Broj 4: hronika

I.

20. januar 2012.
Nakon poziva gradonačelnika Novog Sada da prestanu podele i da se zajednički oda pošta žrtvama novosadske Racije 23. januara, sukob sa Eparhijom bačkom je doživeo vrhunac. Pavličiću je od strane Eparhije poručeno da laže i da se ponaša necivilizovano i anticrkveno.

Gradonačelnik Novog sada je na vrlo primeren način pozvao da se zajednički obeleži bitna godišnjica stravičnog zločina kada je 1300 Novosađana bačeno pod led. Nigde, međutim, nije pomenuto da je svih 1300 žrtava bilo pravoslavne veroispovesti, te je neshvatljivo da SPC privatizuje ovu komemoraciju, na kojoj se izvode samo pravoslavni rituali. Čak ni to ne bilo potpuno neprihvatljivo, da Eparhija nije angažovala obezbeđenje koje je zabranilo pristup gradskim čelnicima i ambasadorima Mađarske i Izraela. Krajnje hrišćanski, zar ne? Upotreba fizičke sile i pravljenja nedodirljivih samo zato što nose mantiju su očigledno dokaz bahatosti i moći čelnika SPC i prst u oko svima koji misle da se SPC ponaša nedostojno svojoj ulozi u društvu.

II.

24. februar 2012.
Crkva Svete Trojice u Vranju će imati besplatno grejanje. Gradsko veće ovog grada je preuzelo milionski dug Crkve prema JP Novi dom, a od sada će im građani plaćati grejanje, što će na godišnjem nivou biti oko 677.000 dinara.

U budžetu grada Vranja, za socio-humanitarne dotacije je izdvojeno ukupno pet miliona dinara. Od tih para će Vranjanci platiti grejanje Crkvi Svete Trojice, iako grad već godinu dana ne plaća grejanje za škole, javne ustanove i preduzeća, a taj dug je oko 22 miliona dinara. U obrazloženju stoji da je crkva neprofitabilna ustanova i da se izdržava od priloga „verujućeg naroda“ i „prodaje sveća“, što nije dovoljno da se izmire svi dugovi. Centar za razvoj neprofitnog sektora nam daje informaciju da je SPC, pa, samim tim, i vranjska eparhija, od Vlade Srbije u poslednje četiri godine kroz razne donacije dobila oko 20 miliona evra.

III.

18. mart 2012.
Vicepremijer i ministar unutrašnjih poslova, Ivica Dačić, i partrijarh srpski Irinej potpisali su u Patrijaršijskom domu Memorandum o saradnji Srpske pravoslavne crkve (SPC) i Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) na sprovođenju Strategije za borbu protiv droga u Srbiji.

Vlada Srbije, očigledno, neće ili ne želi da shvati da je narkomanija bolest, a ne porok. Bolesti se leče u bolnici, a ne u kampovima za odvikavanje (čitaj: Crna Reka), gde nestručno osobolje vrši „lečenje“ štićenika metodama iz srednjeg veka, koje uključuju i batinanje. I pored „slučaja Crna Reka“, Ivica Dačić se odlučuje na promovisanje nadrilekarstva sa najvišeg državnog nivoa. Očigledno da je predizborna kampanja podesna za igrarije i sa onim najugroženijima. Podsetićemo da Centar za lečenje zavisnosti vapi za pomoć, ali je, ipak, pomoć jednoj takvoj ustanovi nepopulistički čin koji neće imati mnogo izbornih poena.

Dodatak:
Rezultat ove odluke pogledajte u hronici od 6. avgusta 2012.

Broj 4: hronika

IV.

7. april 2012.
Glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji, Muamer Zukorlić, objavio je da će se kandidovati za predsednika Srbije na predstojećim izborima.

Najeksplicitniji primer mešanja religije i države. Iako, sa pravnog stanovišta, Zukorlićeva kandidatura nema prepreke, vrlo je jasan pokušaj mešanja verskih osećanja sa izborom sekularnih predstavnika vlasti.

Broj 4: hronika

V.

10. april 2012.
U informativnoj emisiji „Slike dana“, koju emituje niška TV „Belle amie“, predsednik opštine Medijana i kandidat Demokratske stranke za funkciju gradonačelnika Niša, Dragoslav Ćirković, pri poseti dečijem vrtiću, izjavio je: „Tako mi je drago da je gradska opština Medijana u deci iznašla ljude, verujuće ljude. Jer, šta je to čovek ako ne veruje? Onda nisam potpuno siguran da i jeste čovek.“

Kandidat DS-a je, izgleda, poverovao rezultatima prethodnog popisa da ateista u Srbiji ima oko 2%, pa je smatrao da neće mnogo ljudi uvrediti svojom izjavom. Međutim, čak i da se broj ateista meri promilima, izjava ovakvog tipa spada u govor mržnje. Ali, u izbornoj kampanji se, izgleda, sve prašta, pa je i ova izjava prošla nezapaženo. Očigledno da je dodvoravanje većini bitnije od kršenja Ustava i zakona i prava građana na slobodu (ne)verovanja.

VI.

1. maj 2012.
Vlasti Crne Gore zatražile su od Mitropolije crnogorsko-primorske SPC da se registruje u Crnoj Gori kao verska zajednica kako bi rešili status sveštenika te crkve koji nemaju državljanstvo, a borave na teritoriji Crne Gore. Mitropolija je to odbila sa obrazloženjem „da ima viševekovni crkveni i pravni kontinuitet i subjektivitet“ u Crnoj Gori.

Ideologija ispred zakona. Ovako možemo protumačiti stav Mitropolije koja ne priznaje svetovnu vlast jedne države i tumači „Zakon o pravnom oložaju vjerskih zajednica“ iz 1977. gde se kaže da taj zakon traži registraciju samo novoosnovanih verskih zajednica i da bi Đukanović i njegovi saradnici trebalo da se registruju kod SPC.

VII.

2. maj 2012.
Pokret „Dveri“ je objavio saopštenje pod nazivom „Pismo pravoslavnima“, u kojem, između ostalog, stoji da se na ovim izborima ne glasa za političke partije, već za Hrista ili protiv Hrista, za carstvo nebesko, a ne zemaljsko, i pozvao građane da glasaju po svojoj „svetosavskoj i svetolazarevskoj svesti“.

Kao što je kandidovanje Zukorlića igranje sa verskim osećanjima muslimana, tako je i saopštenje „Dveri“ pokušaj da se na osnovu pravoslavne većine u Srbiji zadobije podrška glasača. Pored uobičajenih ksenofobnih i homofobnih izjava, ovog puta imamo i Hrista na „izbornoj listi“. Iako „Dveri“ imaju podršku određenih struktura u SPC, ovakva saopštenja nisu ni na nivou same SPC.

VIII.

4. maj 2012.
Mitropolit Amfilohije Radović podržava ulazak Crne Gore u EU, ali smatra da bi doprinos Crne Gore, Srbije i drugih balkanskih zemalja EU bio u tome da pomogne evropskim državama, evropskim narodima i SAD da se NATO rasformira i da nestane sa lica zemlje.

Risto Radović je izjavio da „takav novi poredak nije poredak po Bogu i da taj militaristički imperijalni duh treba da se zameni duhom Jevanđelja. NATO treba da se rasformira i da nestane sa lica zemlje i da se ‘tomahavci’ i osiromašeni uranijum, kojim je zatrovana kosovska srpska zemlja, pretvore u raonike, u mir i u istinsko bratstvo i zajedništvo među ljudima i među evropskim i svjetskim narodima“. Već je postalo uobičajeno da se crkveni velikodostojnici mešaju u geopolitičke prilike, a kroz pravoslavlje. Pitanje je, na osnovu čega?.

IX.

10. maj 2012.
Ombudsman Saša Janković utvrdio je nepravilnosti u radu Školske uprave u Jagodini, jer su 2011. postupile suprotno ustavnom načelu odvojenosti crkve od države, tako što je školama upućen dopis da se nedelja, 16. oktobar 2011. godine, proglasi radnim danom, a učenici pozovu na organizovani doček crkvenog velikodostojnika.

Pored školske slave i veronauke, država je prešla i na vannastavne aktivnosti. Nadamo se da će ova pravno utemeljna odluka ombudsmana biti početak prestanka zloupotrebe dece u verske svrhe.

X.

10. maj 2012.
Poznati novosadski aktivista Zoran Petakov osuđen je na 100 dana zatvora jer je odbio da plati kaznu od 100.000 dinara po četiri godine staroj presudi za vređanje vladika SPC koje je nazvao „četiri jahača Apokalipse“.

Ponovo kršenje Ustava, ali ovaj put nije u pitanju čuveni član 11, već je dovedena u pitanje sloboda javnog govora i izražavanja. Episkop Irinej Bulović je tužio Petakova jer ga je nazvao jednim od jahača Apokalipse i zahtevao odštetu u visini od million dinara, ali je Petakov presudom osuđen na 100.000 dinara. Vrhunac kršenja Ustava, ali i vrhunac cinizma sudije, sadržan je u njegovoj izjavi da je i on, kao hrišćanin, uvređen zbog istupa Petakova. Kada ateisti ukazuju na kršenje sekularnosti, to se smatra govorom mržnje, a kada SPC na najbrutalniji način krši Ustav i zakone to je sloboda govora. Dvostruki aršini i „slobodno sudijsko uverenje“ na osnovu ličnih (verskih) afiniteta sudije. Zamislite da je sudija musliman presudio oko krađe svinje tako što je osudio kradljivca, ne zato što je ukrao svinju, već zato što je svinjetina za njega, kao muslimana, uvreda. Poruka ove presude je da niko ne sme da se drzne u „besprekorne ličnosti“ glavešina SPC, jer će, pored „onozemaljskog“, doživeti i ovozemaljski sud. Slučaj je i pred sudom u Strazburu, a održan je i građanski protest u Novom Sadu. Hrišćanstvo i praštanje. Šta to beše?

XI.

12. maj 2012.
Patrijarh srpski Irinej svečano je u Trebinju dodelio Emiru Kusturici Orden Svetog Save. Ovo priznanje Kusturici je dodelio Sinod Srpske pravoslavne crkve na predlog episkopa zahumsko-hercegovačkog i primorskog Grigorija.

Ovaj orden je svrstao Kusturicu u društvo Draže Mihailovića, Vladimira Putina, Dmitrija Medvedeva, Sergeja Šojgua, Bogoljuba Karića, Miroslava Miškovića, Milke Forcan, Aleksandra Konuzina i Novaka Đokovića. U plejadi ovih raznovrsnih Srba, postavlja se pitanje motiva dodele ovog ordena Kusturici?

XII.

24. maj 2012.
Na stranici Vlade Republike Srbije pojavila se informacija da je ponovo doneta uredba o izdavanju doplatne poštanske marke „Izgradnja hrama Svetog Save“.

Osmi put, osmom uredbom, apsolutno svi građani Srbije su dužni da grade verski objekat Srpske pravoslavne crkve. U ovaj „Skadar na Bojani“ je do sada potrošeno 50 miliona dolara, iako je, prema predračunu iz 1986. godine, trebalo ukupno da se plati samo 12 miliona dolara. Računajući i inflaciju, ovaj iznos je otišao „u nebo“, a svi vidimo da je objekat daleko od završenog. Osmom protivustavnom uredbom (pre toga 2001, 2003, 2005, 2007, 2008, 2009, 2010) država je uvela obavezne doplatne markice, koje su u poštama širom Srbije morali da plaćaju svi građani, dakle, i oni koji nisu pravoslavci. Udruženje građana „Ateisti Srbije“ je podnelo zahtev za ocenu ustavnosti te odredbe. I dalje čekamo…

XIII.

28. maj 2012.
Novi selektor fudbalske reprezentacije Srbije, Siniša Mihajlović, udaljio je iz ekipe igrača Adema Ljajića. Selektoru Mihajloviću zasmetalo je što mladi „vezista“ Fiorentine iz, kako je sam rekao, ličnih stavova nije želeo da peva himnu „Bože pravde“.

Na osnovu nerazumnog „sporazuma“ kojim su igrači obavezni da pevaju himnu „Bože pravde“, iz tima je izbačen Adem Ljajić. Siniši Mihajloviću, velikom Srbinu i pravoslavcu, nije bilo ništa čudno što jedan reprezentativac muslimanske veroispovesti ima problem sa himnom koja je potpuno posvećena pravoslavnim vernicima, a ne državi, zbog čega svi nepravoslavci ne mogu da se identifikuju sa njom. Iako Ljajić ničim nije poremetio red ili svojim ponašanjem izazvao revolt pri intoniranju himne, osim što je nije pevao, selektoru je to zasmetalo i odstranio je momka iz ekipe.

XIV.

04. jun 2012.
Nakon predsedničkih izbora, u nekoliko dana, oba kandidata za predsednika, Boris Tadić i Tomislav Nikolić, „privatno“ su posetili patrijarha Irineja da od njega „traže blagoslov i savet o tome šta činiti u teškim vremenima“.

Privatne posete dva građanina Republike Srbije verskom poglavaru ne predstavljaju nikakav problem, jer su pomenuta dvojica u takvom svojstvu i posetili Miroslava Gavrilovića. Međutim, težnja SPC da se po ko zna koji put meša u državne poslove, iako u svojm redovima ne procesuira pedofile, homofobe i ratne huškače, ponovo postavlja pitanje sekularnosti, odnosno nesekularnosti Republike Srbije.

Broj 4: hronika
Broj 4: hronika

XV.

6. avgust 2012.
Sveštenik Branislav Peranović, bivši upravnik centra Crna Reka, ubio je, udarcem šipkom u glavu, štićenika Centra za odvikavanje od droge u Jadarskoj Lešnici kod Loznice.

U svakom smislu vest godine. Sve ono na šta se ukazivalo mesecima je sada na najgori mogući način došlo na površinu. Sporazum koji su potpisali Dačić i Gavrilović je doveo do toga da jedan čovek strada. Kako je tako brzo zaboravljen „slučaj ašov“ i zašto se zločinci iz redova SPC ne procesuiraju? Neverovatna su i opravdanja ovog ubistva, pa čak i izjave roditelja ubijenog, kako je, još malo, pa i zaslužio da ga neko ubije. Ubistvo je ubistvo, bez obzira na to iz kojih pobuda je izvršeno. Da je na vreme reagovano, ovako nešto se ne bi desilo. Ali, očigledno je da u ovoj državi prevencija ne postoji. Ni po pitanju narkomanije, ni po pitanju nadrilekarstva, jer SPC ima diskreciono pravo da stavi šapu na šta god želi. Šta je sledeće? Neki novi Pahomije?

XVI.

7. avgust 2012.
Grčki sveštenik koji radi u Nemačkoj, Dimitrios Totkas, nedavno je izazvao sudar u kojem su poginula dva državljanina Srbije. Umesto da ode u istražni zatvor i tamo čeka suđenje, pravoslavni grčki pop boraviće u jednom od niških manastira, zato što je patrijarh Irinej garantovao za njega, tvrdeći da je Totkas „duhovna i sveštena osoba i čovek od poštenja“.

Pored poslaničkog imuniteta, u Srbiji postoji i sveštenički imunitet. Ili nešto slično tome. Vrlo je verovatno da kod mnogih ljudi koji su izazvali saobraćajne nesreće sa smrtnim ishodom postoje ljudi od poštenja, međutim, za njih nema ko da se založi kako bi ih izvukao iz pritvora. U slučaju Miroslava Gavrilovića, takvi zahtevi se uvažavaju. Po čemu je patrijarh SPC zaključio da je Totkas „čovek od poštenja“, iako ga ni ne poznaje? Zbog toga što je sveštena osoba? Pa znamo za mnogo nepoštenih popova. Da li je to isti razlog zbog koga je sveštenik u Radiodifuznoj agenciji? Licenca za poštenje oblačenjem mantije? Svesni smo da mantija i poštenje u mnogim situacijama nemaju znak jednakosti.

XVII.

24. avgust 2012.
Episkop valjevski Milutin pozvao je vernike da u nedelju, 26. avgusta, prisustvuju molitvi za kišu, piše na sajtu Eparhije valjevske. „Mnogi se sada pitaju, zašto je gospod dozvolio da se takva nesreća sruči na zemlju? Zašto takva kazna? Naravno, ljudski gresi i nebriga za prirodni poredak od Boga dat tvorevini, razlog su ovakvih nesreća na zemlji. Ali mi ne smemo da okrivljujemo druge, da kod drugih tražimo razlog za nesreću koja nas je spopala“, istakao je episkop u pozivu.

Ovu vest možemo nazvati „Plemenska prognoza“. Dodole u 21. veku! Namerna prevara ljudi, ovoga puta režirana od strane Episkopa valjevskog koji se, gle čuda, poslužio dostignućima moderne nauke, neprijatelja religije, a zvane meteorologija. U prognozi je bilo najavljeno da će pasti kiša u noći 26. na 27. avgust, te je episkop, brže bolje pojurio da organizuje moleban, kako bi se „grešna pastva“ uverila da su njihove molitve uspešne i da bog postoji. Međutim, i nauka je ovog puta zakazala, a kiša je pala tek u naznakama. Tako da, čak i da bog postoji, nisu se dovoljno jako molili, ili su se molili pogrešnom.

XVIII.

4. septembar 2012.
Novosadskom antifašisti Zoranu Petakovu izrečena je mera od 100 dana kućnog pritvora uz mere elektronskog nadzora, u zamenu za služenje kazne zatvora od 100 dana, navodi se u rešenju Prvog osnovnog suda iz Beograda.

Novo poglavlje u „slučaju Petakov“. Sto dana zatvora je promenjeno u sto dana kućnog pritvora sa elektronoskom narukvicom. Slična kazna za milionske prevare u fudbalu i za poređenje sveštenika sa izmišljenim likovima.

XIX.

5. septembar 2012.
Vladika bački Irinej primio je predstavnike nove koalicione većine u Skupštini Novog Sada i tom prilikom pozvao sve uesnike javnog i političkog života da smire političke strasti i izbegnu stvaranje atmosfere napetosti i međupartijske netrpeljivosti. Predstavnici ovih pet odborničkih grupa su vladiki Irineju stavili na uvid juče potpisani koalicioni sporazum pet političkih grupacija.

Demokratija ili teokratija? Koaliciona većina na brifingu kod vladike. Ponovno kršenje Ustava Republike Srbije. Crkva je odvojena od države. Ne, to ne znači da građani koji su bili u poseti Mirku Buloviću ne smeju da idu crkvu, naprotiv, ali, kako bi poštovali Ustav, ne smeju u svojstvu odbornika da favorizuju jednu religiju, kao što su oni i uradili, političkom posetom vladiki sa medijima u pratnji. Da je vladika tražio prijem kod novih vlasti, to bi bilo nešto drugo, ali u ovom slučaju na sceni imamo flagrantno kršenje Ustava.

Broj 4: hronika

%d bloggers like this: