Pol Kurc – odlazak humaniste

„Neće nas spasiti ni jedno božanstvo, moramo spasiti sami sebe.“

Paul Winter Kurtz

Paul Winter Kurtz 1925. – 2012.

Pol Kurc (Paul Winter Kurtz), filozof čije je promovisanje razuma ispred vere pomoglo da se definiše savremeni sekularni humanizam, umro je 20. oktobra 2012. godine u svom domu u Amhrstu (Amherst), u državi Njujork, u svojoj 86. godini.

Kurc je preminuo od komplikacija izazvanih hroničnom opstruktivnom plućnom bolešću, kako je javnost obavestio njegov sin Džonatan (Jonathan Kurtz), predsednik izdavačke kuće „Prometheus Books“, koju je njegov otac osnovao 1969. godine.

Rođen je u Njuarku (Newark) 21. decembra 1925. godine. Otac Martin je držao mali restoran u obližnjem gradiću i od tih prihoda izdržavao porodicu, dok je majka Sara brinula o domaćinstvu. Prošao je kroz državni sistem osnovnog i srednjeg školstva, a studije mu je prekinuo Drugi svetski rat, kada je regrutovan. Učestvovao je u oslobađanju logoraša iz Buhenvalda i Dahaua, i njihovom zbrinjavanju. U rat je ušao kao levičar, ali ga je rat „oslobodio“ ideologije, dok je sve iluzije o komunizmu izgubio, videvši da je deo oslobođenih sovjetskih logoraša po svaku cenu želeo da izbegne povratak u domovinu.

Nakon rata, završio je studije filozofije i stekao doktorat na Univerzitetu Kolumbija i bio predavač na Univerzitetima Triniti, Vasar i takozvanim „Junion Koledžima“ pre nego što je dobio stalnu poziciju na Univerzitetu Bafalo.

Profesor Kurc je predavao filozofiju na Univerzitetu Bafalo, u državi Njujork, od 1965. godine pa do odlaska u penziju 1991. Ipak, daleko veći trag je ostavio kao izdavač knjiga i časopisa posvećenih rešenjima ljudskih problema, zasnovanim ne na veri, već na činjenicama, ali i kao pisac koji je kroz više od 40 knjiga i bezmalo osam stotina članaka promovisao etički sistem sasvim nezavisan od verskih učenja.

Osnovao je Centar za ispitivanja (Center for Inquiry), koji i danas promoviše zaključivanje na osnovu dokaza i suprotstavlja se organizovanim religijama, kao i Komitet za naučno istraživanje tvrdnji o paranormalnom (Committee for the Scientific Investigation of Claims of the Paranormal – Csicop), posvećen razotkrivanju pseudonauke. Godine 1973, kao urednik časopisa „Humanista“ (The Humanist), profesor Kurc je sastavio ono što će postati poznato kao „Manifest humanizma II“, u kom je suštinski osavremenio dokument iz 1933. godine, tako što se pozabavio temama koje ovaj stariji dokument, kao kritika teizma u najvećoj meri, nije dodirivao, a među kojima treba istaći nuklearno oružje, kontrolu populacije, rasizam i seksizam.

Taj dokument je potpisalo 120 verskih vođa, filozofa, naučnika i pisaca, uključujući i sovjetskog disidenta, fizičara Andreja Saharova (Андре́й Дми́триевич Са́харов), dr Fransisa Krika (Francis Crick), čoveka koji je otkrio strukturu DNK, kao i pisca Isaka Asimova (Isaac Asimov). Manifest je zagovarao sistem međunarodnog prava koji bi „prevazilazio granice nacionalnog suvereniteta“. Nakon ovog manifesta, Kurca su često nazivali i „ocem sekularnog humanizma“. Pre njegovog definisanja sekularnog humanizma, nije bila retkost da se ovaj pogled na svt smatra religijom bez natprirodnih pojava.

„Tradicionalne, dogmatske ili autoritarne religije koje postavljaju otkrovenje, Boga, rituale ili veroispovest iznad ljudskih potreba i iskustava čine lošu uslugu ljudskoj vrsti“, piše u dokumentu. U svojoj najpoznatijoj maksimi, on izjavljuje: „Neće nas spasiti nijedno božanstvo, moramo spasiti sami sebe“.

Godine 1980, kao odgovor na pojavu konzervativnog verskog pokreta „Moralna većina“ (Moral Majority), Kurc je osnovao dnevni list „Slobodno istraživanje“ (Free Inquiry). U uvodnom broju je predstavio još jedan snažan dokument, „Deklaraciju sekularnog humanizma“, u kojoj je upozorio na „ponovno pojavljivanje dogmatskih autoritarnih religija“, kao pretnji intelektualnoj slobodi, ljudskim pravima i naučnom napretku. Ova deklaracija, koju je potpisao 61 naučnik, usmerila je kritiku ka „fundamentalističkom, doslovnom i doktrinarnom hrišćanstvu, brzorastućem i beskompromisnom muslimanskom klerikalizmu na Bliskom Istoku i u Aziji, ponovnoj potvrdi pravovernog autoriteta rimokatoličke papske hijerarhije, nacionalističkom religioznom judaizmu i povratku opskurnim azijskim religijama“. Sasvim očekivano, profesor Kurc i čitav pokret sekularnih humanista tako su navukli na sebe gnev vernika.

„Humanizam je u osnovi Satanina filozofija i program“, napisao je evangelista H. Edvard Rou (H. Edward Rowe) u svojoj knjizi „Spasimo Ameriku“ 1976. godine. „Neke njegove osobine mogu zvučati razumno, ali on uvek vodi u tragediju, naprosto zato što ignoriše božansko upravljanje“.

Kako humanisti uopšte, tako je i Kurc kao pojedinac bio kritikovan od strane nekih ateista, kao nedovoljno agresivan u protivljenju kredibilitetu verskih mitova. Ipak, Kurc je pisao da humanisti, koji „mogu biti agnostici, ateisti ili skeptici“, veruju da je njihova obaveza da idu dalje od podsmeha religiji. Godine 2009, istupio je iz upravnog odbora Centra za ispitivanja, delimično i zato što je smatrao da je Centar krenuo u previše borbenom smeru.

„Ukoliko religija biva oslabljenom, šta je menja u sekualrnom društvu?“, upitao je Kurc u intervjuu „Njujork Tajmsu“ 2010. godine. „Većina mojih kolega se bavi kritikom koncepta boga. To je važno, ali je podjednako važno i to gde ste se vi aktivno uključili“.

Osim uređivanja „Humaniste“ i „Slobodnog ispitivanja“, Kurc je bio i urednik i osnivač „Skeptičnog istraživača“ (Skeptical Inquirer), časopisa koji je razotkrivao paranormalne fenomene, viđenja Bigfuta i vanzemaljaca, komunikaciju sa mrtvima i mnoge druge pseudonaučne tvrdnje.

U periodu 1986 – 1994, bio je i kopredsednik Međunarodne unije humanista i etičara (International Humanist and Ethical Union – IHEU). Takođe, bio je član Američke asocijacije za napredak nauke (American Association for the Advancement of Science), predsednik Međunarodne akademije za humanizam (International Academy of Humanism) i počasni član Međunarodnih racionalista (Rationalist International).

Među njegovim najznačajnijim delima o humanizmu, izdvaja se knjiga „Zabranjeno voće: Etika sekularizma“ (Forbidden Fruit: The Ethics of Secularism) iz 2008. godine, koja se može smatrati receptom za srećan, produktivan život, oslobođen verskih dogmi.

Nakon razlaza sa Centrom za ispitivanje, Kurc je osnovao Institut za nauku i ljudske vrednosti (Institute for Science and Human Values), kao i list „Izgledi za čovečanstvo“ (The Human Prospect). U svojoj izdavačkoj kući, postavio je sjajan rezultat – više od sto izdatih knjiga godišnje, sa ukupno preko 2500 izdatih knjiga od osnivanja „Prometheus Booksa“. U martu 2013. godine, ista izdavačka kuća će izbaciti i poslednju Kurcovu knjigu, „Turbulentni univerzum“ (The Turbulent Universe), rad o načinu na koji narodi i ljudi uopšte mogu da se ujedine.

Rečima njegovog sina Džonatana, osnovao je izdavačku kuću kao hobi i do kraja života je govorio da je u pitanju samo hobi… hobi koji se oteo kontroli.

U zaostavštinu Pola Kurca svakako spada i gotovo 40 manjih regionalnih Centara za ispitivanje, na potezu od Los Anđelesa do Katmandua i od Hajderabada do Zagreba.

Takođe, tvorac je pojma „eupraksofija“ (eupraxophy ili eupraxsophy), kao odrednice za filozofije ili poglede na svet koji se ne oslanjaju na verovanje u transcedentno ili natprirodno, tj. na one poglede na svet koji su oslobođeni verskog i sa jasnim naglašavanjem važnosti moralnog i bogatog života, uz oslanjanje na racionalne metode, poput logike, posmatranja i nauke, a umesto vere, misticizma i otkrovenja. Reč je skovana od grčkih reči za „dobro“, „delanje“ i „mudrost“.

Dakle, ako u sebi možete da pronađete dovoljno toga dobrog koje biste podelili sa svetom, ako radite prilježno na kvalitetu života kao takvog i ako cenite mudrost i produbljujete je kroz svoje trajanje na ovom svetu, možete se sa ponosom smatrati sekularnim humanistom i baštinikom ideja koje je začeo Pol Kurc.

Autor: Marko Ekmedžić

%d bloggers like this: