Broj 1 – Uvodna reč

Vreme je da prestanemo da uobražavamo da je ceo univerzum stvoren za nas i prestanemo da poštujemo pravila samo iz straha od božje odmazde.

Bilo je to u 9 sati ujutru, 23. oktobra 4004. godine pre nove ere. Otac i sin su, kao i obično, sedeli kraj Dunava, u nadi da će upecati doručak za svoju porodicu, dok su majka i ćerka kod kuće pravile ogrlice od školjki. Niko u selu (današnja Vinča), kao ni porodice koje su isto činile na obalama Tigra, Eufrata, Nila, Ganga, nije ni slutio da će tačno u 9 časova Bog stvoriti svet. Niko od njih nije znao šta će se desiti. Tek su nam sredinom 17. veka teolozi Džejms Ašer (James Ussher) i Džon Lajtfut (Joht Lightfoot) otkrili da su svet i univerzum stvoreni tog sunčanog jutra od strane Tvorca. Otac i sin su se vratili kući s ulovom i nikada nisu saznali da pre toga jutra ni sunce, ni nebo, ni reka, a ni oni sami nisu postojali.

Danas je u većini država na svetu obavezno osnovnoškolsko obrazovanje gde deca uče kako je svet nastao, pa ipak, taj svet je pun onih koji veruju gorepomenutim teolozima. Razlog tome je tradicija koja uključuje religiju. Pre oko dva miliona godina naši preci su prvi put počeli da koriste oruđe, a kada su shvatili uzročnoposledičnost oko sebe, zapitali su se kako je sve to nastalo i od tada su svoja zapažanja dopunjavali pričama, bajkama i mitovima. Vremenom, kako su otkrivali zakonitosti prirode, tako su polako odbacivali jedan po jedan mit, žudeći da saznaju što više, ali su se u jednom trenutku njihova verovanja institucionalizovala i sada ne žele da odbace te institucije, iako ih je nauka davno pregazila. Religija, umesto da samo popunjava praznine u znanju, počela je davno da sputava nauku, u opravdanom strahu da će je ova u jednom trenutku sasvim zameniti. U 21. veku nauka ima odgovore na pitanja kako je univerzum i sve u njemu nastalo, probleme lične prirode rešavaju psiholozi i psihijatri, pa religija, da bi se održala, mora da bude sama sebi cilj i za to se žestoko bori. I sjajno joj ide! Bajke su uvek lepše od stvarnosti i, najčešće, imaju srećan kraj, pa nesigurni ljudi radije poveruju u njih, jer misle da onda neće morati da se suoče sa surovom realnošću.

Zahvaljujući pisanoj reči, sigurno znamo da su ljudi sumnjali u postojanje bogova u starom Egiptu. Verovatno je da se ista sumnja javljala i mnogo hiljada godina ranije, a danas sumnji i nema mesta – bogovi ne postoje. Mi smo ih izmislili kad su nam trebali, a sada ne žele da odu. U vreme kada bi bilo normalno da smo svi ateisti, mi, zapravo, činimo manjinu, poput neshvaćenog deteta, jedinog u razredu kome su roditelji rekli da Deda Mraz ne postoji. Svesni da se sva deca u nekom trenutku susretnu s ovom istinom i prerastu Deda Mraza, trudimo se da čovečanstvo preraste religiju i suoči se sa, možda bolnim, ali realnim, stanjem stvari, da odraste i preuzme odgovornost za svoje postupke. Vreme je da prestanemo da uobražavamo da je ceo univerzum stvoren za nas i prestanemo da poštujemo pravila samo iz straha od božje odmazde. Ne postoje dobro i zlo, postoje ispravno i pogrešno i to učimo, empirijski, već desetinama hiljada godina. Niko to nije izmislio u jednom trenutku.

Autor: Mihailo Vuletić

Udruženje „Ateisti Srbije“ pokrenulo je ovaj časopis sa ciljem da ljudima ukaže na stvaran svet oko njih, sa ciljem da pokaže da smo suviše odrasli za bajke i da je religija odslužila svoje. Sada je vreme za nas.

%d bloggers like this: