Praznoverje

Verovanje u tvrdnje za koje ne postoji ni najmanja indikacija da bi mogle biti istinite je ne samo besmisleno, nego i veoma opasno. Takvi ljudi su podložni najgorim manipulacijama od strane raznih prevaranata.

Ne postoji razlika između sujeverja i religije. Tačnije, jedina razlika je u tome što religija ima institucije koje su dovoljno moćne da mogu da zahtevaju poštovanje. Takođe, religijske institucije to rade već vekovima, pa je postalo sasvim normalno bezrazložno poštovati njihove neracionalne tvrdnje i delovanja i kloniti se kritike, dok je kritika ostalih sujeverja prihvatljivija; tačnije, toleriše se, iako se i tada ljudi koji veruju u bilo koju glupost mršte i ljute kada neko kritikuje ili uopšte dovodi u pitanje njihova neosnovana verovanja.

Uvek se takve diskusije završavaju izjavom „Ali ja u to verujem!“. Pa veruj, niko ti ne brani! Postavljanje pitanja i kritikovanje nije zabrana verovanja.

Postavljanje pitanja i kritikovanje nije zabrana verovanja.

Ako neko smatra da je postavljanje pitanja i objektivna razumna logička kritika nekog verovanja isto što i sprečavanje/zabranjivanje tog verovanja, onda taj neko, definitivno, nije siguran u to u šta veruje i, dodatno, uopšte nije zainteresovan da sazna da li je to u šta veruje istina ili nije.

Ja želim da znam da li je nešto u šta verujem istina ili nije. Meni je bitno da verujem u istinu. Meni je istina najvažnija i najvrednija. Ali, to ne znači da sebe ubedim da je nešto istina, već da objektivno, naučno, činjenično, logički proverim i potvrdim da li je istina ili nije.

Ljudi kojima je istina vredna sposobni su da promene svoja mišljenja, stavove, verovanja. Ljudi koji smatraju da je kritika napad nisu. Njima je verovanje vrednije od istine. Njih ne zanima da li veruju u potpuno neverovatnu priču, kao, na primer, da je neka osoba džogirala po vodi, njima je bitno da veruju.

Verovanje u tvrdnje za koje ne postoji ni najmanja indikacija da bi mogle biti istinite je ne samo besmisleno, nego i veoma opasno. Takvi ljudi su podložni najgorim manipulacijama od strane raznih prevaranata, kao što su nadrilekari, poput Miroljuba Petrovića i Tatjane Đorđević, vračare (Kleopatra, Zorka i slični), ali i mnogi drugi!

Ljudi koji veruju u jednu vrstu apsurda sasvim normalno će primetiti greške i obmane u drugim, suparničkim besmislicama, ali neće biti sposobni da taj isti kritički pristup primene na svoje neosnovano verovanje.

Zbog toga ćete često čuti čitav arsenal kvazidokaza i kvaziindikacija za mnoge besmislene tvrdnje u koje ljudi veruju. Apsolutno svaki takav dokaz, svaka indikacija koju ćete dobiti kao opravdanje za verovanje u magiju (crveni konac, beli luk ili sveti duh, potpuno je svejedno) biće laž, obmana, trik ili logička greška. Najgore od svega je to, što će ljudi koji veruju u jednu vrstu apsurda sasvim normalno primetiti greške i obmane u drugim, suparničkim besmislicama, ali neće biti sposobni da taj isti kritički pristup primene na svoje neosnovano verovanje.

Na primer:
● Mormonske zlatne ploče su smešne i besmislene, ali kamene nisu.
● Verovanje u magični donji veš je smešno, ali verovanje da obična voda iznad koje neko mahne rukom i promrmlja neku glupost postaje magična, to nije.
● Verovanje da ćeš imati sreće ako nađeš detelinu sa četiri lista je smešno, ali verovanje da ćeš imati sreće ako nađeš tri zrna pšenice u travi na Kalemegdanu, to nije.
● Verovanje da je Ksenu pre 75 miliona godina pobio ljude, zarobio njihove duše i onda im izbrisao memoriju je smešno, ali verovanje da je Isus ležao mrtav u pećini tri dana i onda ustao dobro naspavan, to nije.
● Verovanje da Hari Poter postoji i kada kaže „Duro“ pretvara neku stvar u kamen je smešno, ali verovanje da, kada pop izgovori „Са страхом Божијим и вером приступите“, hleb i vino postaju meso i krv Isusa (koje onda vernik još i proguta), to nije.

I tako dalje…

Praznoverja, sujeverja, jednako kao i religija, ne zaslužuju poštovanje. Da ponovim: praznoverja, sujeverja i religija ne zaslužuju poštovanje jer su jedno te isto. To što ih ljudi koji su obmanuti da veruju u neku specifičnu priču vide kao drugačije, kao važne ili validne, samo dokazuje da su ti ljudi obmanuti i ni na koji način ne dokazuje da je to verovanje ispravno. Milioni ljudi veruju u besmislicu poput horoskopa, milioni ljudi veruju u besmislicu zvanu feng-šui, milioni ljudi veruju u besmislenu homeopatiju i, isto tako, milioni ljudi veruju u religiju.

Praznoverja, sujeverja i religija ne zaslužuju poštovanje jer su jedno te isto.

S druge strane, potpuno suprotna ovakvom, magijskom, načinu razmišljanja, jeste nauka. U nauci, naučnici su obavezni da kritički, skeptični pristup primenjuju na apsolutno sve, uključujući, naravno, i samu nauku i sopstvene tvrdnje, pretpostavke i verovanja. To je najveća prednost nauke i zbog toga ona pobeđuje jer, kao što je rekao Hoking, nauka funkcioniše.

Autor: Predrag Stojadinović

%d bloggers like this: