Broj 4 – Uvodna reč: Verovanje

Što je manje razloga, validnih dokaza i validnih argumenata za neistinu/obmanu koju taj neko zastupa, to je teže sa tom osobom normalno diskutovati i raspravljati.

Verovanje

Jedan problem redovno uočavam kod ljudi koji brane neodbranjivo – bilo da je to homeopatija, veganska ishrana, horoskop ili religija. Sa ubeđenjima je veoma nezgodno. A sa apsolutnim ubeđenjima je, samim tim, i apsolutno nezgodno. Što je manje razloga, validnih dokaza i validnih argumenata za neistinu/obmanu koju taj neko zastupa, to je teže sa tom osobom normalno diskutovati i raspravljati. Barem kada je, konkretno, njegova obmana u pitanju. Neretko, ti ljudi sasvim normalno i logički rezonuju kada se promeni tema. Neretko, čak i na veoma zavidnom nivou. A onda se vratimo na temu njihove obmane i onda kreće rafal logičkih grešaka i apsolutno besmislenih rečenica.

Razlika između svih tih obmana i moje pozicije skeptičkog humanističkog antiteizma je u tome što ja nisam došao na ovu poziciju slušajući druge i slepo im verujući na reč. Nisam prihvatao njihove argumente i dokaze bez rigorozne provere. Naprotiv, ja sam došao na ovu poziciju dugim, napornim analiziranjem stavova i tvrdnji, nastojeći da objektivno razmišljam nezavisno od mojih želja, i to polaženjem od pretpostavke da nisam u pravu! Svaki put, bez izuzetka. To je osnova za bilo kakvu objektivnu analizu – dokaz negacijom.

Za vernike, homeopate, astrologe i druge takva je pozicija nemoguća.

Oni ne mogu da zamisle ovaj svet bez boga, bez vode koja pamti, bez milion svetlosnih godina udaljenih zvezda koje, pak, utiču na naš karakter i budućnost.

Šta god rekli, kako god sebe pokušali da nateraju na tu pomisao, neće uspeti. To se na silu ne može. To mora da dođe iznutra, moraju iskreno, duboko u sebi ozbiljno pretpostaviti da, na primer, bog ne postoji i da onda, opet iskreno i sa željom da saznaju istinu kakva god da je, pogledaju svet oko sebe i analiziraju dalje.

Ali, to je nemoguće.

Nemoguće je i zbog druge, drastične razlike između samih sistema u kojima se nalazimo. Ja mogu da se pojavim ispred Dawkinsa, ispred Harrisa, ispred deGrasse Tysona i da im kažem da nisu u pravu u vezi sa nekom tvrdnjom i da im objasnim zašto nisu u pravu. Svaki od njih, iako za mene intelektualni giganti, saslušaće me, razmisliće i, ako je zaista tako, reći će: „U pravu si, pogrešio sam“. Zatim će promeniti taj stav i prestati da prave istu grešku.

Da li možete da zamislite tako nešto u homeopatiji? U astrologiji? U religiji?

Homeopata je ubeđen da voda ima pamćenje. Ne može da pomisli da je to nelogično i nemoguće. Zato mu je i nemoguće objasniti.

Astrolog je ubeđen da položaj nebeskih tela koja su suviše udaljena da bismo ih videli golim okom imaju ogroman uticaj, ne samo na naše živote, već i na naše osobine, budućnost i slično. On nije ni sposoban da pomisli da je to nelogično i nemoguće.

Vernik je ubeđen da bog postoji, da ga nadgleda, pazi, brine se o njemu i da je smrt samo prelazak iz ovog test-života u neki natprirodni, magični, večni život. Nije ni sposoban da pomisli da je to možda netačno i krene odatle. Nije ni sposoban da shvati da je to samo kombinacija straha od smrti, želje za patrijarhalnom pažnjom i sistematske indoktrinacije.

Zašto?

Zašto smo kao deca verovali, a neki i dalje veruju, da crna mačka donosi nesreću kada pređe put? Sami smo to zaključili? Eksperimentalno dokazali i potvrdili? Ili nam je neko rekao?

Zašto verujemo da razbijanje ogledala donosi nesreću? Zašto verujemo da nećeš imati novca ako ostaviš tašnu na podu?

Zašto verujemo da postoji nekakav bog?

Sami smo to zaključili?

Eksperimentalno dokazali i potvrdili?

Ili nam je samo… neko… to… rekao?

Autor: Predrag Stojadinović

Verovanje

%d bloggers like this: