Broj 5: hronika

I.

20. septembar 2012.
Profesor Desete beogradske gimnazije Siniša Vukadinović ukorio je učenike koji se na času krste nakon što zvona na obližnjoj crkvi označe pun sat.

Kritikujući tu nesvrsishodnu naviku, a, takođe, i prekrštavanje pred izlazak „na tablu“ i ukazavši pri tome na pozitivne ustavne odredbe koje jasno razdvajaju crkvu i državu i neprihvatljivost obavljanja verskih obreda u državnim školama, pomenuti profesor je na sebe navukao, već nebrojeno puta viđen, „bes i osećaj uvređnosti“ domaćih pomodarskih verobranitelja. Senzacionalistički intonirani natpisi u novinama i medijska hajka na čoveka koji je samo želeo da zaštiti sekularne vrednosti skreću pažnju sa bitnog, a to je da u Srbiji nisu na ceni znanje i obrazovanje, ali jeste sujeverje.

II.

21. septembar 2012.
Obavljanja verskih obreda u državnim institucijama i direktno kršenje principa sekularnosti, a, samim tim, i Ustava Srbije, sve je češće. Tzv. „slavi“ Javnog preduzeća „Zavoda za udžbenike“, prisustvovali su, osim izvođača verskog obreda iz redova Srpske pravoslavne crkve (SPC), i predstavnici SANU, Ministarstva prosvete i beogradskog Univerziteta.

JP „Zavod za udžbenike“ predstavlja državnu ustanovu, a religija je privatna, iracionalna stvar svakog čoveka. Država ne treba da se meša u nečiju privatnost i intimu. I obrnuto, nečija privatnost i intima ne bi trebalo da ima uticaja na funkcionisanje države i njenih institucija.

III.

24. septembar 2012.
Miroslav Gavrilović, zvani Irinej, patrijarh SPC, izjavio je tokom posete Sarajevu da je mir s bogom „uslov za mir s drugima“.

Na taj način je, u stvari, izjavio da su „samo verujući ljudi zaista ljudi“, što je samo jedan u nizu tragičnih i štetnih stereotipa o crkvenoj tapiji na moral, pravdu, mir i ljubav. Nedugo pre toga, jedan od predsedničkih kandidata izjavio da su svi vernici dobri ljudi, a jedan od kandidata na lokalnim izborima utvrdio da su samo verujući ljudi zaista ljudi. Da to nije istina, već obična propagandna predrasuda, lako može da se utvrdi ako se proveri koliko se reči verskih službenika razlikuju od njihovih dela. A to je licemerje.

IV.

4. oktobar 2012.
Kad neko izjavi da je „homoseksualnost devijacija kakvu ne vidimo nigde u prirodi“, kao i da „tim osobama treba pomoći da prevaziđu tu anomaliju“, očigledno je da persona koja je to izjavila ne poznaje ni prirodu, ni medicinu, ni psihologiju.

A ako je ta pesona poglavar SPC, najuticajnije nevladine organizacije u Srbiji, onda ta činjenica čini izjavu znatno neodgovornijom i posledice te izjave znatno težim. Pogotovu zato što se od strane vernika, dakle, većine, crkvene glavešine percipiraju kao obrazovane osobe. Sudimo li na osnovu ovakvih izjava, postaje očigledno da nisu.

V.

4. oktobar 2012.
Pomodarstvo tzv. „slavljenja slave“ nije karakteristika samo firmi i preduzeća. U takvim neustavnim događajima sve više se „ističu“ oni koji ne bi smeli – državni organi.

Opština Zemun, kao i svaka druga opština na teritoriji Srbije, nije pravoslavna opština, niti pripada samo pravoslavnim građanima koji žive u toj opštini. Proslavljanjem pravoslavne slave, opština Zemun diskriminiše sve građane koji nisu pravoslavne veroispovesti i nameće pravoslavlje kao jedinu ispravnu i zvaničnu religiju. Opštine pripadaju svima i treba da ostanu neutralne u religijskom smislu.

VI.

5. oktobar 2012.
Državni Saobraćajni institut CIP planira da uloži dva miliona dinara u rekonstrukciju vile patrijarha Srpske pravoslavne crkve na Dedinju.

Još jedan primer flagrantnog kršenja sekularnosti. Država nije dužna da izdržava verske zajednice. Naročito je problematično što je u pitanju vila, dakle luksuzni objekat. Pored činjenice da je to u neskladu sa skromnošću koje izvorno hrišćanstvo propoveda, ovo je dokaz da pojedine institucije uživaju nezaslužene privilegije dok, istovremeno, zarađuju milione evra, na uštrb nekih drugih, zaista siromašnih građana, kojima je pomoć potrebnija.

VII.

15. oktobar 2012.
Predsednik Republike Srbije, Tomislav Nikolić, rekao je na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija: „Republika Srbija je zemlja verujućih ljudi koji boga traže u hrišćanskim crkvama i katedralama, džamijama, sinagogama. […]

Neodgovorni pojedinci izvrgavaju ruglu svetinje u koje ljudi veruju.“ Predsednik svih građana ove zemlje na ovaj način diskriminiše sve one koji ne pripadaju nijednoj verskoj zajednici. Po Ustavu, crkva i država su razdvojene. Nijedna država nije zemlja verujućih ljudi. I ne treba da bude. Treba da postoji sloboda verovanja, ali i sloboda od verovanja.

VIII.

19. oktobar 2012.
Gradonačelnik Novog Sada, Miloš Vučević, izjavio je: „Čestitam svim građanima Novog Sada našu slavu, našeg zaštitnika svetog Georgija odnosno prenos moštiju njegovih, bez obzira na to da li su verujući ili ne i kojoj konfesiji pripadaju, jer ovo je praznik svih nas koji živimo u Novom Sadu. Jako smo ponosni što su predstavnici svih tradicionalnih konfesija danas ovde sa nama, što je jasna poruka da ovo jeste zaštitnik Grada Novog Sada.“

Pomenuti svetac SPC nije deo verskog folklora svih građana Novog Sada, već samo jednog dela građana. Kako bilo čiji posmrtni ostaci mogu, na nekakav čudesan način, doneti zaštitu gradu kao celini i svim njegovim stanovnicima?

IX.

28. januar 2013.
Prof. dr Žarko Obradović, ministar obrazovanja, rekao je sledeće: „Niko decu ne primorava da učestvuju u obeležavanju školske slave. Školska slava se u Srbiji obeležava na veoma različite načine – od organizovanja izložbe crteža, recitacija i priredbi. Negde takođe učestvuju i predstavnici Srpske pravoslavne crkve, ali sve je to u funkciji obeležavanja školske slave i nema versku dimenziju“.

Gospodin Obradović je izrekao niz neistina i izuzetno nelogičnih tvrdnji. Formalno, decu niko ne primorava, ali realno, preti im se smanjivanjem ocena, neopravdanim izostancima i nadoknadom nastave. Slavljenje slave uz prisustvo sveštenika jeste verski ritual i ima versku dimenziju.

X.

28. januar 2013.
Blagajnik Srpske pravoslavne crkve, Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, opljačkao je iz blagajne 890.000 evra, 40.000 švajcarskih franaka i 50.000 američkih dolara.

Koliki novac se „obrće“ u celoj SPC, ako je samo u jednoj eparhiji moguće ukrasti toliki iznos, a da se krađa primeti tek nekoliko godina kasnije?

XI.

7. februar 2013.
Tribina „Rastko Nemanjić – prosvetitelj, stvarnost jednog mita“ koja je trebalo da bude održana 7. februara 2013. godine u organizaciji Doma omladine Beograd i UAS, odložena je iz tehničkih razloga.

Tribina će uskoro biti održana, bez obzira na činjenicu da su organizatorima stizale pretnje, ad hominem uvrede putem društvenih mreža, najave nasilja upadanjem na tribinu, sa ciljem prekida iste. Bilo je i pretnji sudskim tužbama zbog famoznog „vređanja verskih osećanja“. Zašto bi iznošenje istorijskih istina i raskrinkavanje mitova bilo uvredljivo? Uvređenost je subjektivna kategorija. Kao što je „lepota u oku posmatrača“, tako je i „uvređenost u umu uvređenog“. Kao što Marko Kraljević nije nikakav junak u borbi protiv Turaka, tako ni Rastko nije prosvetitelj.

XII.

11. februar 2013.
Predsednik Vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova, Ivica Dačić, prilikom otvaranja izložbe „Hilandar, nasleđe i obnova“ u Njujorku, pozvao je Srbe koji žive u SAD da neguju tradiciju, nikada ne zaborave odakle su došli i budu ponosni na svoje poreklo, veru, crkvu i kulturno-istorijsko blago.

Želim da Bog zaštiti Srbiju i čitav naš narod, da živimo u miru, srećno i uspešno. Ali u tome i mi moramo da pomognemo Bogu, da budemo bolji, da se više poštujemo i cenimo i da budemo jedinstveni“. Ne znamo samo na kog boga je tačno ministar Dačić mislio. Ima na hiljade bogova.

XIII.

14. februar 2013.
I pored ukazivanja na višestruko ponavljanje kršenja sekularnosti sastajanjem sa crkvenim velikodostojnicima, predsednik Srbije, Tomislav Nikolić, nastavlja po starom. U zgradi predsedništva na Andrićevom vencu, Nikolić se sastao sa Gavrilovićem, poglavarom SPC.

Pričalo se i o svetovnim i duhovnim temama: Kosovu, Milanskom ediktu, crkvenim objektima. Ono što jeste problematično jeste činjenica da patrijarh nije učestvovao na izborima i da ga, shodno tome, niko nije ovlastio da savetuje predsednika ili učestvuje u odlukama u vezi sa funkcionisanjem države.

XIV.

22. februar 2013.
Pera Gajin, poljoprivrednik iz Ravnog Sela kod Vrbasa, žrtva je bahatog ponašanja crkve i njenih službenika, iako je uredno platio državi više od 300.000 dinara zakupa za korišćenje njive, uz pravno validan ugovor do kraja 2013. godine.

Zakonom o restutuciji (kojim je SPC jednakija od ostalih oštećenih), oranice su vraćene upravo Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Gajin je posejao pšenicu, ali njiva je preorana, po nalogu seoskog sveštenika. Gajin je pozvao policiju. „Napravili su zapisnik da je počinilac N.N. lice, ali mi je pop već pretio preoravanjem“, kaže Gajin, dodajući da je mesecima pokušavao da postigne dogovor sa sveštenikom oko korišćenja oranica. Osioni seoski pop Veselin Crnovčić nije želeo da se izjašnjava o ovom slučaju: „Za zvaničan stav crkve morate se obratiti nadležnoj eparhiji“.

XV.

27. februar 2013.
Popis stanovništva u Srbiji je obavljen u periodu od 1. do 15. oktobra 2011. godine, a deo rezultata u vezi sa religioznošću objavljen je 21. februara 2013. u knjizi 4 Republičkog zavoda za statistiku (RZS) „Veroispovest, maternji jezik i nacionalna pripadnost“.

Primetan je znatan porast broja ateista od 99,8%, kao i pad broja vernika svih „tradicionalnih verskih zajednica“ i to: jevreja za 26,4%, katolika za 13,1%, protestanata za 9,4%, muslimana za 7%, pravoslavaca za 4,6%.

XVI.

27. februar 2013.
Rukovodstvo i lekari Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra u Nišu pokazali su neočekivanu neprofesionalnost, a predstavnik Srpske pravoslavne crkve (SPC) Mladen Purić, tzv. „vladika niški Jovan“ pokazao je očekivanu mizoginiju, kada su udruženo delovali protiv zakona, higijenskih propisa i lekarske etike.

Purić je želeo da daruje majku i prvo muško dete rođeno u ovom porodilištu. Kada su se rodile dve devojčice, nije došao da ih daruje. Kada se napokon tokom popodneva rodio i jedan dečak, ispostavilo se da je – Kinez. Pretpostavljamo da se Puriću iz grudi oteo uzdah: „O, Bože, ima li te?“.

XVII.

22. mart 2013.
Tomislav Gačić, po zanimanju vladika, poznatiji po nadimku Pahomije, bio je optužen 2002. godine za seksualno zlostavljanje četiri dečaka. U martu 2006. nastupila je zastarelost za dva krivična dela koja je, po optužnici, izvršio.

Krivicu za zastarelost snose političke strukture republike Srbije i korumpirano sudstvo. U martu 2013. godine tužilaštvo u Vranju je pokrenulo novu istragu protiv Gačića. Nadamo se da ovoga puta slučaj neće zastareti.

XVIII.

8. april 2013.
Državnim činovnicima Nikoliću, Dačiću i Vučiću je više puta sugerisano da su sastanci sa predstavnicima SPC kršenje sekularnosti, ali političari i dalje ne haju za Zakon sopstvene države.

Ovoga puta su razgovarali sa Miroslavom Gavrilovićem u zgradi patrijaršije, uoči fomulisanja odgovora Beograda visokoj predstavnici EU i posrednici u dijalogu sa Prištinom, Ketrin Ešton. Mirko Bulović, portparol SPC, izjavio je da crkva ne pretenduje da donosi odluke umesto izabranih predstavnika naroda i da se bavi politikom, ali da ima i neotuđivo pravo da iznese svoje stavove o najvažnijim nacionalnim pitanjima. Kako je moguće pričati o „gorućem političkom problemu“ u Srbiji, Kosovu, a pritom se ne baviti politikom?

XIX.

12. april 2013.
Izvesni jeromonah Nikolaj Stamatović uhapšen je u Beogradu i pušten nakon dva dana, jer je Bojanu Jovanoviću, bivšem đakonu SPC koji je služio u Bijeljini, za 100.000 KM pokušao da proda film u trajanju od sat i po, na kojem vladika Vasilije Kačavenda seksualno opšti sa četvoricom mladića.

Pahomije, Ilarion, Vasilije…
Pahomije i Ilarion su oslobođeni optužbi, zbog zastarevanja slučaja. Šta će biti sa Vasilijem? Da li se po jutru dan poznaje?

%d bloggers like this: