Specijal 1 – Uvodna reč: Ateizam i Božić

Ateizam i BožićVećina ateista rođena je i odrastala je u religioznim porodicama i većina je odrasla proslavljajući religijske praznike. Samim tim, i mi imamo mnogo lepih uspomena na Božić, na karakteristične porodične ručkove, na praznična veselja i, generalno, šašavu rodbinu.

Iako se bunimo kada religija pokušava da sruši zid koji razdvaja crkvu od države, mi sigurno nećemo ići ulicom i čupati bradu kostimiranom Deda Mrazu da bismo prisutnoj deci rušili iluzije i terali ih u plač.

Istorijski gledano, protivnici Božića uopšte nisu ateisti, već konkurentne religije.

Neki hrišćani smatraju licemernim da ateista slavi hrišćanski praznik.

Međutim, slavlja su sastavni deo ljudske kulture i hrišćani su samo prisvojili slavlje, jer to odgovara njhovim verovanjima. Božić je hrišćanski samo zbog toga što je crkva prisvojila drevne paganske zimske praznike kao svoje.

Božićna jelka i zimzelene biljke, kao simbol trijumfa života nad smrću, deo su ljudskog slavlja još od doba drevnih Egipćana.

Gozba je bila deo ljudske kulture daleko pre nego što smo počeli da se klanjamo monoteističkom bogu. Ona je duboko usađeni deo naše društvene prirode i mi, kao ljudska bića, nesumnjivo smo jedna od društvenijih, ako ne i najdruštvenija, životinja na planeti.

Zajedno jesti i „lomiti pogaču“, pričajući priče o precima, o lovu, bitkama i putovanjima, bili su sastavni delovi svakidašnjeg života u uspešnim plemenima kroz čitavu ljudsku istoriju.

Muzika, takođe, ima svoju ulogu u sveobuhvatnom ljudskom iskustvu, jer pesma, svirka i igra su bili sastavni deo slavlja, svakako, pre slavljenja bogova, ali i za vreme slavljenja bogova i to bez obzira na to koji bog ili boginja su bili slavljeni u tom momentu. Duge i mračne zimske noći bi izgubile svoju sumornost uz toplu vatru i dobru pesmu.

Slavlje nije vlasništvo bilo koje kulture, niti bilo koje religije, ono je deo naše ljudskosti. Porodica i prijatelji su ono što je srž slavlja tokom prazničnih dana. Božićno slavlje, uprkos njihovom negodovanju, ne pripada samo pobožnima. Božić pripada svakom ko ga želi i samo zato što se neko odrekne vere u boga ne znači da se odrekao vere u ljubav, radost i porodicu.

Tako da, svim mojim pobožnim i bezbožnim prijateljima želim srećne praznike i iskreno se nadam da će oni moje lepe želje prihvatiti u istom duhu u kojem im ih i šaljem, u duhu humanosti, a to je nešto što svi možemo da slavimo.

Autor: Tejmur Šihmamedov

%d bloggers like this: