Ne, ovaj junak za svoje sposobnosti ima da zahvali pre svega radu na sopstvenoj snazi i izdržljivosti, ali ništa manje ni zamašnom porodičnom bogatstvu, i specifičnoj kombinaciji vrhunske inteligencije i sjajnih saradnika, koji mu omogućavaju bezmalo beskrajni arsenal strateških dosetki i tehnoloških dostignuća koja predstavljaju san svakog dečaka, ali i nemalog broja odraslih, navodno ozbiljnih, muškaraca.

Taj izuzetni junak je ekscentrični gotamski milioner, plejboj, industrijalac i filantrop Brus Vejn, to jest mistični, mračni osvetnik i borac protiv kriminala, Betmen.

Lik „čoveka-šišmiša“, tj. Betmena, nastao je maja 1939. godine u Sjedinjenim Američkim Državama, a iz pera scenariste Bila Fingera (Bill Finger) i crtača Boba Kejna (Bob Kane).

Kroz decenije postojanja u stripu, na malom ekranu i velikom platnu, Betmen je nazivan i „Krstašem sa plaštom“, „Tamnim vitezom“, pa čak i „Najvećim detektivom na svetu“, premda nisam siguran da bi se ljubitelji Šerloka Holmsa i Herkula Poaroa lako složili.

Kao i kod svakog superjunaka, autorima je bila neophodna originalna i neupitna motivacija koja jednog naizgled stereotipnog, premda inteligentnog, bogatog čoveka, okreće na stazu osvetnika i odmetnika. To pitanje motivacije Brusa Vejna da odbaci lagodni život bogatog bonvivana i posveti se borbi protiv zločina i isterivanju često prikrivene pravde autori su pronašli u jednostavnom i izuzetno snažnom momentu sa kojim bi se i čitaoci lako identifikovali. Naime, Brusove roditelje je, kako priča kaže, ubio ulični razbojnik, na oči dečaka, usađujući mu želju za osvetom, ali i osećaj krivice što sâm nije uspeo da zločin spreči. Krivica ga kasnije oblikuje u beskompromisnog borca za pravdu koji često pribegava nekonvencionalnim metodama, ne mareći previše za zakonski put traganja za pravdom.

Identitet Betmena nastaje kao odgovor na Brusov detinji strah od slepih miševa i simbolizuje borbu čoveka sa sopstvenim strahovima, suočavanje i pobedu nad istima i preokretanje svoje slabosti u oruđe za borbu protiv kriminala.

Takođe, ne manje zanimljivo, a što se može saznati na marginama stripovanih priča, pre smrti roditelja, Brus je odgajan kao vernik, najverovatnije katolik, mada moguće i episkopalac, zavisno od toga po čijem scenariju je koji strip rađen. Nakon pogibije roditelja, ogorčeni Brus gubi interesovanje za organizovanu ili ma koju drugu religiju. Mada je u nekim strip izdanjima prikazan kao neko ko zadržava ili makar poštuje hrišćanske korene, većina kritičara, ali i čitalaca, smatra ga ateistom ili, u najmanju ruku, ciničnim skeptikom ili ateističkim agnostikom.

Veliki broj autora, u ovih gotovo 75 godina trajanja Betmena u fikciji, šetao je njegov lik duž granice ogorčenog ateiste, kivnog na ideal boga zbog gubitka roditelja, i racionalnog, savremenog ateiste, svesnog svojih intelektualnih sposobnosti, realnosti sveta i sivila prošaranog bojama, umesto idealizacije crno-belog sveta dobra i zla. Koliko god bi prva, agresivnija motivacija bila očekivana, evolucija lika kroz decenije postojanja, a naročito poslednjih godina, mahom kroz savremene holivudske filmove, ukazuje bez dvojbe na hladniji, proračunatiji i racionalistički pogled na svet Brusa Vejna, koji i Betmena čini antipodom običnom, dogmatskom verniku, ali i svakom verskom fanatiku.

S vremenom, kroz prihvatanje, korišćenje i unapređivanje tehničkih dostignuća, izgrađuje se skoro pa mehanički racionalni, pokatkad i surovo hladni odnos Brusa Vejna / Betmena prema svetu, daleko od dogmi i uvreženih mišljenja i bez potrebe za božanskim autoritetom.

Naravno, svet strip ili film fikcije ne poznaje granice našeg sveta i, ma koliko Brus Vejn / Betmen bio blizak našem poimanju običnog čoveka koji postaje osvetnik, on se u izmaštanom autorskom svetu susreće i sa božanskim ili bezmalo božanskim likovima, kakav je sigurno, primera radi, Supermen. Ipak, oni na njega ne ostavljaju naročiti bogobojažljivi utisak, što samo dodatno potvrđuje nezainteresovanost ovog junaka za pitanja religije i povinovanje istoj. Štaviše, postoji čitav serijal posvećen drugovanju i antagonizmima ova dva superjunaka gde su prikazani kao ravnopravni i, neretko, kao dve strane iste medalje.

Tako je Betmen, ponašajući se kao tužilac, porotnik, sudija i dželat, previše puta tasove kantara koji meri pravdu držao u svojim rukama, čvršće od ma koje civilne ili „višnje“ pravde, vođen sopstvenim moralnim načelima, ne zazirući od nametnutih, lažnih ili nedokazivih autoriteta. Razume se, ne bez poteškoća i ne bez sukoba sa policijom.

Heroj i antiheroj, sve u isti mah, Betmen je, zapravo, paradigma savremenog čoveka i njegove borbe za pravdu i pravičnost, koji u sujetnom i licemernom svetu današnjice prečesto mora da se sakriva iza raznih maski, lažnih osmeha, trpeljivosti, žrtvi i sputavanja, sve do tačke kada više ne može da svoje dileme i frustracije drži skrajnutim i kada one moraju da izbiju svom svojom silinom.

Nekonvencionalni borac protiv zločina, tako je suprotan Supermenu, koji predstavlja ideal svetlog, belog viteza, potpuno oličenje vrline i gotovo bezgrešnosti. Betmen tako ostaje ona tamnija strana medalje, istinski tamni, mračni vitez i neko ko je spreman da prekrši norme, zaobiđe zakon i ostane u senci, sve dok je cilj ispunjen.

Na taj način, Betmen ostaje blizak svakom od nas običnih smrtnika, neretko ogorčenih i žednih pravde, bez dovoljno poverenja u snage reda ili pak strpljenja za sudske procese i sporu pravdu.

Utisak pojačava i izmišljeni Brusov rodni grad Gotam, nastao i oblikovan kao mračnija, turobnija slika Njujorka, življi noću nego danju, jasniji u svojim senkama, nego pod svetlom dana ili uličnih svetiljki. U tim senkama, Betmen pronalazi kriminalce, lovi ih, hvata, kažnjava ili prepušta policiji, u svojevrsnom dogovoru sa jednim od retkih policajaca kome veruje, komesarom Džejmsom Gordonom.

Gordon je tek jedan od likova koji upotpunjuju sliku o Vejnu i Betmenu, držeći ga dovoljno blizu zemlje i stvarnog sveta, a opet, omogućavajući mu da bude junak na samoj granici nestvarnog.

Uz njega, tu je i nezaobilazni batler Alfred Penivort, svojevrsno sidro i veza Vejna sa porodičnom prošlošću, ali i neophodni smireni glas mudrosti i savesti, koji uspeva da obuzda pokatkad odviše plahu narav maskiranog osvetnika.

Takođe, svi oni zadivljujući i tako primamljujući „gedžeti“ delo su intelektualnog nadmetanja i saradnje Vejna i Lušijusa Foksa, poslovnog direktora Vejnovog biznis-carstva i genija za tehnologiju.

Među pratećim likovima, tu su i Bet-devojka, koja je imala nekoliko „javnih“ likova, zavisno od autora. Negde je to ćerka komesara Gordona, Barbara, negde Alfredova nećaka, Barbara Vilson, negde pak ćerka zločinaca, Kasandra Kejn. Ipak, uvek je to atraktivna, ali i vrlo samosvesna mlada devojka, svojevrsni upliv feminističkog uticaja na savremeni svet i slika promene stereotipa koji su i u stripovima dugo opstajali, gde moćni muškarac spasava bespomoćni prelepi ženski lik.

Ne treba zaboraviti ni Robina, vernog Betmenovog saputnika u delu serijala, koji je nastao kao deo svojevremene prakse da svaki superjunak ima pratioca i vernog saborca. Kroz pero brojnih scenarista i crtača i odnos ova dva junaka prolazi kroz sve poznate faze bliskosti i udaljavanja, svojstvene svima nama. Tako su na momenat bliski poput braće, na momente sukobljeni, a za pojedine analitičare u stalnoj potrazi za nitima savremene tolerancije, pokatkad čak i delimični simboli homoseksualne povezanosti.

No, bez obzira na sva ta teoretisanja koja karakterišu trajanje ovog junaka iz fikcije, i lik Robina, zajedno sa svim likovima ostalih pratećih junaka, antijunaka i sporednih likova, ilustruju i boje svet Brusa Vejna i Betmena, šetaju ga od racionalnog do grotesknog i od pitomog i humanog do monstruoznog.

Gotovo od pojavljivanja prvog strip izdanja „Betmena“, svoj doprinos izgrađivanju svojevrsnog kulta obožavanja ovog potpuno humanizovanog junaka dale su i filmska umetnost i televizija. Prvo su se pojavili kratki filmovi, više nalik na skečeve, a usledila su i povremena ubacivanja ovog novog strip junaka u već zahuktali radio-serijal „Avanture Supermena“, u onim periodima kada je glumac koji je davao glas Supermenu imao slobodne dane. Nakon još nekoliko filmskih izleta osrednjeg kvaliteta, ovaj junak doživljava potpuni preporod i ustoličavanje na samom vrhu lista popularnosti sa TV serijalom iz 1966. godine, sa Adamom Vestom (Adam West) u glavnoj ulozi i sa scenama potpuno obojenim kemp uticajima. Na određeni način, ovaj serijal je postao paradigma pop kulture šezdesetih i doprineo da se na vrhuncu popularnosti ponovo preseli i na veliko platno, ali i u animiranu seriju koja je trajala do sredine osamdesetih.

Novi život ovom, sada već etabliranom, mada donekle humorizovanom junaku, daju i savremenije filmske postavke. Pod režiserskom palicom Tima Bartona (Tim Burton) i uz sjajnu glumu Majkla Kitona (Michael Keaton) kao Vejna/Betmena i Džeka Nikolsona (Jack Nicholson) kao njegovog neprijatelja Džokera, film „Betmen“ iz 1989. godine je postao apsolutni hit godine i jedan od najuspešnijih filmskih hitova ikada. Na tom talasu su nastala još tri filma, kao nastavak. Prvi od njih, „Povratak Betmena“, iz 1992. godine, ponovo je udružio Bartona i Kitona, uz sjajne role Mišel Fajfer (Michelle Pfeiffer) kao Žene mačke i Denija DeVita (Danny DeVito) kao Pingvina, pobravši ponovo lovorike kod kritike i publike. Naredna dva nastavka je režirao Džoel Šumaher (Joel Schumacher), ali sa novom glumačkom podelom. U filmu „Betmen zauvek“ iz 1995. godine glavnu ulogu je igrao Val Kilmer (Val Edward Kilmer), dok su uloge negativaca maestralno izneli Tomi Li Džons (Tommy Lee Jones) kao Dvolični, i Džim Keri (Jim Carrey) kao Ridler, a u podelu je uključen i Kris O’Donel (Chris O’Donnell) kao Robin, i Nikol Kidmen (Nicole Kidman) kao dr Čejs Meridijan, devojka u koju se Vejn zaljubljuje. Šumaherov rad na filmskom serijalu je okončan 1997. godine filmom „Betmen i Robin“, u kome je Kilmera zamenio tada mega-popularnim Džordžom Klunijem (George Clooney), dok su negativce igrali Arnold Švarceneger (Arnold Schwarzenegger) kao Gospodin Ledeni i Uma Turman (Uma Thurman) kao Otrovna Ajvi, a u serijal je uvedena i Bet-devojka, u izvođenju Ališe Silverstoun (Alicia Silverstone). Uprkos velikom finansijskom uspehu, ovaj film nije uspeo da nadmaši svoje prethodnike po zaradi, a i kritika mu nije bila naklonjena. Vorner Bros studio je stoga odlučio da odustane od već planiranog petog dela serijala, „Trijumfalni Betmen“.

Nakon osam godina i neprekidnog trajanja Betmena u raznim crtanim serijalima, pojavila se mračnija, realističnija i donekle intimnija trilogija u režiji Kristofera Nolana (Christopher Nolan), sa Kristijanom Bejlom (Christian Bale) u ulozi Vejna/Betmena. U tri nastavka, „Početak Betmena“ (2005. godine), „Mračni vitez“ (2008. godine) i „Uspon mračnog viteza“ (2012. godine), Nolan i Bejl su proveli lik Vejna i Betmena od početnih strahova i dilema, herojske odbrane pravde u Gotamu, pa do moralnih padova, mentalnih lomova i ponovnog povratka, na način koji pleni svojom upečatljivošću.

Kroz ovaj novi serijal prošli su i Lijam Nison (Liam Neeson), Majkl Kejn (Michael Caine), Geri Oldman (Gary Oldman), Morgan Frimen (Morgan Freeman), Hit Ledžer (Heath Ledger), Merion Kotijar (Marion Cotillard) i En Hatavej (Anne Hathaway), kao niz junaka, antijunaka i pomagača, gde se izdvaja Ledžerova interpretacija Džokera, kao gotovo antologijska.

Iako je kritika neretko podeljena po pitanju uticaja koji jedan film ili filmski junak mogu imati na publiku, ali i na popularnu kulturu epohe u kojoj se prikazuju, nepodeljeno mišljenje je da je ova trilogija postavila nove standarde u definisanju ovog junaka iz fikcije. Sa mnogo više cinizma, hladnoće i beskrupuloznosti, Betmen se obračunava sa ličnim protivnicima, ali i protivnicima mira u Gotamu, uz nivo razaranja kakav nije bio prikazan ni u jednom dotadašnjem filmu sa ovim junakom. Publika, kao i kritika, nije ostala ravnodušna. I dok su jedni, čini se većinski, prihvatili baš ovog, Nolanovog i Bejlovog Betmena kao onog jedinog pravog, postoji i relativno mala, ali glasna grupa ljubitelja koja žali za kemp vremenima i za vrcavijim, šarenijim Betmenom Vesta, Kitona, Kilmera i Klunija.

Bilo kako bilo, Betmen ostaje prisutan u popularnoj kulturi današnjice. Uprkos tome što je izvesno da u skorašnje vreme neće biti novih ekranizacija priča o maskiranom osvetniku, on živi kroz strip, animirane filmove i serijale i, naravno, kroz video igre.

Ništa manje bitno, sistem moralnih vrednosti Vejna/Betmena živi u velikom broju poštovalaca ovog junaka, koji se lako identifikuju sa brzom, dostižnom pravdom, nepotpadanjem pod uticaj lažnih autoriteta i korišćenjem nauke i intelektualne snage u savladavanju kriminalnih genija ili običnih životnih problema.

Kao i obično, tek kada se zagrebe ispod površine prividno dečijoj mašti namenjenih likova, lako možemo pronaći i sebe, svoja stremljenja i dileme i sopstvenu potrebu da, katkad pod maskom sopstvenih strahova, pobedimo naizgled nadmoćnije protivnike i okolnosti.

Autor: Marko Ekmedžić

Broj 5 - Uvodna reč: Superjunak poput nas

%d bloggers like this: